ŠTA ZASADITI U SVOM DVORIŠTU? Staro verovanje kaže da nekom drveću nije mesto blizu kuće
Mnoge egzotične vrste biljaka danas su preplavile naša dvorišta, ali ljudi se sve više vraćaju tradiciji i traže stare sorte voćaka i cveća.
Želja da sve lepše uredimo baštu i provodimo više vremena u njoj inspiriše nas da se podsetimo i starih običaja i verovanja.
Zato danas skoro da nema kuće bez čuvarkuće, a svi vole da negde u blizini imaju i peruniku, za koju se veruje da štiti od groma.
Staro verovanje kaže da se blizu kuće ne sade bagrem i orah – njima je mesto malo podalje od doma.
Možda vas zanima:
STARO SRPSKO VEROVANJE KAKO DA PRIVUČETE NOVAC U KUĆU: Naše bake su se klele u ovaj običaj, a trebaju vam ove tri stvari
Naši stari pridavali su pažnju mnoštvu običaja kako bi rešili mnoge životne situacije, a dobre prilike u kući umnožili. Jedan takav običaj vezan je za prizivanje bogatstva.
STARA VEROVANJA: Šta NE SMETE da radite na svoj rođendan?
Rošendan bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Možda vas zanima:
STARO SRPSKO VEROVANJE KAKO DA PRIVUČETE NOVAC U KUĆU: Naše bake su se klele u ovaj običaj, a trebaju vam ove tri stvari
Naši stari pridavali su pažnju mnoštvu običaja kako bi rešili mnoge životne situacije, a dobre prilike u kući umnožili. Jedan takav običaj vezan je za prizivanje bogatstva.
STARA VEROVANJA: Šta NE SMETE da radite na svoj rođendan?
Rošendan bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Možda vas zanima:
STARO SRPSKO VEROVANJE KAKO DA PRIVUČETE NOVAC U KUĆU: Naše bake su se klele u ovaj običaj, a trebaju vam ove tri stvari
Naši stari pridavali su pažnju mnoštvu običaja kako bi rešili mnoge životne situacije, a dobre prilike u kući umnožili. Jedan takav običaj vezan je za prizivanje bogatstva.
STARA VEROVANJA: Šta NE SMETE da radite na svoj rođendan?
Rošendan bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
U svakom slučaju, ako planirate preuređenje bašte, prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak
Najlepši je ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Printscreen/Youtube
Lipa
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog
Lekovit je za srčana oboljenja, a ujedno i “najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona”, kažu stara verovanja. U modernoj bašti, svi vole ovaj žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
Pexels
Dren
Prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen, simbol je zdravlja, a daje se deci da pojedu drenov cvet da bi bila otporna na bolesti.
Jabuka
Omiljeno je voće, a njeni plodovi – kaže predanje – ne jedu se pre Petrovdana. Nema svadbe bez jabuke! Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu.
Šljiva
Srbi su gajili šljivu još u staroj postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Komentari(0)