JUGOSLOVENSKA JAVNOST BILA ŠOKIRANA, OGLASIO SE I TITO Nakon objavljivanja "Jeretičkih priča", na Ćopića je bacano drvlje i kamenje
Jugoslovenska javnost je bila šokirana, a reakcije su bile burne i žestoke, atmosfera dramatična, pa se oglasio i sam Tito.
Branko Ćopić je vrlo smelo u Književnim novinama objavio svoju „Jeretičku priču” u avgustu 1950. godine. Ćopić je u svojoj priči satirično opisivao sve devijacije novog posleratnog društva, uglavnom ismevajući nove navike privilegovanog sloja.
Radnja ove priče prati svakodnevne „muke” nekolicine važnih drugova - ministra (čija se svastika, inače studentkinja, na fakultet vozi kolima), njegovog pomoćnika (koji mašta o tome da ženidbom i sam postane ministar), jednog generala, a zatim i važnog pojedinca za koga niko nije siguran čime se bavi „jer samo mudro i važno ćuti”.
Da cela priča bude tragikomičnija, radnja se odvija u predratnoj vili, građenoj za vreme „nenarodne Jugoslavije”, u blizini plaže, tokom jednog, za aktere radnje, tipičnog letnjeg dana.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Nakon objavljivanja priče, na Ćopića je bacano drvlje i kamenje. Započela je hajka sa svih strana, u kojoj su se društveni delatnici utrkivali ko će ga više osuditi. I sam Tito je u jednom svom govoru koji je štampan u Borbi, žestoko iskritikovao Ćopića. Tito je bio besan kao ris, ali je spomenuo da Ćopića ipak neće hapsiti.
Uvek duhoviti Ćopić i u toj neprijatnoj atmosferi pokazao je svoj smisao za humor tako što je isekao za njega najvažniji deo članka, u kome piše da neće biti hapšenja, odlučio da ga zalepi na ulazna vrata svoga stana - za svaki slučaj. A i napisao je obimno pismo svom "drugu" Veljku.
Ivo Andrić je tada rekao Ćopiću: "Savetovao sam te da pišeš romane, a ne priče", a Branko je odgovorio: "Romani su dugački to niko ne čita..."
Ipak nije bilo tako. U godinama koje slede Branko je postao najtiražniji jugoslovenski pisac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)