U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Zmija domaćica, u narodnom predanju Srbije, nije bila zver koju treba ubiti, već duhovni čuvar doma. Verovalo se da ona obitava u temeljima kuće, ispod ognjišta ili kraj ambara – i da njen odlazak znači duhovno osipanje porodice. Ali tokom letnjih dana, naročito između Petrovdana i Ilindana, zmije izlaze na sunce, traže hladovinu i mogu da uđu u kuću ako prag nije zaštićen. U mnogim selima, žene su znale šta im je činiti: prelivale su prag vodom u kojoj je prethodno stajao zdravac. Verovalo se da ta voda ne odbija zmiju – već je smiruje i podseća gde joj je mesto.
Zmija kao „biće doma“
U narodnom verovanju, zmija domaćica je duh pretka koji čuva dom.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Zato su domaćice znale da, čim nastupe letnji dani kada se zmije „povuku iz dubine ka svetlu“, treba da zaštite dom – ne silom, već znanjem.
Zdravac – biljka koja postavlja granicu
Voda u kojoj je stajao zdravac dan ili noć – tiho, bez uznemiravanja – nazivala se „blaga voda“.
Njome se nije prskalo.
Njome se polivao prag, tačno ujutru, dok se niko još nije oglasio u kući.
Tri šake vode, levom rukom, u tišini.
Tada se govorilo:
„Ko čuva – da ostane. Ko luta – da ne uđe.“
Shutterstock
Šta se dešava ako zmija ipak uđe
Ako bi se, uprkos svemu, zmija našla u kući, nije se dirala.
Kuća bi se ispraznila na kratko, ostavila tišina, a starija žena bi ostavila parče hleba i malo pepela kraj vrata.
Nakon što zmija izađe, prag se ponovo polivao – ali tada i s nekoliko kapi rakije.
Time se „zatvara staza“, da se put ka unutra zaboravi.
Danas – zmija se i dalje ne dira bez razloga
Iako se običaji retko sprovode u celosti, ideja o zmiji domaćici i dalje živi.
U selima, kada se zmija vidi kraj temelja, neko će reći:
„Neka je. Zna gde treba.“
Ali ako se pređe prag – zna se da je vreme da voda i biljka kažu gde su granice.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
ZABRANJEN TEKST ARČIBALDA RAJSA O KRALJU ALEKSANDRU: Komunisti sprečili štampanje svedočanstva prijatelja Srba
Tekst Arčibalda Rajsa o kralju Aleksandru objavljen je u knjizi: “Naš najveći kralj” koja je za vreme komunizma bila zabranjena
Komentari(0)