Narodni ritual za Ivandan koji i danas živi u selima zapadne Srbije
“Stavi glavicu crnog luka pod jastuk i sanjaćeš onoga koji ti je suđen.” Ova rečenica može delovati kao narodna šala, ali iza nje stoji ozbiljan običaj koji su vekovima praktikovale devojke širom zapadne i centralne Srbije – naročito uoči Ivandana, praznika koji se vezuje za biljnu magiju, sunce i ljubav. U narodu se verovalo da crni luk ima moć da ‘otvori dušu’ i omogući devojci da u snu vidi svog suđenog.
Kada i kako se obred izvodi
Ritual se najčešće obavljao 6. jula (noć uoči Ivandana). Devojka bi izabrala glavicu luka koja se sama ‘otkotrlja’ pri biranju sa tezge ili iz vreće. Ta glavica se stavlja ispod jastuka, uz reči: “K’o što si se ti meni pokaz’o, pokaži mi i njega što će mi biti sudbina.” Nakon toga se legne u tišini, bez govora i bez osvrta.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Simbolika crnog luka u narodnoj magiji
Luk se u srpskoj tradiciji koristi za zaštitu, čišćenje i prepoznavanje istine. U ovom slučaju, njegov miris i prisustvo pod jastukom treba da omoguće da se “otvore” snovi – smatra se da luk pomaže duši da prepozna ono što je zapisano. U nekim varijantama, devojke su luk i solile ili ga blago zarezivale da “progovori”.
Ivandan kao noć “otvorenog neba”
Prema narodnim verovanjima, noć pred Ivandan je vreme kada se priroda “otvara” – biljke imaju posebnu moć, a snovi su istiniti. Pored luka, devojke su znale da pod jastuk stave i pramen kose, iglu, komadić tkanine ili čak ogledalce, u zavisnosti od kraja. Ali luk je bio najčešći i najdostupniji predmet “vidovite noći”.
Običaj koji oživljava kroz nove generacije
Iako se danas ovaj običaj retko praktikuje, pojedini folklorni festivali i etno radionice ponovo ga uvode kao deo kulturne ponude za mlade. Devojke se zabavljaju, ali mnoge priznaju da su sanjale – i to veoma živo. Bilo da je magija, sugestija ili moć tradicije – efekat ostaje isti: uzbuđenje, smeh i nada u ljubav.
KOJE LAŽI SU NAJOPASNIJE? Otac Evgenije otkriva kako da ih prepoznate iako ih ne čujete
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve Evgenije Murzin podseća da duhovno učenje svetih otaca razotkriva suptilnu, ali pogubnu formu greha – laž mišlju.
Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima
Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.
KAKO SE PRAVILNO PIŠE: "PODSETNIK" ili "POTSETNIK"? Rešite nedoumicu
Mnogi ne znaju kako se pravilno piše ova reč.
Slavimo Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu: CRVENO JE SLOVO, a ovo su običaji koji moraju da se ispoštuju
Današnji praznik je posvećen caru Konstantinu i carici Jeleni
Ovo ime je godinama unazad popularno: Dečaci koji ga nose su rođeni da vladaju
Doduše, prema nekim navodima ovo ime je moglo da se prevede kao "slabić"
Komentari(0)