NARODNA VEROVANJA KOJA TREBA POŠTOVATI DANAS Ovo nikad ne smete da radite na Uskrs, donosi nesreću
Od onoga što ne valja raditi na današnji dan izdvajamo i – kasno ustajanje i kasno leganje.
Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.
Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova.
Možda vas zanima:
SNAŽNA PORUKA IZ VELIKE SRPSKE SVETINJE Hristos je došao da preuredi ljudski život, da život uzdigne iznad smrti, da ubriše suze sa ljudskih očiju!
Povodom Vaskrsa Episkop mileševski Atanasije uputio je poruku pravoslavnim hrišćanima i čestitao praznik Vaskrsenja Hristovoga.
HRISTOS VOSKRESE - VAISTINU VOSKRESE Poruke ljubavi i mira, koje će svakog obradovati na najradosniji pravoslavni praznik
Možete skuckati na telefonu lepe, za ovu priliku posebno osmišljene, poruke i poslati ih najmilijima.
Možda vas zanima:
SNAŽNA PORUKA IZ VELIKE SRPSKE SVETINJE Hristos je došao da preuredi ljudski život, da život uzdigne iznad smrti, da ubriše suze sa ljudskih očiju!
Povodom Vaskrsa Episkop mileševski Atanasije uputio je poruku pravoslavnim hrišćanima i čestitao praznik Vaskrsenja Hristovoga.
HRISTOS VOSKRESE - VAISTINU VOSKRESE Poruke ljubavi i mira, koje će svakog obradovati na najradosniji pravoslavni praznik
Možete skuckati na telefonu lepe, za ovu priliku posebno osmišljene, poruke i poslati ih najmilijima.
Možda vas zanima:
SNAŽNA PORUKA IZ VELIKE SRPSKE SVETINJE Hristos je došao da preuredi ljudski život, da život uzdigne iznad smrti, da ubriše suze sa ljudskih očiju!
Povodom Vaskrsa Episkop mileševski Atanasije uputio je poruku pravoslavnim hrišćanima i čestitao praznik Vaskrsenja Hristovoga.
HRISTOS VOSKRESE - VAISTINU VOSKRESE Poruke ljubavi i mira, koje će svakog obradovati na najradosniji pravoslavni praznik
Možete skuckati na telefonu lepe, za ovu priliku posebno osmišljene, poruke i poslati ih najmilijima.
Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.
Za Vaskrs su vezani brojni narodni običaji. Postojao je običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila.
U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!
Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.
Čuvarkuća se koristila i za zaštitu useva pa se često zakopavalo u dvorište ili njivu. Ipak, trebalo je biti oprezan sa ovim jajetom, jer pogrešno rukovanje, smatralo se, moglo je da donese štetu. Od onoga što ne valja raditi na današnji dan izdvajamo i – kasno ustajanje i kasno leganje. Verovalo se da to donosi “zastoj u napretku”.
Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, je pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.
U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići Vaskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu “komku” nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.
Jedno od obeležja Vaskrsa jeste svečani ručak, kojim se i zvanično prekida sedmonedeljni post u krugu porodice.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)