"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
U selima valjevskog kraja, naročito oko Povlena i Jablanika, nekada se uoči Petrovdana, u periodu poznatom kao Petrovdanske poklade, održavao običaj poznat kao "ljiljkovanje". To je bio dečji ritual, simbolično prolećni, i povezan s narodnim verovanjem da ljiljan donosi zdravlje, blagostanje i zaštitu od bolesti.
Običaj se najčešće izvodio u popodnevnim satima pokladnog dana, kada su se deca okupljala u grupama, pravila vence od poljskog ljiljana (ili u njegovom nedostatku – od drugog belog cveća) i trčala kroz selo, pevajući kratke stihove i pozdravljajući meštane.
Deca s vencima u kosi i pesmom na usnama
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Najčešće su to bile devojčice od 5 do 12 godina, odevene u bele košulje ili narodnu nošnju, a u nekim selima su im se pridruživali i dečaci s frulama. U rukama su nosili male grančice lešnika ili drenovog drveta, a vence su pravili bake ili majke tog jutra.
Verovalo se da deca time "prenose zdravlje selu", da donose plodnost baštama i mir ukućanima. Kada bi prošli kroz sokak, meštani bi ih pozdravljali, a deca bi zauzvrat dobijala suvo voće, kocke šećera ili parče pogače.
U nekim selima, kao što su Brankovina, Paune i Gornja Grabovica, običaj se završavao tako što bi se venci ostavljali pored bunara, "da voda odnese bolesti".
Trag običaja u narodnom predanju
Iako se "ljiljkovanje" danas više ne praktikuje organizovano, stariji meštani i dalje pamte pesmice koje su deca pevala:
"Ljiljan nosim, zdravlje prosim,
ko mi da, dobro zna,
u kući mu zdravlja sva."
Ovakve igre bile su deo šireg sistema narodnog vaspitanja, u kome je priroda imala centralno mesto, a deca su učila kroz igru, pokret i kontakt sa biljkama.
Postoji li mogućnost da se običaj oživi?
U okviru etnoloških istraživanja Narodnog muzeja u Valjevu zabeleženi su detalji ovog običaja, a poslednji put je spontano izveden krajem 1980-ih u selu Brangović. Postoji inicijativa da se u okviru školskih manifestacija i Dana sela ponovo uvede simbolično ljiljkovanje, kao deo očuvanja nematerijalnog nasleđa.
U vremenu kada se detinjstvo sve više vezuje za ekrane, običaji poput ovog podsećaju na vreme kada je igranje u prirodi imalo i duhovno, i društveno značenje.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)