DANAS JE SVETI SERAFIM SAROVSKI Kada ga je ceo svet slavio, on je sebe nazivao ubogi Serafim
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Serafimu Sarovskom.
Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca, a slavi se kao svetitelj.
Dobivši od Boga blagodatne darove: prozorljivosti, čudesa i isceljenja, a po volji Svevišnjeg, počeo je da stupa u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa monasima.
Njegove reči, prenete nekom posebnom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevala su ljudska srca, čak i ona okorela i hladna. Sa velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti.
Možda vas zanima:
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
Srpsko istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
Možda vas zanima:
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
Srpsko istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
Možda vas zanima:
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
SRPSKI GRAD SA NAJVIŠE CRKAVA: Znate li o kom mestu je reč?
Srpsko istorijsko predanje govori da je samo jedan grad imao "onoliko crkvi koliko je dana u godini“. Iako je taj epitet preuveličan, on ipak prenosi suštinu da se jedan grad po broju crkava i manastira daleko izdvajao od ostalih gradova.
Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po dve hiljade ljudi na lečenje ili savete, ili samo za njegov blagoslov. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je ceo svet slavio, on je sebe nazivao ubogi Serafim.
Dana 14. januara 1833. godine starac Serafim je završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima na svagdašnjem mestu svojih molitvenih podviga, pred ikonom Božje Matere "Umilenje". Oko vratu mu je visio mali krst sa raspećem, a ruke su mu bile prekrštene na grudima.
Molitva
Srpska pravoslavna crkva ga praznuje kao Prepodobnog Serafima Sarovskog, 15. januara po gregorijanskom kalendaru. Osim što je mnogima pomagao za života, Serafim Sarovski ostavio je dragocene reči koje žive skoro dva veka nakon njegove smrti. Ovo su njegovi saveti o tome kako da sačuvate unutrašnji mir:
- Ništa na svetu nije bolje od mira u Hristu - u njemu se poništava svaka borba vazdušnih i zemnih duhova: Jer ne ratujemo mi protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe podnebesnih.
- Znak je razumne duše da čovek pogružava um u sebe i ima delanje u srcu svome. Tada gablagodat Božija osenjuje i čovek prebiva u mirnom nastrojenju, a uz pomoć ovoga i u nastrojenju nadnebeskom: u mirnom, to znači sa dobrom savešću; u nadnebeskom - jer um sagleda u sebi blagodat Svetoga Duha, po reči Božijoj: "U miru je mesto Njegovo."
- Može li čovek da se ne raduje, videći sunce telesnim očima? A koliko veća radost nastaje kada čovek unutarnjim, (duhovnim), očima ugleda Sunce Pravde, Hrista. Tada se uistinu raduje anđelskom radošću. O tome je Apostol rekao: "Naš je život na Nebesima".
- Kada neko živi u mirnom nastrojenju, on kao da kašičicom zahvata duhovne darove. Imajući mirno nastrojenje duha, i budući osenjivani blagodaću Božijom, Sveti Oci su dugo živeli.
- Kada čovek dođe u stanje mira, on iz sebe i na druge može da izliva svetlost prosvetljenja razuma. On pre svega treba da ponavlja reči proročice: "Neka ne izlaze iz usta vaših reči ohole." I reči Gospodnje: "Licemeru, izvadi najpre brvno iz oka svojega i tada ćeš videti da izvadiš trun iz oka brata svojega."
- Ovaj mir je kao neko bescen-blago Gospod ostavio učenicima Svojim uoči smrti Svoje, govoreći: "Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam". O njemu takođe govori i Apostol: "I mir Božiji koji prevashodi svaki um, neka sačuva srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu."
- Mi, dakle, treba da sve svoje misli, želje i dela usredsređujemo na to da zadobijemo mir Božiji i sa Crkvom svagda vapimo: "Gospode Bože naš! Daj nam mir!"
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
“Žitije Mardarija” kao srpski mitski narativ: Neispričani deo naše književnosti koji spaja svetitelja i narodnog junaka
Zaboravljeno srednjovekovno žitije o svetom Mardariju krije elemente mitske naracije, predanja o božanskoj pravdi, prirodi i senkama koje govore – što ga čini jedinstvenim spojem duhovnog i epskog.
Zašto se detelina sa četiri lista ne bere kada je „otvori sunce“, već kad je zakloni oblak
U narodnom verovanju, detelina sa četiri lista nije amajlija sama po sebi. Snaga joj dolazi u trenutku branja. Verovalo se da ako je uzmeš kad je obasja sunce – sreća se raspe. Ako je ubereš u senci – ona ostaje uz tebe.
DEDA MI JE POZNAVAO PAŠIĆA, A BABA KRALJICU NATALIJU: Momo Kapor jednim tekstom ZAPUŠIO USTA svim ROĐENIM BEOGRAĐANIMA!
U Beogradu živi jedna posebna vrsta rođenih Beograđana koji neospornu činjenicu da su se rodili u ovom gradu, a ne negde drugde, smatraju čisto plemićkom titulom!
Komentari(0)