"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
U selima valjevskog kraja, naročito oko Povlena i Jablanika, nekada se uoči Petrovdana, u periodu poznatom kao Petrovdanske poklade, održavao običaj poznat kao "ljiljkovanje". To je bio dečji ritual, simbolično prolećni, i povezan s narodnim verovanjem da ljiljan donosi zdravlje, blagostanje i zaštitu od bolesti.
Običaj se najčešće izvodio u popodnevnim satima pokladnog dana, kada su se deca okupljala u grupama, pravila vence od poljskog ljiljana (ili u njegovom nedostatku – od drugog belog cveća) i trčala kroz selo, pevajući kratke stihove i pozdravljajući meštane.
Deca s vencima u kosi i pesmom na usnama
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Najčešće su to bile devojčice od 5 do 12 godina, odevene u bele košulje ili narodnu nošnju, a u nekim selima su im se pridruživali i dečaci s frulama. U rukama su nosili male grančice lešnika ili drenovog drveta, a vence su pravili bake ili majke tog jutra.
Verovalo se da deca time "prenose zdravlje selu", da donose plodnost baštama i mir ukućanima. Kada bi prošli kroz sokak, meštani bi ih pozdravljali, a deca bi zauzvrat dobijala suvo voće, kocke šećera ili parče pogače.
U nekim selima, kao što su Brankovina, Paune i Gornja Grabovica, običaj se završavao tako što bi se venci ostavljali pored bunara, "da voda odnese bolesti".
Trag običaja u narodnom predanju
Iako se "ljiljkovanje" danas više ne praktikuje organizovano, stariji meštani i dalje pamte pesmice koje su deca pevala:
"Ljiljan nosim, zdravlje prosim,
ko mi da, dobro zna,
u kući mu zdravlja sva."
Ovakve igre bile su deo šireg sistema narodnog vaspitanja, u kome je priroda imala centralno mesto, a deca su učila kroz igru, pokret i kontakt sa biljkama.
Postoji li mogućnost da se običaj oživi?
U okviru etnoloških istraživanja Narodnog muzeja u Valjevu zabeleženi su detalji ovog običaja, a poslednji put je spontano izveden krajem 1980-ih u selu Brangović. Postoji inicijativa da se u okviru školskih manifestacija i Dana sela ponovo uvede simbolično ljiljkovanje, kao deo očuvanja nematerijalnog nasleđa.
U vremenu kada se detinjstvo sve više vezuje za ekrane, običaji poput ovog podsećaju na vreme kada je igranje u prirodi imalo i duhovno, i društveno značenje.
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
Komentari(0)