"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
U selima valjevskog kraja, naročito oko Povlena i Jablanika, nekada se uoči Petrovdana, u periodu poznatom kao Petrovdanske poklade, održavao običaj poznat kao "ljiljkovanje". To je bio dečji ritual, simbolično prolećni, i povezan s narodnim verovanjem da ljiljan donosi zdravlje, blagostanje i zaštitu od bolesti.
Običaj se najčešće izvodio u popodnevnim satima pokladnog dana, kada su se deca okupljala u grupama, pravila vence od poljskog ljiljana (ili u njegovom nedostatku – od drugog belog cveća) i trčala kroz selo, pevajući kratke stihove i pozdravljajući meštane.
Deca s vencima u kosi i pesmom na usnama
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Možda vas zanima:
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
LAZARICE, KOLEDARKE, ŽENSKI BOŽIĆ Domaćin prilikom mešenja česnice obavezno pokriva glavu ženskom maramom, a naučnici objašnjavaju zašto
U srpskoj tradiciji često možemo videti ženska imena običaja, kao što su lazarice, koledarke, čak i ženski Božić. To najbolje odražava strukturu društva u kojoj su se ovi običaji kroz istoriju razvijali, i kasnije održavali.
Najčešće su to bile devojčice od 5 do 12 godina, odevene u bele košulje ili narodnu nošnju, a u nekim selima su im se pridruživali i dečaci s frulama. U rukama su nosili male grančice lešnika ili drenovog drveta, a vence su pravili bake ili majke tog jutra.
Verovalo se da deca time "prenose zdravlje selu", da donose plodnost baštama i mir ukućanima. Kada bi prošli kroz sokak, meštani bi ih pozdravljali, a deca bi zauzvrat dobijala suvo voće, kocke šećera ili parče pogače.
U nekim selima, kao što su Brankovina, Paune i Gornja Grabovica, običaj se završavao tako što bi se venci ostavljali pored bunara, "da voda odnese bolesti".
Trag običaja u narodnom predanju
Iako se "ljiljkovanje" danas više ne praktikuje organizovano, stariji meštani i dalje pamte pesmice koje su deca pevala:
"Ljiljan nosim, zdravlje prosim,
ko mi da, dobro zna,
u kući mu zdravlja sva."
Ovakve igre bile su deo šireg sistema narodnog vaspitanja, u kome je priroda imala centralno mesto, a deca su učila kroz igru, pokret i kontakt sa biljkama.
Postoji li mogućnost da se običaj oživi?
U okviru etnoloških istraživanja Narodnog muzeja u Valjevu zabeleženi su detalji ovog običaja, a poslednji put je spontano izveden krajem 1980-ih u selu Brangović. Postoji inicijativa da se u okviru školskih manifestacija i Dana sela ponovo uvede simbolično ljiljkovanje, kao deo očuvanja nematerijalnog nasleđa.
U vremenu kada se detinjstvo sve više vezuje za ekrane, običaji poput ovog podsećaju na vreme kada je igranje u prirodi imalo i duhovno, i društveno značenje.
ESAD PAŠA TOPTANI Spašavao SRBE, Albanci ga ubili zbog izdaje
Mnogi ne znaju ko je bio Esad paša Toptani, Albanac koji je zadužio Srbiju u Prvom svetskom ratu, a evo i kako.
"Zbog ova DVA PREDMETA u kući vam se dešavaju loše stvari"
Ukoliko verujete u njihovu moć, bitno je da znate šta oni predstavljaju i kako crkva gleda na to, a onda možete doneti odluku da li su za vas i vaš dom ili ipak ne.
Neverovatno otkriće u selu Rivica: Goran tokom oranja njive pronašao novčić od 50 para iz bivše SFRJ
Prilikom radova u polju, u sremskom selu Rivica kod Iriga poljoprivrednik Goran Eror došao je do neobičnog otkrića – u zemlji je pronašao novčić iz 1965. godine, nominalne vrednosti 50 para, iz vremena bivše SFRJ.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
Komentari(0)