Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske
Prekomerno branje cveća može da dovede do njegovog nestanka. A nestanak jedne od njih može ugroziti brojne druge vrste. Zato morate biti obazrivi kada posegnete da uberete cveće u prirodi, jer kazne mogu biti do vrtoglavih 150.000 dinara.
Zaštićene vrste ne smeju se gajiti, uprkos oglasima za prodaju semena - kazna od novčane do zatvorske.
Natalijina Ramonda, Pančićeva omorika, žuta lincura, stepski božur, lokvanji, zlatni ljiljan... To su sve zaštićene biljne vrste u Srbiji. Zaštićene su jer su ugrožene. Ne biste smeli da ih gajite ni u kući ni u dvorištu. Međutim, uprkos tome, seme možete lako da pronađete na internetu. Zakon je toliko strog da možete da završite i u zatvoru ako ga kupite i posadite.
Možda vas zanima:
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
Možda vas zanima:
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
Možda vas zanima:
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
BILJKE VAM UVEK UVENU: Rastvor od dva sastojka koja već imate kod kuće vam može pomoći da sprečite ovu pojavu
Otkrijte kako jednostavan rastvor iz kuhinje može da ih preporodi za samo nekoliko dana
Oglas glasi - „Prodaje se Ramonda, zakonom zaštićena vrsta u našoj zemlji, 250 dinara, 25 semenki“. Reč je o kultivisanom semenu, koje je je uvezeno iz Nemačke, nije sakupljano u divljini.
Shutterstock
U Zavodu za zaštitu prirode kažu da na osnovu fotografije ne može da se utvrdi da li je u pitanju biljka iz prirode, ili je odgajena iz semena uzetog sa prirodnih staništa, ali svakako, njihovo sakupljanje iz prirode i gajenje u privatnim kolekcijama - zakonom je zabranjeno. I ne samo Ramonde.
Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, obuhvaćene su 2.633 vrste. Za to što se oglašava prodaja tih vrsta, stručnjaci imaju objašnjenje.
- To nam sve govori o nekakvim ilegalnim aktivnostima, odnosno ove biljke ne bi smele da se sakupljaju iz prirode, ali ne bi smela da se sakupljaju ni njihova semena bez dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, a na osnovu mišljenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije - rekao je Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
Na osnovu mišljenje Zavoda, nadležno ministarstvo može da da dozvolu naučnim organizacijama za prikpljanje semenskog materijala u istraživačke svrhe. Međutim, naši istraživači izbegavaju takve eksperimente, ukoliko nisu zaista neophodni, da se ne bi ugrozio opstanak biljke u prirodnom staništu.
Shutterstock/Pančićeva omorika
Fizička lica ne mogu dobiti dozvolu ukoliko nisu uključena u projekte institucija. Na internetu se, kažu stručnjaci, često pojavljuju oglasi o prodaji zaštićenih vrsta.
- Može se desiti da trgovci prodaju neke srodne vrste ili čak i nesrodne, pa vas prosto obmanjuju da kupujete seme retke i te ugrožene vrste. Često napominju da je seme prikupljeno iz rasadnika ili su biljke gajene u kontrolisanim uslovima, a to je retko - dodao je Mišljenović.
Uvoz zaštićenih vrsta je još komplikovaniji i propisan posebnim aktima, jer neke vrste su i pod međunarodnom zaštitom, na osnovu Cites konvencije. Svaki uvoz i izvoz moraju biti odobreni dozvolama, potvrdama i sertifikatima.
Regulisana je i razmena između botaničkih bašta pa je i za to neophodna određena dokumentacija. Kada dobije saznanja o prodaji zaštićenih vrsta, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)