JUGOSLOVENSKA JAVNOST BILA ŠOKIRANA, OGLASIO SE I TITO Nakon objavljivanja "Jeretičkih priča", na Ćopića je bacano drvlje i kamenje
Jugoslovenska javnost je bila šokirana, a reakcije su bile burne i žestoke, atmosfera dramatična, pa se oglasio i sam Tito.
Branko Ćopić je vrlo smelo u Književnim novinama objavio svoju „Jeretičku priču” u avgustu 1950. godine. Ćopić je u svojoj priči satirično opisivao sve devijacije novog posleratnog društva, uglavnom ismevajući nove navike privilegovanog sloja.
Radnja ove priče prati svakodnevne „muke” nekolicine važnih drugova - ministra (čija se svastika, inače studentkinja, na fakultet vozi kolima), njegovog pomoćnika (koji mašta o tome da ženidbom i sam postane ministar), jednog generala, a zatim i važnog pojedinca za koga niko nije siguran čime se bavi „jer samo mudro i važno ćuti”.
Da cela priča bude tragikomičnija, radnja se odvija u predratnoj vili, građenoj za vreme „nenarodne Jugoslavije”, u blizini plaže, tokom jednog, za aktere radnje, tipičnog letnjeg dana.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
Nakon objavljivanja priče, na Ćopića je bacano drvlje i kamenje. Započela je hajka sa svih strana, u kojoj su se društveni delatnici utrkivali ko će ga više osuditi. I sam Tito je u jednom svom govoru koji je štampan u Borbi, žestoko iskritikovao Ćopića. Tito je bio besan kao ris, ali je spomenuo da Ćopića ipak neće hapsiti.
Uvek duhoviti Ćopić i u toj neprijatnoj atmosferi pokazao je svoj smisao za humor tako što je isekao za njega najvažniji deo članka, u kome piše da neće biti hapšenja, odlučio da ga zalepi na ulazna vrata svoga stana - za svaki slučaj. A i napisao je obimno pismo svom "drugu" Veljku.
Ivo Andrić je tada rekao Ćopiću: "Savetovao sam te da pišeš romane, a ne priče", a Branko je odgovorio: "Romani su dugački to niko ne čita..."
Ipak nije bilo tako. U godinama koje slede Branko je postao najtiražniji jugoslovenski pisac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)