Velika svetinja u koju dolaze i pravoslavci i muslimani: Priljubljen uz surovu liticu manastir Crna Reka u čitavom svetu poznat je po svojim isceliteljskim čudima, nestvarne slike sa tromeđe
Priljubljen uz stenu, čudo arhitekture i Božija kuća manastir Crna Reka u selu Ribariće kod Tutina smešten na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara jedna je od najvećih srpskih svetinja. Ne zna se tačno kada je sagrađen, ali nepristupačan kanjon Crne Reke svedoči da neimarima nije bilo lako, ali ko u čuda veruje taj čuda i stvara.
Kada je bio ugrožen manastir Studenica, 1687. godine, u Crnu reku prenete su mošti Stefana Prvovenčanog i manastirske dragocenosti i tu su boravile devet godina.
- Manastir je napravljen da bude isposnica, u kojoj će se monasi sami moliti, skriveni od sveta. Zbog toga o manastiru nema mnogo zapisa. Ne zna se tačno kada je napravljen. Istoričari tvrde, kraj 14. ili početak 15. veka. Za čuda koja su se desila u ovom manastiru čulo se svuda u svetu. Ovde su mnogi dolazili kako bi se izlečili. Prema pričama, ovde su dolazili duhovno obeleli, teško pokretni ali i nerotkinje. Veruje se da je voda koja curi niz zidove lekovita, a mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne, kaže za RINU Sabahudin Abdagić turistički vodič sa Peštera.
Veruje se da su svi iceliteljski rezultati zapisani u manastirskim knjigama, a prema pričama meštana u manastir neretko dolaze i devojke kojima ne polazi za rukom da pronađu srodnu dušu. Zapisa o „srodnim dušama“ nema u knjigama, ali te priče kruže od usta do usta, kao i one o lečenju teških boljki. Legenda takođe kaže, da uprkos tome što je ova svetinja na jako nepristupačnom terenu, više puta našla se na udaru osvajačke vojske.
Možda vas zanima:
Ovo je nova turistička atrakcija u Srbiji: Kod Tutina napravljena Via Ferrata od koje zastaje dah, gvozdeni put vodi do strmih litica (FOTO)
Opština Tutin poslednjih godina postaje sve popularnija destinacija koju za svoj odmor biraju domaći i strani gosti. Osim divlje, netaknute prirode, na toj teritoriji svim turistima dostupan je i jedan pravi adrenalinski sadržaj. U blizini sela Ribariće, nedaleko od Tutina, otvorena je Via Ferrata Đurđevica, nova planinarsko-penjačka staza koja već privlači pažnju ljubitelja prirode i adrenalinskih aktivnosti.
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
Možda vas zanima:
Ovo je nova turistička atrakcija u Srbiji: Kod Tutina napravljena Via Ferrata od koje zastaje dah, gvozdeni put vodi do strmih litica (FOTO)
Opština Tutin poslednjih godina postaje sve popularnija destinacija koju za svoj odmor biraju domaći i strani gosti. Osim divlje, netaknute prirode, na toj teritoriji svim turistima dostupan je i jedan pravi adrenalinski sadržaj. U blizini sela Ribariće, nedaleko od Tutina, otvorena je Via Ferrata Đurđevica, nova planinarsko-penjačka staza koja već privlači pažnju ljubitelja prirode i adrenalinskih aktivnosti.
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
Možda vas zanima:
Ovo je nova turistička atrakcija u Srbiji: Kod Tutina napravljena Via Ferrata od koje zastaje dah, gvozdeni put vodi do strmih litica (FOTO)
Opština Tutin poslednjih godina postaje sve popularnija destinacija koju za svoj odmor biraju domaći i strani gosti. Osim divlje, netaknute prirode, na toj teritoriji svim turistima dostupan je i jedan pravi adrenalinski sadržaj. U blizini sela Ribariće, nedaleko od Tutina, otvorena je Via Ferrata Đurđevica, nova planinarsko-penjačka staza koja već privlači pažnju ljubitelja prirode i adrenalinskih aktivnosti.
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
- Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir je muški i o njemu brinu monasi. Veruje se da je pećina u kojoj je bogomolja manastira smeštena, osvećena podvizima i molitvama velikog srpskog čudotvorca – svetog Joanikija Devičkog. Do manastira se stiže malo dorađenim makadamskim putem, na sat i po od Ribarića, ali to ne smeta brojnim hodočasnicima da pohode ovu svetinju, kaže naš sagovornik.
Na Petrovdan, svakog 12. jula, u godini kod manastira se pravi Sabor i tada dolaze ljudi iz celog sveta. Dolaze pravoslavci, i muslimani, da nađu bogougodni mir i lek za svoju nevolju. Prema rečima meštana, manastir živi od prodaje voštanih sveća, koje sami monasi prave nedaleko od manastira. Takođe monasi su neretko sami znali i da nešto grade, jer među njima ima lekara, arhitekata, profesora, ali i zanatlija.
MNOGI VERNICI TO ČINE POGREŠNO: Otac Gligorije o pravilima obeležavanja SLAVE - da li se gosti ZOVU i gde se LOMI KOLAČ?
U našem narodu ustaljeno je verovanje da se na slavu ne zove, što danas, međutim, nije slučaj. Kako kaže otac Gligorije Marković, to je stvar praktičnosti.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Srbi znaju za Desanku Maksimović, ali ne i za njenu ljubavnu priču: Evo ko je bio čovek koji je osvojio njeno srce
Slavna pesnikinja se prvi put poljubila sa 35 godina.
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Evo zašto se većina završava na - IĆ!
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju
Običaji koje umemo da prekršimo: Kako se pravilno gasi SLAVSKA SVEĆA?
Šta sve treba da ispoštuju oni koji slave slavu?
Komentari(0)