DIM SLAVSKE SVEĆE OTKRIVA BUDUĆNOST VAŠE KUĆE: Kako se gasi slavska sveća i gde se drži posle slave
Po pravilu, domaćin gasi slavsku sveću uz ove običaje...
Sveća, kolač i žito jedine su tri stvari koje su zaista neophodne za slavu, podsećaju nas naši stari. Oni su znali i da prate dim slavske sveće pri gašenju.
Govorilo se, ako ode pravo u vis, to je znak da će sledeća godina biti berićetna, da će se čeljad lepo slagati. Ako dim krivuda i uvija se, pričali su, to je razlog za brigu pa treba čuvati stoku što bolje, a ukućane štititi od bolesti.
Da bi se sveća ugasila prema običajima, to treba da učini domaćin slave. On se prvo prekrsti, pa sveću gasi polako, tako što iz čaše s vinom kašičicom polako poliva plamen. Zatim se sveća nosi na svečano mesto, obično pred samu ikonu.
Možda vas zanima:
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
MALI GASTRONOMSKI BONTON Ovako treba da bude postavljen slavski sto
Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.
Možda vas zanima:
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
MALI GASTRONOMSKI BONTON Ovako treba da bude postavljen slavski sto
Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.
Možda vas zanima:
POČINJE SEZONA SLAVA, A OVO JE DOBRO ZNATI Evo šta bi trebalo da uradite sa slavskom svećom posle praznika, postoje dva običaja
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
MALI GASTRONOMSKI BONTON Ovako treba da bude postavljen slavski sto
Sezona slava uveliko traje, svim domaćicama zadaje glavobolju priprema slavske trpeze i slavskog menija.
Slavska sveća redovno stoji na tom mestu i može se paliti prilikom svih kućnih molitvi, kao i u prilikama kad sveštenik dođe da osvešta vodicu. Najbolje bi bilo da se iskoristi do sledeće slave, a ako to ne bude slučaj, može se odneti i u crkvu i zapaliti pre liturgije.
Slavska sveća uvek se pali tako što se poljubi, osoba prekrsti i u molitvi pomene Boga i svoje najmilije i tek onda zapali plamen.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)