"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
U selima valjevskog kraja, naročito oko Povlena i Jablanika, nekada se uoči Petrovdana, u periodu poznatom kao Petrovdanske poklade, održavao običaj poznat kao "ljiljkovanje". To je bio dečji ritual, simbolično prolećni, i povezan s narodnim verovanjem da ljiljan donosi zdravlje, blagostanje i zaštitu od bolesti.
Običaj se najčešće izvodio u popodnevnim satima pokladnog dana, kada su se deca okupljala u grupama, pravila vence od poljskog ljiljana (ili u njegovom nedostatku – od drugog belog cveća) i trčala kroz selo, pevajući kratke stihove i pozdravljajući meštane.
Deca s vencima u kosi i pesmom na usnama
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Najčešće su to bile devojčice od 5 do 12 godina, odevene u bele košulje ili narodnu nošnju, a u nekim selima su im se pridruživali i dečaci s frulama. U rukama su nosili male grančice lešnika ili drenovog drveta, a vence su pravili bake ili majke tog jutra.
Verovalo se da deca time "prenose zdravlje selu", da donose plodnost baštama i mir ukućanima. Kada bi prošli kroz sokak, meštani bi ih pozdravljali, a deca bi zauzvrat dobijala suvo voće, kocke šećera ili parče pogače.
U nekim selima, kao što su Brankovina, Paune i Gornja Grabovica, običaj se završavao tako što bi se venci ostavljali pored bunara, "da voda odnese bolesti".
Trag običaja u narodnom predanju
Iako se "ljiljkovanje" danas više ne praktikuje organizovano, stariji meštani i dalje pamte pesmice koje su deca pevala:
"Ljiljan nosim, zdravlje prosim,
ko mi da, dobro zna,
u kući mu zdravlja sva."
Ovakve igre bile su deo šireg sistema narodnog vaspitanja, u kome je priroda imala centralno mesto, a deca su učila kroz igru, pokret i kontakt sa biljkama.
Postoji li mogućnost da se običaj oživi?
U okviru etnoloških istraživanja Narodnog muzeja u Valjevu zabeleženi su detalji ovog običaja, a poslednji put je spontano izveden krajem 1980-ih u selu Brangović. Postoji inicijativa da se u okviru školskih manifestacija i Dana sela ponovo uvede simbolično ljiljkovanje, kao deo očuvanja nematerijalnog nasleđa.
U vremenu kada se detinjstvo sve više vezuje za ekrane, običaji poput ovog podsećaju na vreme kada je igranje u prirodi imalo i duhovno, i društveno značenje.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)