JUGOSLOVENSKA JAVNOST BILA ŠOKIRANA, OGLASIO SE I TITO Nakon objavljivanja "Jeretičkih priča", na Ćopića je bacano drvlje i kamenje
Jugoslovenska javnost je bila šokirana, a reakcije su bile burne i žestoke, atmosfera dramatična, pa se oglasio i sam Tito.
Branko Ćopić je vrlo smelo u Književnim novinama objavio svoju „Jeretičku priču” u avgustu 1950. godine. Ćopić je u svojoj priči satirično opisivao sve devijacije novog posleratnog društva, uglavnom ismevajući nove navike privilegovanog sloja.
Radnja ove priče prati svakodnevne „muke” nekolicine važnih drugova - ministra (čija se svastika, inače studentkinja, na fakultet vozi kolima), njegovog pomoćnika (koji mašta o tome da ženidbom i sam postane ministar), jednog generala, a zatim i važnog pojedinca za koga niko nije siguran čime se bavi „jer samo mudro i važno ćuti”.
Da cela priča bude tragikomičnija, radnja se odvija u predratnoj vili, građenoj za vreme „nenarodne Jugoslavije”, u blizini plaže, tokom jednog, za aktere radnje, tipičnog letnjeg dana.
Možda vas zanima:
SAMO BRANKO ĆOPIĆ JE ZNAO TRAGIČNU SITUACIJU DA OKRENE NA ŠALU: Njegovu priču zaista morate da čujete
Beograd je oslobođen 20. oktobra 1944. godine tokom Drugog svetskog rata. Među hrabrim oslobodiocima grada istakao se poznati književnik Branko Ćopić.
Tito i Jovanka obožavali su ovo jelo: Domaći specijalitet po posebnom receptu bio je omiljen u bivšoj Jugoslaviji
Ovaj recept omogućava prilagodljivost u količinama sastojaka prema vašem ukusu
Možda vas zanima:
SAMO BRANKO ĆOPIĆ JE ZNAO TRAGIČNU SITUACIJU DA OKRENE NA ŠALU: Njegovu priču zaista morate da čujete
Beograd je oslobođen 20. oktobra 1944. godine tokom Drugog svetskog rata. Među hrabrim oslobodiocima grada istakao se poznati književnik Branko Ćopić.
Tito i Jovanka obožavali su ovo jelo: Domaći specijalitet po posebnom receptu bio je omiljen u bivšoj Jugoslaviji
Ovaj recept omogućava prilagodljivost u količinama sastojaka prema vašem ukusu
Možda vas zanima:
SAMO BRANKO ĆOPIĆ JE ZNAO TRAGIČNU SITUACIJU DA OKRENE NA ŠALU: Njegovu priču zaista morate da čujete
Beograd je oslobođen 20. oktobra 1944. godine tokom Drugog svetskog rata. Među hrabrim oslobodiocima grada istakao se poznati književnik Branko Ćopić.
Tito i Jovanka obožavali su ovo jelo: Domaći specijalitet po posebnom receptu bio je omiljen u bivšoj Jugoslaviji
Ovaj recept omogućava prilagodljivost u količinama sastojaka prema vašem ukusu
Nakon objavljivanja priče, na Ćopića je bacano drvlje i kamenje. Započela je hajka sa svih strana, u kojoj su se društveni delatnici utrkivali ko će ga više osuditi. I sam Tito je u jednom svom govoru koji je štampan u Borbi, žestoko iskritikovao Ćopića. Tito je bio besan kao ris, ali je spomenuo da Ćopića ipak neće hapsiti.
Uvek duhoviti Ćopić i u toj neprijatnoj atmosferi pokazao je svoj smisao za humor tako što je isekao za njega najvažniji deo članka, u kome piše da neće biti hapšenja, odlučio da ga zalepi na ulazna vrata svoga stana - za svaki slučaj. A i napisao je obimno pismo svom "drugu" Veljku.
Ivo Andrić je tada rekao Ćopiću: "Savetovao sam te da pišeš romane, a ne priče", a Branko je odgovorio: "Romani su dugački to niko ne čita..."
Ipak nije bilo tako. U godinama koje slede Branko je postao najtiražniji jugoslovenski pisac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tri knjige koje bi, prema veštačkoj inteligenciji, svako treba da pročita barem jednom u životu
U sve digitalizovanijem svetu, veštačka inteligencija (VI) menja način na koji pristupamo i konzumiramo znanje, uključujući i kada su u pitanju knjige.
POGLEDAJTE SVOJU DECU I VIDEĆETE 3 znaka prokletstva predaka
Monah Arsenije iz manastira Ribnica otvoreno govori o duhovnoj realnosti porodičnog prokletstva, Luciferovim zamkama i smirenju kao jedinom putu ka Hristu.
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu.
Naši preci ovo drvo nikada nisu sadili blizu kuće: Razlog je veoma važan, evo o čemu se radi
Da li imate smokvu u svom dvorištu?
Komentari(0)