OSTROG NIJE JEDINI HRIŠĆANSKI MANASTIR UKLESAN U STENI Preko 3.000 pećinskih crkava nalazi se u Turskoj, veruje se da su na tim mestima sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi
Neverovatni hrišćanski manastiri uklesani u strmim stenama
Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj. Ipak, malo ljudi zna da je ova regija prava riznica neverovatnog kulturno-istorijskog bogatsva i da se samo tu mogu videti fascinatne podzemne građevine i one isklesane u stenama. Kapadokija je sedam vekova bila deo Vizantije, a više od tri hiljade crkava svedoče upravo o pravoslavnom i grčkom uticaju u ovoj turskoj regiji. Jedan od takvih je pećinski manastir nazvan Eski Gumusler koji datira iz najranijeg hrišćanskog perioda.
Rina
"Ovaj impozantni manastir isklesan je na izuzetno strmoj steni i jedan je od najbolje očuvanih i najvećih pećinskih bogomolja u regionu Kapadokije. Na kamenu su se još uvek zadržale autentične freske, za koje se veruje da su ih radila tri majstora. Mnogo pažnje je posvećeno fresci Device Marije koja izgleda kao da se smeje, stoga turisti lesto kaže da ih podseća na Monalizu. Međutim, to je gotovo sigurno rezultat nepažljive restauracije", rekao je za RINU Mustafa Uludag turistički vodič.
Rina
Pećinska naselja Kapadokije su odavno blago ne samo Anadolije i Turske već i svetske kulturne baštine Uneska. U stenovitim i pećinskim crkvama veruje se da su sveci Petar i Pavle čitali svoje propovedi.
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Rina
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Možda vas zanima:
ČIKA PERA NIJE VEROVAO U BOGA I SVECE, BOGOHULIO JE A ONDA SE TEŠKO RAZBOLEO: Legenda o isceljenju pod Ostrogom i danas se priča
O manastiru Ostrog čule su se mnoge legende i priče o čudima, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru.
ČUDOTVORAC I ISCELITELJ VASILIJE OSTROŠKI U strahu od danka u krvi, roditelji su ga već u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Naučnici dele mnoge manastire Kapadokije u stenama u dva glavna tipa: one sa trpezarijama i one sa otvorenim dvorištima. Manastir Eski Gumusler spada u drugu grupu, sa različitim delovima koji se otvaraju iz centralnog dvorišta.
Rina
"Njen najvažniji deo je crkva severno od avlije. Crkva se sastoji od četiri samostojeća zatvorena prolaza prema planu grčkog krsta. Severni brod sadrži hodnik sa dve grobnice.
Rina
Na zapadu su dva ulaza pokrivena svodom kolevke. Zidovi sobe iznad priprate oslikani su nečim što izgleda kao slika iz Ezopovih bajki , jedinstveno za Kapadokiju. Stil i ikonografija fresaka manastira Eski Gumušler podsećaju na one u mnogim drugim kapadokijskim crkvama. Veruje se da freske datiraju od 7. do 11. veka", istakao je Uludag.
Rina
Ovaj pećinski manastir iz vizantijskog doba smešten u malom gradu Gumusler, 10 km severoistočno od grada Nigde lako je dostupan autobusom. Nakon ponovnog otkrivanja 1962. godine, manastir i njegove freske restaurirao je tim arheologa na čelu sa Majklom Gofom. Proglašen je zaštićenim arheološkim lokalitetom 1973. godine.
Rina
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Komentari(0)