OSTROG NIJE JEDINI HRIŠĆANSKI MANASTIR UKLESAN U STENI Preko 3.000 pećinskih crkava nalazi se u Turskoj, veruje se da su na tim mestima sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi
Neverovatni hrišćanski manastiri uklesani u strmim stenama
Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj. Ipak, malo ljudi zna da je ova regija prava riznica neverovatnog kulturno-istorijskog bogatsva i da se samo tu mogu videti fascinatne podzemne građevine i one isklesane u stenama. Kapadokija je sedam vekova bila deo Vizantije, a više od tri hiljade crkava svedoče upravo o pravoslavnom i grčkom uticaju u ovoj turskoj regiji. Jedan od takvih je pećinski manastir nazvan Eski Gumusler koji datira iz najranijeg hrišćanskog perioda.
Rina
"Ovaj impozantni manastir isklesan je na izuzetno strmoj steni i jedan je od najbolje očuvanih i najvećih pećinskih bogomolja u regionu Kapadokije. Na kamenu su se još uvek zadržale autentične freske, za koje se veruje da su ih radila tri majstora. Mnogo pažnje je posvećeno fresci Device Marije koja izgleda kao da se smeje, stoga turisti lesto kaže da ih podseća na Monalizu. Međutim, to je gotovo sigurno rezultat nepažljive restauracije", rekao je za RINU Mustafa Uludag turistički vodič.
Rina
Pećinska naselja Kapadokije su odavno blago ne samo Anadolije i Turske već i svetske kulturne baštine Uneska. U stenovitim i pećinskim crkvama veruje se da su sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi.
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Rina
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Naučnici dele mnoge manastire Kapadokije u stenama u dva glavna tipa: one sa trpezarijama i one sa otvorenim dvorištima. Manastir Eski Gumusler spada u drugu grupu, sa različitim delovima koji se otvaraju iz centralnog dvorišta.
Rina
"Njen najvažniji deo je crkva severno od avlije. Crkva se sastoji od četiri samostojeća zatvorena prolaza prema planu grčkog krsta. Severni brod sadrži hodnik sa dve grobnice.
Rina
Na zapadu su dva ulaza pokrivena svodom kolevke. Zidovi sobe iznad priprate oslikani su nečim što izgleda kao slika iz Ezopovih bajki , jedinstveno za Kapadokiju. Stil i ikonografija fresaka manastira Eski Gumušler podsećaju na one u mnogim drugim kapadokijskim crkvama. Veruje se da freske datiraju od 7. do 11. veka", istakao je Uludag.
Rina
Ovaj pećinski manastir iz vizantijskog doba smešten u malom gradu Gumusler, 10 km severoistočno od grada Nigde lako je dostupan autobusom. Nakon ponovnog otkrivanja 1962. godine, manastir i njegove freske restaurirao je tim arheologa na čelu sa Majklom Gofom. Proglašen je zaštićenim arheološkim lokalitetom 1973. godine.
Rina
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)