ČISTILA KLOZETE, RODILA SA 14 GODINA, BEŽALA SA TROJE DECE: Tužna sudbina naše pevačice
Pevačica Radmila Petrović Batler imala je tešku sudbinu, a o njenom životu je snimljen i dokumentarni film.
Ljiljana Petrović Batler bila je jedna od najuspešnijih pevačica romske muzike u Jugoslaviji. Rođena je u Beogradu, 14. decembra 1944. godine, u umetničkoj porodici.
rvi nastup imala je sa samo 12 godina, kada je zamenila bolesnu majku, a kao majka se i sama ostvarila veoma rano, sa svega 14 godina. Imala je troje dece i život koji nije bio nimalo lak.
„To je tragedija kafanskih pevača i muzičara, da deca imaju žive oca i majku, ali rastu sa babama. I moj prvi muž i ja smo deca muzičara. Celu noć pevanje, nisam mogla decu da imam pored sebe. Tragedija je nas Roma što mi vrlo rano sazrevamo. Ja sam bila majka sa četrnaest godina, moj prvi muž imao je tada šesnaest. Igrala sam se s decom žmurke po podrumima i ujutro sam išla da rodim. Od trčanja mi pukao vodenjak“, ispričala je svojevremeno u intervjuu za „Vreme“.
Nije krila da joj je najveća životna škola bila kafana i često je to isticala. Kratko je pohađala muzičku školu, a više puta je na svojoj koži osetila i rasizam: „Govorili su mi: ‘Šta ova Romkinja radi na televiziji svaki dan?’. Uvek su Romi bili nepoštovana nacija, a mi smo sami krivi za to, mi smo to dozvolili.
Mogli smo i da se kupamo i da se peremo, pokojni Tito je dao svima sapun i vodu. Ali mi smo nacija koja nema svoje zemlje i svoje države, mi volimo da lutamo i da smo prljavi i neokupani. Ja sam gradsko dete.
Ne znam da govorim romski, meni se Romi smeju pošto ne znam da govorim, razumem, ali ne znam da govorim. Ja sam rođena Beograđanka. Majka mi je iz Zagreba, vučem, dakle, i hrvatske korene, a i danas imam tamo rodbinu. Otac mi je isto bio Beograđanin. Ja volim Beograd, Beograd je moj grad, rođena sam i hoću da umrem u Beogradu“.
Krajem osamdesetih godina, kada je osetila da se sprema rat na prostorima bivše Jugoslavije, pokupila je svoje troje dece i sa jednom torbom pobegla u Nemačku. Kako je govorila, u njoj je tada proradilo šesto čulo. Tamo je počela da peva na romskim svadbama, kako bi preživela i prehranila decu, a nije se libila ni da radi najteže poslove.
Čistila je kupatila u jednom hotelu, što je zabeleženo i u dokumentarnom filmu koji je o njoj snimio BBC. „Ja sam i klozete čistila. U to ratno vreme bilo mi je strašno. Imala sam cilj: ili ću da pobedim sebe i svoju želju i volju za pesmom, ili smo svi propali. I nije me bilo sramota, pošteno sam radila“, pričala je Ljiljana iskreno.
Nakon godina provedenih u anonimnosti, producent i menadžer Dragi Šestić pronašao ju je u Dizeldorfu i ubedio je da snimi album za producentsku kuću u Holandiji.
Ljiljanina karijera je nakon toga ponovo krenula uzlaznom putanjom – nastupala je u najboljim koncertnim dvoranama u Evropi, a govorila je da joj je to druga karijera. Prva je bila kafanska. Nakon kratke, ali veoma teške borbe sa opakom bolešću, Ljiljana Petrović Buttler preminula je u bolnici u Amsterdamu, 26. aprila 2010, u 66. godini života.
(Izvor: Mondo)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu. BONUS VIDEO:
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)