Iako su vekovi turske vladavine doneli promene u kulturi i načinu života, njihov uticaj na srpsku narodnu nošnju i danas je vidljiv. Koji su komadi odeće ostali iz osmanskog perioda i kako su žene koristile modu da šalju tajne poruke?
Srpska narodna nošnja jedna je od najlepših na Balkanu, ali malo ko zna koliko je ona prožeta orijentalnim uticajima. Od ukrašenih jeleka do raskošnih fesića, otkrivamo koji su modni detalji iz osmanskog perioda opstali i kakvu simboliku nose.
Kako su se osmanski uticaji preneli na srpsku narodnu odeću?
Kada su Osmanlije došle na Balkan u 14. i 15. veku, sa sobom su donele orijentalni stil oblačenja koji se vremenom stopio sa lokalnim običajima. Srbi su, posebno u gradovima, počeli da preuzimaju neke elemente osmanske mode, dok su u ruralnim krajevima zadržali više slovenske tradicije.
Možda vas zanima:
NAJPOTRESNIJI MINUT TIŠINE U NOVOM PAZARU IKADA Kiša plišanih igračaka zasula fudbalski teren
Fudbaleri pred početak meča odali počast nastradalim mališanima u stravičnom požaru, a zatim je teren zasula kiša plišanih igračaka.
POZNATO ZAŠTO SE SRPSKA ZASTAVA NIJE NAŠLA NA KOREOGRAFIJI SPASIOCA U TURSKOJ: Organizatori sve objasnili, JEDAN problem ključni
Neverovatna koreografija navijača Trabzona na meču Lige Evrope protiv Bazela (1:0) privukla je ogromnu pažnju.
Možda vas zanima:
NAJPOTRESNIJI MINUT TIŠINE U NOVOM PAZARU IKADA Kiša plišanih igračaka zasula fudbalski teren
Fudbaleri pred početak meča odali počast nastradalim mališanima u stravičnom požaru, a zatim je teren zasula kiša plišanih igračaka.
POZNATO ZAŠTO SE SRPSKA ZASTAVA NIJE NAŠLA NA KOREOGRAFIJI SPASIOCA U TURSKOJ: Organizatori sve objasnili, JEDAN problem ključni
Neverovatna koreografija navijača Trabzona na meču Lige Evrope protiv Bazela (1:0) privukla je ogromnu pažnju.
Možda vas zanima:
NAJPOTRESNIJI MINUT TIŠINE U NOVOM PAZARU IKADA Kiša plišanih igračaka zasula fudbalski teren
Fudbaleri pred početak meča odali počast nastradalim mališanima u stravičnom požaru, a zatim je teren zasula kiša plišanih igračaka.
POZNATO ZAŠTO SE SRPSKA ZASTAVA NIJE NAŠLA NA KOREOGRAFIJI SPASIOCA U TURSKOJ: Organizatori sve objasnili, JEDAN problem ključni
Neverovatna koreografija navijača Trabzona na meču Lige Evrope protiv Bazela (1:0) privukla je ogromnu pažnju.
Međutim, kroz vekove su čak i tradicionalni komadi nošnje poprimili određene turske elemente, posebno kada je reč o ženskoj odeći, nakitu i tkaninama.
Jelek, anterija i dimije – nasleđe osmanske mode u Srbiji
Neki od najprepoznatljivijih elemenata srpske narodne nošnje koji potiču iz osmanskog perioda su:
- 👘 Jelek – Kratki prsluk bogato ukrašen zlatovezom, koji su nosile i žene i muškarci. Preuzet iz turske mode, ali je u Srbiji postao znak prestiža i deo svečane odeće.
- 👗 Anterija – Dugačka haljina od svile ili pamuka, sa dubokim izrezom na grudima, tipična za bogatije žene u gradovima.
- 🥻 Dimije – Široke pantalone koje su žene nosile u privatnosti doma. Iako su bile osmanskog porekla, vremenom su postale deo srpske nošnje, posebno u južnim krajevima.
- 🥢 Fes i marame – Fes je bio simbol aristokratije, a marame su nosile i Srpkinje i muslimanke, ali sa različitim stilovima vezivanja.
