Pesme koje se pevaju samo jednom godišnje: Glasovi koji odzvanjaju u određeni dan – i onda ćute do sledeće godine
Postoje narodne pesme koje niko ne zna napamet, ali svi znaju kada se pevaju – samo tada, i nikad više
U srpskoj narodnoj tradiciji, postoje pesme koje se ne pevaju iz zabave, niti na zahtev – već isključivo u tačno određen dan u godini. To su pesme koje se pevaju za Badnje veče, na Đurđevdan, za Preobraženje, ili u zoru na Veliku Gospojinu. Ako ih čuješ mimo tog dana – ne zvuče isto. Ako ih pokušaš zabeležiti – često ih stariji zaborave dok nisu "u datumu". Te pesme nisu umetnost, nego duh vremena – zapevaš, predaš dalje, i ćutiš godinu dana.
Badnje veče – “Zaspalo je jagnje ispod ognjišta”
Ova pesma, gotovo izumrla, peva se u pojedinim selima Homolja i Timočke Krajine, tik pred paljenje badnjaka. Nema melodiju, više je poput tihog govora u ritmu. Peva se pred ognjištem, dok se badnjak unosi, i traje svega dva-tri minuta. Niko je ne zna napamet, dok ne dođe trenutak.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Đurđevdan – pesme koje se ne pevaju glasno
Iako je Đurđevdan poznat po veselju, neka sela oko Golupca i u Homolju imaju pesmu koja se peva pre izlaska sunca, tiho, dok se plete venac. Nosi naziv “Đurđevo cveće rano procvalo” i peva se samo dok se prolazi kroz rosu. Posle toga – više ne.
Velika Gospojina – “Zorom po vodu, ćutanjem u crkvu”
U nekim selima kod Kuršumlije, žene se okupljaju pred zoru i zajedno pevaju molitvenu pesmu bez pratnje: “Gospojo sveta, vodi nas čista.” Niko je ne snima. Peva se pred izlazak sunca, dok se ulazi u crkvu bosonog. Tada se glas pomeša s tišinom, i svaka žena zna – to se više ne ponavlja do sledeće godine.
Zajedničko ovim pesmama: Zaborav kao zaštita
- Ne pevaju se van dana – da se ne “izli magija”
- Ne pamte se napamet – jer “nisu pesme da ih pamtiš, već da ih čekaš”
- Ne pevaju se pred muškarcima – u nekim krajevima, smatra se da “reči neće naći put”
Čajkanović i ritualna funkcija pesme
Veselin Čajkanović piše o “pesmi kao trenutku svetosti” – nečemu što ne postoji dok nije u tačnoj tački vremena. Ove pesme nisu umetnički iskaz, već most između prošle godine i sledeće – one vezuju dan za dušu naroda.
Danas – tih, ali živ otpor zaboravu
Iako ih nema na YouTube-u, ni u pesmaricama, ove pesme i dalje postoje. U srcima žena koje čekaju pravi dan. U tišini sela koja još poštuju ritam svetog. I u svakome ko zna da ne treba sve da se sačuva snimkom – već poverenjem.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
KUM NIJE DUGME! Zašto se ova čast nikada ne odbija?
U našem narodu postoji verovanje staro koliko i samo pravoslavlje - kumstvo se ne odbija. Ali, da li ste se ikada zapitali zašto? Evo šta zapravo znači kada neko kaže: "Kum je svetinja".
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
Komentari(0)