OVO JE NAJČEŠĆA I NAJIRITANTNIJA GREŠKA U GOVORU Pola ljudi o ovome nema pojma, iako su nas učili u osnovnoj školi
Da li i Vi grešite sa ovim glagolom?
Sigurno mrzite kada Vas ispravljaju, a najčešće se dešava kad izgovaramo glagol TREBATI.
Srpski jezik je izuzetno bogat, ali je naše znanje o njemu siromašno. Ovo je najčešća i najiritantnija greška u govoru koja se toliko odomaćila da retko ko zna da pravi veliki jezički prestup.
Ništa ti ne trebaŠ da radiš, niti je ona trebala da uradi, mada je verovatno trebalo da naučite kako se koristi glagol „trebati“. Jasno je zbog čega ovaj glagol toliko zbunjuje ljude. Ima mnogo namena. A jezičke nedoumice su u srpskom jako česte.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "obožavalac" ili "obožavaoc"?
Mnogi imaju nedoumicu...
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se pravilno piše: "Ići ću" ili "ićiću"?
Rešite nedoumicu.
Trebaš mi, a znam da i ja tebi trebam je pravilna upotreba glagola. Nažalost, ljudi ga sve češće upotrebljavaju ovako:
„Znam da smo trebali da odemo u prodavnicu, ali trebamo da odemo i u bioskop“.
Pravilno je:
„Znam da je trebalo da odemo u prodavnicu, ali treba da odemo i u bioskop“
Dakle, hajde da ovo zapamtimo:
Kada je glagol trebati nepotpunog značenja upotrebljava se bezlično (samo u obliku trećeg lica jednine bez obzira u kome licu i broju je glagol koji ga dopunjava). On tada znači potrebno je, nužno je, valja. Složeni predikat ima oblik treba+da+prezent.
U prezentu: treba da radim, treba da radiš, treba da radi, treba da radimo, treba da radite, treba da rade.
U perfektu: trebalo je da radim, trebalo je da radiš, trebalo je da rade, trebalo je da radimo, trebalo je da radite, trebalo je da rade.
Moguć je i oblik treba+infinitiv ako iskaz ima opšti karakter: treba raditi, treba učiti, treba se truditi.
Kad glagol trebati znači biti potreban ima oblike za sva tri lica i jednine i množine: trebam ti, trebaš mi, treba mi, trebamo ti, trebate mi, trebaju mi u prezentu, trebao sam ti, trebao si mi, trebao mi je, trebali smo ti, trebali ste nam, trebali su nam.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Komentari(0)