Beograd je oslobođen 20. oktobra 1944. godine tokom Drugog svetskog rata. Među hrabrim oslobodiocima grada istakao se poznati književnik Branko Ćopić.
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
Sve je delovalo uobičajeno. Branko Ćopić je izašao sa prijateljem u šetnju, kada je odjednom samo nestao iz vidika. Dok se njegov prijatelj okrenuo, Branko je već krenuo da se naginje.
BRANKO Ćopić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, nažalost, završio je svoj život tragično 26. marta 1984. godine, skokom sa Brankovog mosta.
Delo Branka Ćopića je ostavilo najvećeg traga u dečjoj književnosti, ali i njegov odlazak. Život je okončao samoubistvom
Jedan slučajan susret učinio je da poznati književnik potajno pati narednih 20 godina
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Jugoslovenska javnost je bila šokirana, a reakcije su bile burne i žestoke, atmosfera dramatična, pa se oglasio i sam Tito.
Kada je Nobelov komitet 1961. godine Andriću dodelio Nobelovu nagradu za književnost, to nije bila nagrada za jedno književno delo već „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“
Desanka Maksimović nikada nije prebolela tragičnu smrt Branka Ćopića