ČISTILA KLOZETE, RODILA SA 14 GODINA, BEŽALA SA TROJE DECE: Tužna sudbina naše pevačice
Pevačica Radmila Petrović Batler imala je tešku sudbinu, a o njenom životu je snimljen i dokumentarni film.
Ljiljana Petrović Batler bila je jedna od najuspešnijih pevačica romske muzike u Jugoslaviji. Rođena je u Beogradu, 14. decembra 1944. godine, u umetničkoj porodici.
rvi nastup imala je sa samo 12 godina, kada je zamenila bolesnu majku, a kao majka se i sama ostvarila veoma rano, sa svega 14 godina. Imala je troje dece i život koji nije bio nimalo lak.
„To je tragedija kafanskih pevača i muzičara, da deca imaju žive oca i majku, ali rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe. Tragedija je nas Roma što mi vrlo rano sazrevamo. Ja sam bila majka sa četrnaest godina, moj prvi muž imao je tada šesnaest. Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak“, ispričala je svojevremeno u intervjuu za „Vreme“.
Nije krila da joj je najveća životna škola bila kafana i često je to isticala. Kratko je pohađala muzičku školu, a više puta je na svojoj koži osetila i rasizam: „Govorili su mi: ‘Šta ova Romkinja radi na televiziji svaki dan?’. Uvek su Romi bili nepoštovana nacija, a mi smo sami krivi za to, mi smo to dozvolili.
Mogli smo i da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je dao svima sapun i vodu. Ali mi smo nacija koja nema svoje zemlje i svoje države, mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neokupani. Ja sam gradsko dete.
Ne znam da govorim romski, meni se Romi smeju pošto ne znam da govorim, razumem, ali ne znam da govorim. Ja sam rođena Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, vučem, dakle, i hrvatske korene, a i danas imam tamo rodbinu. Otac mi je isto bio Beograđanin. Ja volim Beograd, Beograd je moj grad, rođena sam i hoću da umrem u Beogradu“.
Krajem osamdesetih godina, kada je osetila da se sprema rat na prostorima bivše Jugoslavije, pokupila je svoje troje dece i sa jednom torbom pobegla u Nemačku. Kako je govorila, u njoj je tada proradilo šesto čulo. Tamo je počela da peva na romskim svadbama, kako bi preživela i prehranila decu, a nije se libila ni da radi najteže poslove.
Čistila je kupatila u jednom hotelu, što je zabeleženo i u dokumentarnom filmu koji je o njoj snimio BBC. „Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom, ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila“, pričala je Ljiljana iskreno.
Nakon godina provedenih u anonimnosti, producent i menadžer Dragi Šestić pronašao ju je u Dizeldorfu i ubedio je da snimi album za producentsku kuću u Holandiji.
Ljiljanina karijera je nakon toga ponovo krenula uzlaznom putanjom – nastupala je u najboljim koncertnim dvoranama u Evropi, a govorila je da joj je to druga karijera. Prva je bila kafanska. Nakon kratke, ali veoma teške borbe sa opakom bolešću, Ljiljana Petrović Buttler preminula je u bolnici u Amsterdamu, 26. aprila 2010, u 66. godini života.
(Izvor: Mondo)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu. BONUS VIDEO:
Svakog dana je Vladeta Jerotić radio ove 2 vežbe za mozak: Zbog njih je imao oštro pamćenje, a ne zahtevaju preveliki trud
Za Vladetu Jerotića su ovo bile ključne vežbe za pamćenje.
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
NEUSPELI POKUŠAJ BIVŠEG VATROGASCA DA UBIJE KRALJA MILANA: Jedan od prevrata na porodicu Obrenović, IVANJDANSKI ATENTAT
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Komentari(0)