Rođen je 1848. godine u Bistrici kod Gerlica u Šleziji od oca Otona i majke Hermine.
Krštenog imena Paul Šturm, bio je Srbin, ali lužički. Otac Oton je bio upravnik lovišta cara Vilhelma Prvog i lužički Srbin.
Paul je vojno obrazovanje stekao u Vroclavu i Nansiju, a po završenoj školi ga je dočekao čin vodnika, ali i Francusko-pruski rat. Unapređen je vrlo brzo u čin potporučnika, a sa feldmaršalom Makenzenom je bio ratni drug.
U Srbiju dolazi po izbijanju srpsko-turskih ratova gde se istakao, a kasnije predaje na vojnoj akademiji, a tu se i prvi put oženio. Promenio je Paul u Pavle, a Šturm u Jurišić, s obzirom da šturm prevedeno znači juriš. Kao krsnu slavu je uzeo Svetog Savu. Ovaj brak mu ipak nije ustao, ali je u Srbiji ostao. Drugi rat koji ga je dočekao je Srpsko-bugarski 1885. godine gde je učestvovao u borbama kod Slivnice, a prilikom povlačenja srpske vojske se borio i na Crnom vrhu kod Pirota.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Do Balkanskog rata je bio penzionisan 1900. godine, međutim, vrlo brzo je i reaktiviran. Kralj Petar Prvi ga je izuzetno poštovao jer su navodno bili u istom puku u Francuskoj, pod imenima Pjer Kara i Paul Šturm.
U Balkanskim ratovima se probio turski obruč oko Kumanova i probio se do Skoplja, Velesa, kasnije Prilepa i Bitolja. Za ove zasluge je unapređen u čin generala. Kasnije, u Drugom balkanskom ratu je uspeo i da se "osveti" Bugarima za poraz iz 1885. godine, učestvovao je u Bregalničkoj bici.
Pucanj je odjeknuo u Sarajevu i vrlo brzo je zahvatio celu Evropu. Šturm je dobio da na zapadu Srbije zatvara i brani granice. Zalaganjem njegove Treće armije je Antanti doneta prva pobeda na Ceru. Kontranpadom ove armije je krajem avgusta ova armija izbila na Drinu, a već sledećeg meseca se borila na Mačkovom kamenu. Centralni deo fronta su držali i u Kolubarskoj bici. U povlačenju preko Albanije, poslednji su napustili Peć i štitili ostatak srpske vojske.
Godine 1916. je Vrhovna komanda poverila treću armiju generalu Milošu Vasiću, a Šturm je poslat u Rusiju da proceni unutrašnje nemire u Dobrovoljačkom korpusu. Zadržao se tamo do 1917. godine kada se preko Japana vratio u Solun. Tom prilikom je odlikovan Ordenom cvetova Paulovnije na velikom krstu od strane cara Jošihita. Jedini je srpski oficir sa ovim ordenom.
Tri godine nakon završetka rata, penzionisan je u 74. godini života, a smatrao je da je to bila velika nepravda. Ostavio je iza sebe 56 godina vojne službe i učešće u sedam ratova. Na drugoj strani su bili Turci, Bugari, Arnauti, Austrijanci i Mađari. Borio se za Prusku, ali i protiv nje. Borio se protiv Francuza, a i uz njih.
Preminuo je 1922. godine od posledica zapaljenja pluća, a živeo je do tada veoma skromno. Komisija za rekviriranje stanova je "upala" u njegov stan i zaključila da je gospođi Jurišić "dovoljna jedna soba i kujna", a ostale tri sobe su oduzete.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)