Kruna Despota Stefana poslednja je do sada urađena kruna, koja je deo projekta "Istorijskog muzeja Srbije" u kojem se oživljava Srednji vek u Srbiji.
vikipedija
"Kao što znate, nema originalnih predmeta vezanih za svetovni deo srednjeg veka. Duhovni deo je time pokriven zato što postoje brojne riznice u našim manastirima, ali od svetovnog imamo samo nekoliko stvari, kao na primer haljinu kneza Lazara koja se čuva u Muzeju SPC", rekla je dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, za RTS. Pošto ne postoje sačuvane srednjovekovne krune, napravljene su idealne rekonstrukcije. Završena je replika krune despota Stefana, urađena na osnovu freske iz Crkve Svete Trojice manastira Manasija, a u planu je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Projekat će pokazati koliko su Srbi u srednjem veku bili moćni, a prvi put će biti prikazana i moda, kao i nakit vladara. "Na odeždi cara Dušana postoji šest hiljada bisera. Oni su stakleni, ali je to nešto neverovatno. Odežda Simonidina takođe je sva u biserima i nakitu, a njenu krunu videćete sledeće godine", kaže direktorka Istorijskog muzeja.
Nakon krune cara Dušana, filigranista Goran Ristović Pokimica je izradio rekonstrukciju krune kralja Milutina. Pozlaćeno srebro, rubini, safiri, ametisti, lapis lazuli i biseri, krase krunu ovog vladara. Kruna je izrađena na osnovu freske u manastiru Studenica.
Završene replike kruna, ali i one koje će u narednom periodu biti izrađene, biće deo stalne postavke "Istorijskog muzeja Srbije", koji je dobio novi dom, zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Komentari(0)