U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Zmija domaćica, u narodnom predanju Srbije, nije bila zver koju treba ubiti, već duhovni čuvar doma. Verovalo se da ona obitava u temeljima kuće, ispod ognjišta ili kraj ambara – i da njen odlazak znači duhovno osipanje porodice. Ali tokom letnjih dana, naročito između Petrovdana i Ilindana, zmije izlaze na sunce, traže hladovinu i mogu da uđu u kuću ako prag nije zaštićen. U mnogim selima, žene su znale šta im je činiti: prelivale su prag vodom u kojoj je prethodno stajao zdravac. Verovalo se da ta voda ne odbija zmiju – već je smiruje i podseća gde joj je mesto.
Zmija kao „biće doma“
U narodnom verovanju, zmija domaćica je duh pretka koji čuva dom.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Možda vas zanima:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
Zato su domaćice znale da, čim nastupe letnji dani kada se zmije „povuku iz dubine ka svetlu“, treba da zaštite dom – ne silom, već znanjem.
Zdravac – biljka koja postavlja granicu
Voda u kojoj je stajao zdravac dan ili noć – tiho, bez uznemiravanja – nazivala se „blaga voda“.
Njome se nije prskalo.
Njome se polivao prag, tačno ujutru, dok se niko još nije oglasio u kući.
Tri šake vode, levom rukom, u tišini.
Tada se govorilo:
„Ko čuva – da ostane. Ko luta – da ne uđe.“
Shutterstock
Šta se dešava ako zmija ipak uđe
Ako bi se, uprkos svemu, zmija našla u kući, nije se dirala.
Kuća bi se ispraznila na kratko, ostavila tišina, a starija žena bi ostavila parče hleba i malo pepela kraj vrata.
Nakon što zmija izađe, prag se ponovo polivao – ali tada i s nekoliko kapi rakije.
Time se „zatvara staza“, da se put ka unutra zaboravi.
Danas – zmija se i dalje ne dira bez razloga
Iako se običaji retko sprovode u celosti, ideja o zmiji domaćici i dalje živi.
U selima, kada se zmija vidi kraj temelja, neko će reći:
„Neka je. Zna gde treba.“
Ali ako se pređe prag – zna se da je vreme da voda i biljka kažu gde su granice.
TAJNA ZGRADA KOЈA NEMA PROZORE: Zašto su Jevreji u Beogradu gradili dvorišta bez otvora i šta se krilo iza zidova Dorćola
Dorćol, najstariji deo Beograda, krije arhitektonsku tajnu koja svedoči o životu Sefarda. Otkrivamo zašto su se tradicionalne jevrejske kuće gradile sa minimalnim brojem prozora okrenutih ka ulici i kako je unutrašnje dvorište postalo centar porodičnog i duhovnog života, zaštićeno od uroka i pogleda.
Seka i Bora nisu pričali 30 godina zbog scene iz Maratonaca! Ovo su najveće svađe na srpskoj glumačkoj sceni: Pucala su i kumstva
Iza glamura srpske kinematografije kriju se burne svađe, prekidi kumstva i sukobi slavnih glumaca. Saznajte zašto nisu razgovarali Paja i Jare, Čkalja i Bole, Kusturica i Bregović, Seka i Bora...
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
Komentari(0)