Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske
Prekomerno branje cveća može da dovede do njegovog nestanka. A nestanak jedne od njih može ugroziti brojne druge vrste. Zato morate biti obazrivi kada posegnete da uberete cveće u prirodi, jer kazne mogu biti do vrtoglavih 150.000 dinara.
Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske.
Natalijina Ramonda, Pančićeva omorika, žuta lincura, stepski božur, lokvanji, zlatni ljiljan... To su sve zaštićene biljne vrste u Srbiji. Zaštićene su jer su ugrožene. Ne biste smeli da ih gajite ni u kući ni u dvorištu. Međutim, uprkos tome, seme možete lako da pronađete na internetu. Zakon je toliko strog da možete da završite i u zatvoru ako ga kupite i posadite.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Možda vas zanima:
BILJKE KOJE SRBI OBOŽAVAJU I UPORNO SADE: A nisu ni svesni da tako ruše zdravlje i donose negativnu energiju u kuću
O tome koje biljke se mogu držati u kući, a koje se ne smeju držati, otkrijte dalje u tekstu.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Oglas glasi - „Prodaje se Ramonda, zakonom zaštićena vrsta u našoj zemlji, 250 dinara, 25 semenki“. Reč je o kultivisanom semenu, koje je je uvezeno iz Nemačke, nije sakupljano u divljini.
Shutterstock
U Zavodu za zaštitu prirode kažu da na osnovu fotografije ne može da se utvrdi da li je u pitanju biljka iz prirode, ili je odgajena iz semena uzetog sa prirodnih staništa, ali svakako, njihovo sakupljanje iz prirode i gajenje u privatnim kolekcijama - zakonom je zabranjeno. I ne samo Ramonde.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, obuhvaćene su 2.633 vrste. Za to što se oglašava prodaja tih vrsta, stručnjaci imaju objašnjenje.
- To nam sve govori o nekakvim ilegalnim aktivnostima, odnosno ove biljke ne bi smele da se sakupljaju iz prirode, ali ne bi smela da se sakupljaju ni njihova semena bez dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, a na osnovu mišljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije - rekao je Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
Na osnovu mišljenje Zavoda, nadležno ministarstvo može da da dozvolu naučnim organizacijama za prikpljanje semenskog materijala u istraživačke svrhe. Međutim, naši istraživači izbegavaju takve eksperimente, ukoliko nisu zaista neophodni, da se ne bi ugrozio opstanak biljke u prirodnom staništu.
Shutterstock/Pančićeva omorika
Fizička lica ne mogu dobiti dozvolu ukoliko nisu uključena u projekte institucija. Na internetu se, kažu stručnjaci, često pojavljuju oglasi o prodaji zaštićenih vrsta.
- Može se desiti da trgovci prodaju neke srodne vrste ili čak i nesrodne, pa vas prosto obmanjuju da kupujete seme retke i te ugrožene vrste. Često napominju da je seme prikupljeno iz rasadnika ili su biljke gajene u kontrolisanim uslovima, a to je retko - dodao je Mišljenović.
Uvoz zaštićenih vrsta je još komplikovaniji i propisan posebnim aktima, jer neke vrste su i pod međunarodnom zaštitom, na osnovu Cites konvencije. Svaki uvoz i izvoz moraju biti odobreni dozvolama, potvrdama i sertifikatima.
Regulisana je i razmena između botaničkih bašta pa je i za to neophodna određena dokumentacija. Kada dobije saznanja o prodaji zaštićenih vrsta, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Komentari(0)