Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Dok mnogi obilaze poznate manastire kao što su Blagoveštenje, Vavedenje i Nikolje, duboko u zelenilu između Ovčara i Kablara, tik uz reku Zapadnu Moravu, stoji manastir Jovanje – tiha i povučena svetinja koju vreme nije slomilo.
Kratka istorija manastira
Manastir Jovanje posvećen je Svetom Jovanu Krstitelju, i smatra se da je podignut u 16. veku, iako postoje naznake da je na tom mestu postojalo i starije bogosluženje. Prvi pouzdani tragovi potiču iz 1536. godine, a manastir se ubraja u jedanaest svetinja Ovčarsko-kablarske klisure, često nazivane i “srpskom Svetom Gorom”.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Tokom turskog perioda, Jovanje je više puta bio oštećen i obnavljan. Zanimljivo je da se dugo koristio i kao pustinjačko mesto, gde su monasi dolazili na usamljeničke molitve.
Manastir na vodi
Za razliku od drugih svetinja koje se nalaze uz puteve, do Jovanja se najlakše dolazi čamcem, vožnjom po Zapadnoj Moravi iz pravca Ovčar Banje. Tokom leta, izletnici često zastanu da obiđu ovaj manastir, ali njegova zatvorenost i tišina čine ga više mestom kontemplacije nego turizma.
Staza koja vodi kopnenim putem je uska i teško prohodna, posebno tokom jeseni i zime. Upravo ta izolovanost dodatno pojačava utisak da ste kročili u vreme koje stoji.
Rina
Unutrašnjost i duh mesta
Crkva manastira je skromnih dimenzija, jednobrodna građevina sa skromnim, ali toplim ikonostasom. Obnovljena je u nekoliko navrata, ali je zadržala autentičan duh tihe svetinje. Tokom godina, ovde su boravili monasi koji su praktikovali isihazam, tiho monaško povlačenje i molitvu bez prekida.
Jedna od posebnosti Jovanja jeste i manastirska trpeza – prostor u kome su se čuvale stare monaške beleške, među njima i pravila ishrane za vreme velikih postova, sa receptima koji se danas proučavaju kao deo nematerijalne baštine.
Zašto treba posetiti Jovanje?
- Zato što je to najmirniji manastir Ovčarsko-kablarske klisure
- Zato što se do njega dolazi ploveći rekom, što je jedinstven doživljaj
- Zato što čuva duh monaha pustinjnjaka, kakvih danas gotovo da nema
- Zato što ćete tamo, verovatno, biti jedini posetilac – sa tišinom kao saputnikom
Kako doći?
- Čamcem: iz luke Ovčar Banja, organizovane ture ili privatna vožnja.
- Peške: staza vodi od magistrale između Ovčar Banje i Kraljeva, ali je zahtevna i neuređena.
- Manastir je aktivan, ima bratstvo i može se posetiti svakog dana.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)