Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
U srpskoj narodnoj tradiciji, postoje pesme koje se ne pevaju iz zabave, niti na zahtev – već isključivo u tačno određen dan u godini. To su pesme koje se pevaju za Badnje veče, na Đurđevdan, za Preobraženje, ili u zoru na Veliku Gospojinu. Ako ih čuješ mimo tog dana – ne zvuče isto. Ako ih pokušaš zabeležiti – često ih stariji zaborave dok nisu "u datumu". Te pesme nisu umetnost, nego duh vremena – zapevaš, predaš dalje, i ćutiš godinu dana.
Badnje veče – “Zaspalo je jagnje ispod ognjišta”
Ova pesma, gotovo izumrla, peva se u pojedinim selima Homolja i Timočke Krajine, tik pred paljenje badnjaka. Nema melodiju, više je poput tihog govora u ritmu. Peva se pred ognjištem, dok se badnjak unosi, i traje svega dva-tri minuta. Niko je ne zna napamet, dok ne dođe trenutak.
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
Možda vas zanima:
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Uskršnji hleb sa jajetom u sredini – simbol jedinstva i novog života
Zaboravljen običaj iz centralne Srbije – jaje se ne kuca, već peče u testu i daruje deci za sreću
Đurđevdan – pesme koje se ne pevaju glasno
Iako je Đurđevdan poznat po veselju, neka sela oko Golupca i u Homolju imaju pesmu koja se peva pre izlaska sunca, tiho, dok se plete venac. Nosi naziv “Đurđevo cveće rano procvalo” i peva se samo dok se prolazi kroz rosu. Posle toga – više ne.
Velika Gospojina – “Zorom po vodu, ćutanjem u crkvu”
U nekim selima kod Kuršumlije, žene se okupljaju pred zoru i zajedno pevaju molitvenu pesmu bez pratnje: “Gospojo sveta, vodi nas čista.” Niko je ne snima. Peva se pred izlazak sunca, dok se ulazi u crkvu bosonog. Tada se glas pomeša s tišinom, i svaka žena zna – to se više ne ponavlja do sledeće godine.
Zajedničko ovim pesmama: Zaborav kao zaštita
- Ne pevaju se van dana – da se ne “izli magija”
- Ne pamte se napamet – jer “nisu pesme da ih pamtiš, već da ih čekaš”
- Ne pevaju se pred muškarcima – u nekim krajevima, smatra se da “reči neće naći put”
Čajkanović i ritualna funkcija pesme
Veselin Čajkanović piše o “pesmi kao trenutku svetosti” – nečemu što ne postoji dok nije u tačnoj tački vremena. Ove pesme nisu umetnički iskaz, već most između prošle godine i sledeće – one vezuju dan za dušu naroda.
Danas – tih, ali živ otpor zaboravu
Iako ih nema na YouTube-u, ni u pesmaricama, ove pesme i dalje postoje. U srcima žena koje čekaju pravi dan. U tišini sela koja još poštuju ritam svetog. I u svakome ko zna da ne treba sve da se sačuva snimkom – već poverenjem.
Zašto se stare fotografije ne bacaju, već pale? Narodno verovanje o pamćenju i duši u slici
U srpskoj tradiciji, fotografija nije samo uspomena – već duhovni otisak. Zato se ne baca, ne cepa i ne ostavlja među đubretom.
Zašto se uveče ne daje nož, hleb ili ogledalo? Tri zabrane koje narod ne krši ni bez objašnjenja
U srpskoj tradiciji postoje predmeti koji se posle zalaska sunca ne smeju davati iz ruke u ruku – jer se veruje da prenose svađu, nesreću ili gubitak
Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
Gde se još svira frula iz duše, a ne iz zvučnika: Srpska sela u kojima frula još diše
U Srbiji i dalje postoje mesta gde frula nije koncertna atrakcija, već deo svakodnevice – svira se uz stado, vruć hleb i zalazak sunca
Uskršnji ponedeljak i ritual polivanja devojaka: Paganski običaj za zdravlje i plodnost
Zašto su se devojke polivale vodom, gde se to i dalje radi – i kakve veze ima sa starim slovenskim prolećnim kultovima
Komentari(0)