Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske
Prekomerno branje cveća može da dovede do njegovog nestanka. A nestanak jedne od njih može ugroziti brojne druge vrste. Zato morate biti obazrivi kada posegnete da uberete cveće u prirodi, jer kazne mogu biti do vrtoglavih 150.000 dinara.
Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske.
Natalijina Ramonda, Pančićeva omorika, žuta lincura, stepski božur, lokvanji, zlatni ljiljan... To su sve zaštićene biljne vrste u Srbiji. Zaštićene su jer su ugrožene. Ne biste smeli da ih gajite ni u kući ni u dvorištu. Međutim, uprkos tome, seme možete lako da pronađete na internetu. Zakon je toliko strog da možete da završite i u zatvoru ako ga kupite i posadite.
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Možda vas zanima:
Kako da imate najlepše hortenzije u bašti: Tajne za luksuzni cvetni raj
Hortenzije su jedne od najlepših i najpopularnijih cvetnih biljaka koje ukrašavaju naše bašte, svojim velikim, okruglim cvetovima koji mogu biti u raznim bojama — od bele, roze, plave do ljubičaste.
Biljke će rasti kao iz vode, biće bujne i zelene: Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće celu baštu
Prirodni rastvor od 3 sastojka preporodiće svaku baštu.
Oglas glasi - „Prodaje se Ramonda, zakonom zaštićena vrsta u našoj zemlji, 250 dinara, 25 semenki“. Reč je o kultivisanom semenu, koje je je uvezeno iz Nemačke, nije sakupljano u divljini.
Shutterstock
U Zavodu za zaštitu prirode kažu da na osnovu fotografije ne može da se utvrdi da li je u pitanju biljka iz prirode, ili je odgajena iz semena uzetog sa prirodnih staništa, ali svakako, njihovo sakupljanje iz prirode i gajenje u privatnim kolekcijama - zakonom je zabranjeno. I ne samo Ramonde.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, obuhvaćene su 2.633 vrste. Za to što se oglašava prodaja tih vrsta, stručnjaci imaju objašnjenje.
- To nam sve govori o nekakvim ilegalnim aktivnostima, odnosno ove biljke ne bi smele da se sakupljaju iz prirode, ali ne bi smela da se sakupljaju ni njihova semena bez dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, a na osnovu mišljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije - rekao je Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
Na osnovu mišljenje Zavoda, nadležno ministarstvo može da da dozvolu naučnim organizacijama za prikpljanje semenskog materijala u istraživačke svrhe. Međutim, naši istraživači izbegavaju takve eksperimente, ukoliko nisu zaista neophodni, da se ne bi ugrozio opstanak biljke u prirodnom staništu.
Shutterstock/Pančićeva omorika
Fizička lica ne mogu dobiti dozvolu ukoliko nisu uključena u projekte institucija. Na internetu se, kažu stručnjaci, često pojavljuju oglasi o prodaji zaštićenih vrsta.
- Može se desiti da trgovci prodaju neke srodne vrste ili čak i nesrodne, pa vas prosto obmanjuju da kupujete seme retke i te ugrožene vrste. Često napominju da je seme prikupljeno iz rasadnika ili su biljke gajene u kontrolisanim uslovima, a to je retko - dodao je Mišljenović.
Uvoz zaštićenih vrsta je još komplikovaniji i propisan posebnim aktima, jer neke vrste su i pod međunarodnom zaštitom, na osnovu Cites konvencije. Svaki uvoz i izvoz moraju biti odobreni dozvolama, potvrdama i sertifikatima.
Regulisana je i razmena između botaničkih bašta pa je i za to neophodna određena dokumentacija. Kada dobije saznanja o prodaji zaštićenih vrsta, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)