Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Dok mnogi obilaze poznate manastire kao što su Blagoveštenje, Vavedenje i Nikolje, duboko u zelenilu između Ovčara i Kablara, tik uz reku Zapadnu Moravu, stoji manastir Jovanje – tiha i povučena svetinja koju vreme nije slomilo.
Kratka istorija manastira
Manastir Jovanje posvećen je Svetom Jovanu Krstitelju, i smatra se da je podignut u 16. veku, iako postoje naznake da je na tom mestu postojalo i starije bogosluženje. Prvi pouzdani tragovi potiču iz 1536. godine, a manastir se ubraja u jedanaest svetinja Ovčarsko-kablarske klisure, često nazivane i “srpskom Svetom Gorom”.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Možda vas zanima:
NASLEĐE MONAHA SA SVETE GORE Iz ove svetinje se zapovedalo i sudilo svim ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara (FOTO) (VIDEO)
Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali Zapadne Morave na Kablaru.
IKONA BRZOPOMOĆNICE U MANASTIRU JOVANJE Veruje se da slepima daruje vid, leči hrome, nepokretne, a naročito pomaže nerotkinjama (FOTO)
U manastiru Jovanje se nalazi čudotvorna ikona Majke Božje Brzopomoćnice, koju je doneo arhimandrit Serafim Rus 1939. godine.
Tokom turskog perioda, Jovanje je više puta bio oštećen i obnavljan. Zanimljivo je da se dugo koristio i kao pustinjačko mesto, gde su monasi dolazili na usamljeničke molitve.
Manastir na vodi
Za razliku od drugih svetinja koje se nalaze uz puteve, do Jovanja se najlakše dolazi čamcem, vožnjom po Zapadnoj Moravi iz pravca Ovčar Banje. Tokom leta, izletnici često zastanu da obiđu ovaj manastir, ali njegova zatvorenost i tišina čine ga više mestom kontemplacije nego turizma.
Staza koja vodi kopnenim putem je uska i teško prohodna, posebno tokom jeseni i zime. Upravo ta izolovanost dodatno pojačava utisak da ste kročili u vreme koje stoji.
Rina
Unutrašnjost i duh mesta
Crkva manastira je skromnih dimenzija, jednobrodna građevina sa skromnim, ali toplim ikonostasom. Obnovljena je u nekoliko navrata, ali je zadržala autentičan duh tihe svetinje. Tokom godina, ovde su boravili monasi koji su praktikovali isihazam, tiho monaško povlačenje i molitvu bez prekida.
Jedna od posebnosti Jovanja jeste i manastirska trpeza – prostor u kome su se čuvale stare monaške beleške, među njima i pravila ishrane za vreme velikih postova, sa receptima koji se danas proučavaju kao deo nematerijalne baštine.
Zašto treba posetiti Jovanje?
- Zato što je to najmirniji manastir Ovčarsko-kablarske klisure
- Zato što se do njega dolazi ploveći rekom, što je jedinstven doživljaj
- Zato što čuva duh monaha pustinjnjaka, kakvih danas gotovo da nema
- Zato što ćete tamo, verovatno, biti jedini posetilac – sa tišinom kao saputnikom
Kako doći?
- Čamcem: iz luke Ovčar Banja, organizovane ture ili privatna vožnja.
- Peške: staza vodi od magistrale između Ovčar Banje i Kraljeva, ali je zahtevna i neuređena.
- Manastir je aktivan, ima bratstvo i može se posetiti svakog dana.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)