DANAS SU BLAGOVESTI, PRAZNIK KOJI DONOSI SREĆU Koji je narodni običaj na današnji dan
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom
Ovaj praznik spade u radosne i uvek se slavi 7. aprila, devet meseci pre Božića.
Na praznik Blagovesti, koji se smatra jednim od najvećih hrišćanskih praznika, slavi se sećanje na "blagu vest", kada je arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristu.
"Silaskom Svetog Duha na prečistu devu" počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKI ČETVRTAK Jedan od najžalosnijih hrišćanskih dana
Tokom cele nedelje, po crkvenim pravilima vlada najstroži post bez ribe i ulja
DANAS JE VELIKI DAN ZA SVE PRAVOSLAVNE VERNIKE Praznik koji donosi sreću i za koji se vezuju brojna narodna verovanja, obavezno uradite ovo u narednih sedam dana!
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKI ČETVRTAK Jedan od najžalosnijih hrišćanskih dana
Tokom cele nedelje, po crkvenim pravilima vlada najstroži post bez ribe i ulja
DANAS JE VELIKI DAN ZA SVE PRAVOSLAVNE VERNIKE Praznik koji donosi sreću i za koji se vezuju brojna narodna verovanja, obavezno uradite ovo u narednih sedam dana!
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKI ČETVRTAK Jedan od najžalosnijih hrišćanskih dana
Tokom cele nedelje, po crkvenim pravilima vlada najstroži post bez ribe i ulja
DANAS JE VELIKI DAN ZA SVE PRAVOSLAVNE VERNIKE Praznik koji donosi sreću i za koji se vezuju brojna narodna verovanja, obavezno uradite ovo u narednih sedam dana!
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.
Od Blagovesti, kako se smatra, počinje setva žita, a srećan je i za kalemljene voća.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima, zadužen za radosne vesti.
Na današnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.
Narodni običaji
Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.
Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!"
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)