Da li znate šta su LAZARICE? Ovaj prelepi običaj nastao je u doba CARA LAZARA, a sve devojke morale su da učestvuju TRI PUTA U RITUALU da ih ne bi PRATILA NESREĆA
Lazareva subota ili Vrbica je dan koji prati niz običaja u srpskom narodu. Pored odlaska u crkvu i donošenja vrbove grančice koju bi trebalo zadenuti uz ikonu, u nekim delovima Srbije zadržan je i običaj takozvanih Lazarica.
Ko su bile "Lazarice"? Po legendi, običaj u kom one imaju glavnu ulogu nastao je u vreme cara Lazara, u čast njegovog imendana. "Lazarice" su zapravo bile ženska povorka - nekad su išle tri devojke u grupi, a nekad deset, pa i više. "Lazarice" su bile one devojke koje su stasale za udaju i to je trebalo da pokažu celom selu na Lazarevu subotu, odnosno Vrbicu - otud i naziv "Lazarice".
Naši preci su verovali da bi svaka devojka trebalo barem tri puta da bude "Lazarica", odnosno da provede tri godine i tri Lazareve subote u svojevrsnoj ritualnoj šetnji selom na Vrbicu pre nego što se uda. Ukoliko to ne učini, verovalo se da će je sustići neka nesreća.
"Lazarice" su imale podeljene uloge. Dve glavne su pripadale "Lazaru" i "Lazarici". Obe uloge "igrale" su devojke: "Lazar" je bila devojka obučena u muško odelo i naoružana štapom, mačem ili jataganom, a na glavi je imala klapak ukrašen cvećem i perjem. "Lazarica" je nosila svečanu žensku odeću, a glavu je prekrivala belom maramom ili tankim velom, tako da joj se lice nije videlo. I ostale "Lazarice" su prekrivale lice maramom - samo su im se videle oči.
Možda vas zanima:
Ko je bio Lazar kojeg slavimo na Lazarevu subotu? 4 dana je bio mrtav, a onda ga je Isus vaskrsnuo! Ovo pravilo danas se mora ispoštovati
Danas je Lazareva subota ili Vrbica, u Srbiji se veruje da je to magičan dan
Danas slavimo Lazarevu subotu ili Vrbicu: Svaka majka mora da uradi 1 stvar za napredak i sreću svog deteta, a devojke će ovim postupkom oterati zlo od sebe
Lazareva subota praznuje se tačno osam dana ped Vaskrs, uoči praznika Cveti u spomen na pravednog Lazara, sledbenika Hristovog, koga je sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih.
Možda vas zanima:
Ko je bio Lazar kojeg slavimo na Lazarevu subotu? 4 dana je bio mrtav, a onda ga je Isus vaskrsnuo! Ovo pravilo danas se mora ispoštovati
Danas je Lazareva subota ili Vrbica, u Srbiji se veruje da je to magičan dan
Danas slavimo Lazarevu subotu ili Vrbicu: Svaka majka mora da uradi 1 stvar za napredak i sreću svog deteta, a devojke će ovim postupkom oterati zlo od sebe
Lazareva subota praznuje se tačno osam dana ped Vaskrs, uoči praznika Cveti u spomen na pravednog Lazara, sledbenika Hristovog, koga je sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih.
Možda vas zanima:
Ko je bio Lazar kojeg slavimo na Lazarevu subotu? 4 dana je bio mrtav, a onda ga je Isus vaskrsnuo! Ovo pravilo danas se mora ispoštovati
Danas je Lazareva subota ili Vrbica, u Srbiji se veruje da je to magičan dan
Danas slavimo Lazarevu subotu ili Vrbicu: Svaka majka mora da uradi 1 stvar za napredak i sreću svog deteta, a devojke će ovim postupkom oterati zlo od sebe
Lazareva subota praznuje se tačno osam dana ped Vaskrs, uoči praznika Cveti u spomen na pravednog Lazara, sledbenika Hristovog, koga je sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih.
Ostale devojke iz grupe su takođe bile svečano obučene, a kako bi sačuvale čast uvek ih je predvodio stariji brat koji je rasterivao mladiće da bi "Lazarice" mogle da sprovedu običaj tako da ih niko ne ometa.
"Lazarice" bi rano ujutro na Lazarevu subotu krenule od kuće do kuće u kojima je bilo momaka za ženidbu i izvodile poseban ples. Opet su "glavnu ulogu" imali "Lazar" i jedna "Lazarica", dok bi ostale devojke čestitale domaćinima Lazarevu subotu i upućivale im želje za sreću i napredak kuće i ukućana. Obično bi bile darivane jajima, simbolom Isusovog vaskrsnuća.
S obzirom na to da je reč o paganskom ritualu, verovalo se da "Lazarice" imaju moć da donesu sreću porodici kraj čije su kuće stale. Otud su im momci kojima su čestitale Lazarevu subotu tražili poneki deo garderobe, najčešće maramu kojom su prekrivale lice. Ujedno, to je bio i znak svakoj "Lazarici" koji je momak "bacio oko na nju". Mladić koji bi išao uz "Lazarice" je strogo vodio računa da nijedna devojka ne ostane bez marame, jer se to smatralo skrnavljenjem njene devojačke časti.
Ali, kako se verovalo da "Lazarice" donose sreću, tako je postojala bojazan da bi mogle da donesu i nesreću. Zbog toga su svi domaćini pred čijim bi kućama "Lazarice" izvodile ples prema njima postupali veoma oprezno. Strahovali su da ih ne uvrede i ne oteraju sa praga bez darova, da im devojke ne bi "bacile kletvu" koju su, opet, samo one mogle da "skinu".
Ovaj običaj vekovima je bio deo tradicije na Lazarevu subotu u većem delu Srbije. Vremenom je prestao da postoji, a tek ponegde u današnje vreme devojke ga oživljavaju kao uspomenu na kulturno nasleđe Srbije iz doba cara Lazara.
Zaveži dušu u maramicu: Zaboravljeni ritual iz Pomoravlja pred rastanak sa voljenima
Kad sin krene u vojsku, muž na rad u tuđinu, ili brat u svet – žene iz Pomoravlja su vezivale maramicu sa hlebom, zemljom i zdravcem. Verovalo se da tako „duša ostaje kod kuće“ dok se telo ne vrati.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Komentari(0)