JUGOSLOVENSKA JAVNOST BILA ŠOKIRANA, OGLASIO SE I TITO Nakon objavljivanja "Jeretičkih priča", na Ćopića je bacano drvlje i kamenje
Jugoslovenska javnost je bila šokirana, a reakcije su bile burne i žestoke, atmosfera dramatična, pa se oglasio i sam Tito.
Branko Ćopić je vrlo smelo u Književnim novinama objavio svoju „Jeretičku priču” u avgustu 1950. godine. Ćopić je u svojoj priči satirično opisivao sve devijacije novog posleratnog društva, uglavnom ismevajući nove navike privilegovanog sloja.
Radnja ove priče prati svakodnevne „muke” nekolicine važnih drugova - ministra (čija se svastika, inače studentkinja, na fakultet vozi kolima), njegovog pomoćnika (koji mašta o tome da ženidbom i sam postane ministar), jednog generala, a zatim i važnog pojedinca za koga niko nije siguran čime se bavi „jer samo mudro i važno ćuti”.
Da cela priča bude tragikomičnija, radnja se odvija u predratnoj vili, građenoj za vreme „nenarodne Jugoslavije”, u blizini plaže, tokom jednog, za aktere radnje, tipičnog letnjeg dana.
Možda vas zanima:
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
Možda vas zanima:
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
Možda vas zanima:
Otkrivena misterija Titovog testamenta! Čekalo se 30 godina da se otvore sefovi, a u njima pronađene šok stvari!
Postoji sef i koji je otvoren tek 33 godine nakon njegove smrti.
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
Nakon objavljivanja priče, na Ćopića je bacano drvlje i kamenje. Započela je hajka sa svih strana, u kojoj su se društveni delatnici utrkivali ko će ga više osuditi. I sam Tito je u jednom svom govoru koji je štampan u Borbi, žestoko iskritikovao Ćopića. Tito je bio besan kao ris, ali je spomenuo da Ćopića ipak neće hapsiti.
Uvek duhoviti Ćopić i u toj neprijatnoj atmosferi pokazao je svoj smisao za humor tako što je isekao za njega najvažniji deo članka, u kome piše da neće biti hapšenja, odlučio da ga zalepi na ulazna vrata svoga stana - za svaki slučaj. A i napisao je obimno pismo svom "drugu" Veljku.
Ivo Andrić je tada rekao Ćopiću: "Savetovao sam te da pišeš romane, a ne priče", a Branko je odgovorio: "Romani su dugački to niko ne čita..."
Ipak nije bilo tako. U godinama koje slede Branko je postao najtiražniji jugoslovenski pisac.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)