U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Zmija domaćica, u narodnom predanju Srbije, nije bila zver koju treba ubiti, već duhovni čuvar doma. Verovalo se da ona obitava u temeljima kuće, ispod ognjišta ili kraj ambara – i da njen odlazak znači duhovno osipanje porodice. Ali tokom letnjih dana, naročito između Petrovdana i Ilindana, zmije izlaze na sunce, traže hladovinu i mogu da uđu u kuću ako prag nije zaštićen. U mnogim selima, žene su znale šta im je činiti: prelivale su prag vodom u kojoj je prethodno stajao zdravac. Verovalo se da ta voda ne odbija zmiju – već je smiruje i podseća gde joj je mesto.
Zmija kao „biće doma“
U narodnom verovanju, zmija domaćica je duh pretka koji čuva dom.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Možda vas zanima:
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
Zato su domaćice znale da, čim nastupe letnji dani kada se zmije „povuku iz dubine ka svetlu“, treba da zaštite dom – ne silom, već znanjem.
Zdravac – biljka koja postavlja granicu
Voda u kojoj je stajao zdravac dan ili noć – tiho, bez uznemiravanja – nazivala se „blaga voda“.
Njome se nije prskalo.
Njome se polivao prag, tačno ujutru, dok se niko još nije oglasio u kući.
Tri šake vode, levom rukom, u tišini.
Tada se govorilo:
„Ko čuva – da ostane. Ko luta – da ne uđe.“
Shutterstock
Šta se dešava ako zmija ipak uđe
Ako bi se, uprkos svemu, zmija našla u kući, nije se dirala.
Kuća bi se ispraznila na kratko, ostavila tišina, a starija žena bi ostavila parče hleba i malo pepela kraj vrata.
Nakon što zmija izađe, prag se ponovo polivao – ali tada i s nekoliko kapi rakije.
Time se „zatvara staza“, da se put ka unutra zaboravi.
Danas – zmija se i dalje ne dira bez razloga
Iako se običaji retko sprovode u celosti, ideja o zmiji domaćici i dalje živi.
U selima, kada se zmija vidi kraj temelja, neko će reći:
„Neka je. Zna gde treba.“
Ali ako se pređe prag – zna se da je vreme da voda i biljka kažu gde su granice.
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
KOCKA, PIJANSTVO I DUGOVI: Ko je bio sin Vuka Karadžića?
VUK Stefanović Karadžić ostavio je neizbrisiv trag u srpksoj istoriji kao srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Međutim, reformator našeg jezika u privatnom životu suočavao se sa brojnim skandalima. Sa suprugom Anom Kraus imao je jedanaestoro dece, a preživelo je samo dvoje - Mina i Dimitrije. Polagao je nade u sina, misleći da će imati sjajnu budućnost i imresivnu karijeru, ali Vukov naslednik je krenuo stanputicom.
OVAKO JE PRAVILNO:Slavska i ikona Hrista imaju POSEBNA mesta
U pravoslavnoj tradiciji, ikona zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nije samo umetnički prikaz svetitelja ili Hrista, već na neki način i znak prisustva svetog u svakodnevici i našem domu.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
Komentari(0)