Velika svetinja u koju dolaze i pravoslavci i muslimani: Priljubljen uz surovu liticu manastir Crna Reka u čitavom svetu poznat je po svojim isceliteljskim čudima, nestvarne slike sa tromeđe
Priljubljen uz stenu, čudo arhitekture i Božija kuća manastir Crna Reka u selu Ribariće kod Tutina smešten na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara jedna je od najvećih srpskih svetinja. Ne zna se tačno kada je sagrađen, ali nepristupačan kanjon Crne Reke svedoči da neimarima nije bilo lako, ali ko u čuda veruje taj čuda i stvara.
Kada je bio ugrožen manastir Studenica, 1687. godine, u Crnu reku prenete su mošti Stefana Prvovenčanog i manastirske dragocenosti i tu su boravile devet godina.
- Manastir je napravljen da bude isposnica, u kojoj će se monasi sami moliti, skriveni od sveta. Zbog toga o manastiru nema mnogo zapisa. Ne zna se tačno kada je napravljen. Istoričari tvrde, kraj 14. ili početak 15. veka. Za čuda koja su se desila u ovom manastiru čulo se svuda u svetu. Ovde su mnogi dolazili kako bi se izlečili. Prema pričama, ovde su dolazili duhovno obeleli, teško pokretni ali i nerotkinje. Veruje se da je voda koja curi niz zidove lekovita, a mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne, kaže za RINU Sabahudin Abdagić turistički vodič sa Peštera.
Veruje se da su svi iceliteljski rezultati zapisani u manastirskim knjigama, a prema pričama meštana u manastir neretko dolaze i devojke kojima ne polazi za rukom da pronađu srodnu dušu. Zapisa o „srodnim dušama“ nema u knjigama, ali te priče kruže od usta do usta, kao i one o lečenju teških boljki. Legenda takođe kaže, da uprkos tome što je ova svetinja na jako nepristupačnom terenu, više puta našla se na udaru osvajačke vojske.
Možda vas zanima:
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
Od viška snega radnici napravili sadržaj u kom deca uživaju svaki dan
Nesvakidašnji tobogan osvanuo u Tutinu
Možda vas zanima:
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
Od viška snega radnici napravili sadržaj u kom deca uživaju svaki dan
Nesvakidašnji tobogan osvanuo u Tutinu
Možda vas zanima:
IME 1 GRADA NA JUGOZAPADU SRBIJE KRIJE ZANIMLJIVU PRIČU: Vezuje se za NEKOLIKO LEGENDI, poznat i je po PITAMA
Tutin je poznat po okupljanjima na vašarima, kada mnogobrojni stanovnici Tutina iz dijaspore dolaze kući
Od viška snega radnici napravili sadržaj u kom deca uživaju svaki dan
Nesvakidašnji tobogan osvanuo u Tutinu
- Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir je muški i o njemu brinu monasi. Veruje se da je pećina u kojoj je bogomolja manastira smeštena, osvećena podvizima i molitvama velikog srpskog čudotvorca – svetog Joanikija Devičkog. Do manastira se stiže malo dorađenim makadamskim putem, na sat i po od Ribarića, ali to ne smeta brojnim hodočasnicima da pohode ovu svetinju, kaže naš sagovornik.
Na Petrovdan, svakog 12. jula, u godini kod manastira se pravi Sabor i tada dolaze ljudi iz celog sveta. Dolaze pravoslavci, i muslimani, da nađu bogougodni mir i lek za svoju nevolju. Prema rečima meštana, manastir živi od prodaje voštanih sveća, koje sami monasi prave nedaleko od manastira. Takođe monasi su neretko sami znali i da nešto grade, jer među njima ima lekara, arhitekata, profesora, ali i zanatlija.
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Letnji dren ne jede se: Zašto se u julu stavlja na prozor, a ne u usta
U srpskoj narodnoj tradiciji, dren ubran pre nego što sazri nije za jelo – već za čuvanje. Tokom jula, prve grančice drena stavljaju se na prozor, gde, verovalo se, „vezuju zdravlje za kuću“ dok leto ne prođe i plod ne sazri.
Zašto se na Ognjenu Mariju ne loži vatra naglas: Dan tišine, straha i poštovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Pelin se ne bere kad cveta: Verovanje da u julu pelin čuva kuću, ali kažnjava bolesnu ruku
U narodnim običajima, pelin je važio za jednu od najmoćnijih biljaka. Leti, naročito oko Ilindana, pelin se nije smeo brati bez potrebe. Verovalo se da tada biljka „prelazi u čuvara“, i da uzvraća onome ko je uzme iz loše namere ili sa slabim telom.
Komentari(0)