Ovi elementi su pokazivali status, bračno stanje i društvenu pripadnost, a način na koji su se nosili bio je deo tajnog jezika mode u to doba.
rina
Kako su žene koristile odeću da šalju skrivene poruke?
U vreme kada žene nisu imale veliku slobodu u javnom životu, moda je bila njihov način komunikacije. Kroz nošnju su mogle da izraze svoje emocije, stavove i društveni položaj.
- 💔 Crna marama – Znak tuge i žalosti, ali i poruka da je žena zauzeta i da ne želi udvarače.
- 🎀 Crveni vez na rukavima – Devojke su ga nosile kao znak da su spremne za udaju.
- 💎 Broj dukata na ogrlici – Što je ogrlica bila duža, to je žena dolazila iz bogatije porodice.
- 👣 Poseban način vezivanja dimija – U nekim krajevima smatralo se da način na koji žena veže dimije može signalizirati njen status i interesovanje za brak.
Ova nevidljiva pravila mode bila su deo narodnog kodeksa, a neka su opstala čak i do danas u tradicionalnim zajednicama.
rina
Srpska i turska nošnja – sličnosti i razlike
Iako su Srbi preuzeli određene elemente osmanske mode, narodna nošnja je ipak zadržala svoju autentičnost. Postoje ključne razlike:
- ✅ Materijali – Srpska nošnja je koristila vunu, lan i konoplju, dok su Osmanlije preferirale svilu i somot.
- ✅ Ukrašavanje – Dok su turske haljine bile bogato ukrašene perlama i dragim kamenjem, Srpkinje su koristile vez i zlatne niti kao glavnu dekoraciju.
- ✅ Simbolika – Srpska nošnja je često imala hrišćanske i slovenske motive, dok su u osmanskoj odeći dominirali floralni i geometrijski ornamenti.
Ovo pokazuje da su Srbi usvojili određene elemente, ali su ih prilagodili sopstvenim običajima i kulturi.
Gde danas možemo videti originalne primerke ove nošnje?
Ako želite da vidite autentične komade srpske narodne nošnje sa osmanskim uticajem, najbolje je posetiti:
- 📍 Etnografski muzej u Beogradu – Ima jednu od najbogatijih kolekcija narodnih nošnji na Balkanu.
- 📍 Muzej u Novom Pazaru – Prikazuje specifične nošnje iz Raške oblasti, gde su osmanski uticaji najizraženiji.
- 📍 Privatne kolekcije i etno-sela – Mnoge porodice i danas čuvaju nošnje svojih predaka.
Pored toga, srpski dizajneri sve više koriste elemente tradicionalne mode u modernim kreacijama, čime oživljavaju stare motive u savremenoj garderobi.
Uticaj osmanske mode i danas živi u Srbiji
Iako je turska vladavina prošla pre više od dva veka, njen uticaj na modu i narodnu nošnju Srbije i dalje je vidljiv. Jeleci, dimije i marame su preživeli vekove, a mnogi od ovih komada i danas se koriste u folkloru i tradicionalnim svečanostima.
Ostaje zanimljivo pitanje – da li bismo srpsku narodnu nošnju danas zamišljali isto da nije bilo osmanskog uticaja?
Kažu da je Ivo Andrić izbačen iz masonske lože kad je zaveo ženu svog kuma: Krleža likovao i javno ga ismevao, a onda je dobio hladan tuš
Naš slavni pisac, nobelovac Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče navodne pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.
Tajna apartmana 144 u Sokobanji: Ovde se Ivo Andrić stalno vraćao, tu su nastali delovi "Na Drini ćuprije", a evo šta je tamo danas (FOTO)
Život našeg nobelovca bio je prepun avantura. O njemu se danas pričaju mnoge priče koje polako prerastaju u legende. Jedna od njih je i ona sa tajnom apartmana 144 u Sokobanji.
Zmije se jedino ovoga stvarno PLAŠE
A da li se vi plašite zmije?
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
OVAKO SU DORUČKOVALI NIKOLA TESLA, PATRIJARH PAVLE I VLADETA JEROTIĆ: Jedna stvar je ključna!
Minimalno hrane, maksimalno sreće
Komentari(0)