Kruna Despota Stefana poslednja je do sada urađena kruna, koja je deo projekta "Istorijskog muzeja Srbije" u kojem se oživljava Srednji vek u Srbiji.
vikipedija
"Kao što znate, nema originalnih predmeta vezanih za svetovni deo srednjeg veka. Duhovni deo je time pokriven zato što postoje brojne riznice u našim manastirima, ali od svetovnog imamo samo nekoliko stvari, kao na primer haljinu kneza Lazara koja se čuva u Muzeju SPC", rekla je dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, za RTS. Pošto ne postoje sačuvane srednjovekovne krune, napravljene su idealne rekonstrukcije. Završena je replika krune despota Stefana, urađena na osnovu freske iz Crkve Svete Trojice manastira Manasija, a u planu je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki.
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Projekat će pokazati koliko su Srbi u srednjem veku bili moćni, a prvi put će biti prikazana i moda, kao i nakit vladara. "Na odeždi cara Dušana postoji šest hiljada bisera. Oni su stakleni, ali je to nešto neverovatno. Odežda Simonidina takođe je sva u biserima i nakitu, a njenu krunu videćete sledeće godine", kaže direktorka Istorijskog muzeja.
Nakon krune cara Dušana, filigranista Goran Ristović Pokimica je izradio rekonstrukciju krune kralja Milutina. Pozlaćeno srebro, rubini, safiri, ametisti, lapis lazuli i biseri, krase krunu ovog vladara. Kruna je izrađena na osnovu freske u manastiru Studenica.
Završene replike kruna, ali i one koje će u narednom periodu biti izrađene, biće deo stalne postavke "Istorijskog muzeja Srbije", koji je dobio novi dom, zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)