Rođen je 1848. godine u Bistrici kod Gerlica u Šleziji od oca Otona i majke Hermine.
Krštenog imena Paul Šturm, bio je Srbin, ali lužički. Otac Oton je bio upravnik lovišta cara Vilhelma Prvog i lužički Srbin.
Paul je vojno obrazovanje stekao u Vroclavu i Nansiju, a po završenoj školi ga je dočekao čin vodnika, ali i Francusko-pruski rat. Unapređen je vrlo brzo u čin potporučnika, a sa feldmaršalom Makenzenom je bio ratni drug.
U Srbiju dolazi po izbijanju srpsko-turskih ratova gde se istakao, a kasnije predaje na vojnoj akademiji, a tu se i prvi put oženio. Promenio je Paul u Pavle, a Šturm u Jurišić, s obzirom da šturm prevedeno znači juriš. Kao krsnu slavu je uzeo Svetog Savu. Ovaj brak mu ipak nije ustao, ali je u Srbiji ostao. Drugi rat koji ga je dočekao je Srpsko-bugarski 1885. godine gde je učestvovao u borbama kod Slivnice, a prilikom povlačenja srpske vojske se borio i na Crnom vrhu kod Pirota.
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Do Balkanskog rata je bio penzionisan 1900. godine, međutim, vrlo brzo je i reaktiviran. Kralj Petar Prvi ga je izuzetno poštovao jer su navodno bili u istom puku u Francuskoj, pod imenima Pjer Kara i Paul Šturm.
U Balkanskim ratovima se probio turski obruč oko Kumanova i probio se do Skoplja, Velesa, kasnije Prilepa i Bitolja. Za ove zasluge je unapređen u čin generala. Kasnije, u Drugom balkanskom ratu je uspeo i da se "osveti" Bugarima za poraz iz 1885. godine, učestvovao je u Bregalničkoj bici.
Pucanj je odjeknuo u Sarajevu i vrlo brzo je zahvatio celu Evropu. Šturm je dobio da na zapadu Srbije zatvara i brani granice. Zalaganjem njegove Treće armije je Antanti doneta prva pobeda na Ceru. Kontranpadom ove armije je krajem avgusta ova armija izbila na Drinu, a već sledećeg meseca se borila na Mačkovom kamenu. Centralni deo fronta su držali i u Kolubarskoj bici. U povlačenju preko Albanije, poslednji su napustili Peć i štitili ostatak srpske vojske.
Godine 1916. je Vrhovna komanda poverila treću armiju generalu Milošu Vasiću, a Šturm je poslat u Rusiju da proceni unutrašnje nemire u Dobrovoljačkom korpusu. Zadržao se tamo do 1917. godine kada se preko Japana vratio u Solun. Tom prilikom je odlikovan Ordenom cvetova Paulovnije na velikom krstu od strane cara Jošihita. Jedini je srpski oficir sa ovim ordenom.
Tri godine nakon završetka rata, penzionisan je u 74. godini života, a smatrao je da je to bila velika nepravda. Ostavio je iza sebe 56 godina vojne službe i učešće u sedam ratova. Na drugoj strani su bili Turci, Bugari, Arnauti, Austrijanci i Mađari. Borio se za Prusku, ali i protiv nje. Borio se protiv Francuza, a i uz njih.
Preminuo je 1922. godine od posledica zapaljenja pluća, a živeo je do tada veoma skromno. Komisija za rekviriranje stanova je "upala" u njegov stan i zaključila da je gospođi Jurišić "dovoljna jedna soba i kujna", a ostale tri sobe su oduzete.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Komentari(0)