Kuća bez ogledala: Zašto su se u valjevskom kraju ogledala pokrivala 40 dana posle smrti
Kada neko premine, ogledala u kući se prekrivaju – da duša ne ostane zarobljena u odrazu. Ovaj običaj iz sela oko Valjeva vekovima se poštovao, a danas ga se sećaju samo najstariji.
U valjevskom kraju, kada bi neko u porodici umro, prva stvar koju su žene radile nije bila plakanje, već – prekrivanje ogledala. Belim platnom, maramom ili stolnjakom, svako ogledalo u kući se zaklanjalo od pogleda. Verovalo se da ako se duša pokojnika zatekne u odrazu, neće moći da ode dalje. Ovaj običaj bio je deo šireg rituala žalosti, tihe brige i strahopoštovanja prema onome što dolazi posle života.
Ogledalo – prozor u dušu, ali i zamka
U narodnom verovanju Srbije, ogledalo nikada nije bilo samo komad stakla. Smatralo se „okom druge strane“ – mestom kroz koje duša može da se vidi, ali i da ostane.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
U selima oko Valjeva – kao što su Divci, Pričević, Suvodanje i Lelić – žene su još pre dolaska sveštenika prekrivale ogledala. To je bio znak da je duša poštovana, da se neće zbuniti svojim odrazom i da će imati miran put ka večnosti.
Koliko dugo su ogledala bila prekrivena?
Standardno – 40 dana. Verovalo se da toliko duši treba da “obiđe” mesta na kojima je volela da bude, da se oprosti, da se smiri. Tek nakon 40 dana, ogledala su se skidala, ali nikada uveče i nikada bez molitve.
U nekim slučajevima, ogledala su se iznosila iz kuće, naročito ako je smrt bila iznenadna ili „nečista“ (samoubistvo, nesreća, rat).
Ko je sve gledao – a ko nije smeo?
- Deca nisu smela da se gledaju u ogledalo u kući pokojnika
- Trudnice i dojilje nisu smele ni da uđu u sobu s ogledalom
- Ako se neko slučajno pogleda – trebalo je pljunuti tri puta i prekrstiti se
Takođe, ogledalo se nije smelo čistiti za vreme žalosti – jer se verovalo da „skidaš tragove duše“.
Zašto žene prekrivaju, a ne muškarci?
U patrijarhalnim zajednicama, žena je čuvar doma, smrti i života. Njena je bila poslednja reč uz ognjište, ali i prva kad neko ode. Prekrivanje ogledala je bio intiman, tihi čin brige, koji se nije učio – već nasledio pogledom i gestom.
Baka Milena iz sela kod Lajkovca kaže:
“Kad majka umre, prvo se ćuti. Drugo – zakloniš ogledalo. Da joj ne ostane lice na staklu.”
Običaj koji još živi – tiho, u senci
Iako je danas retko, ovaj običaj se i dalje poštuje u pojedinim domaćinstvima. U mestima oko Valjeva, starije žene i dalje savetuju ćerkama:
“Kad se dogodi ono najgore, ne zaboravi – stavi nešto belo na ogledalo. Ne zbog njih. Zbog nas.”
Odmor za dušu i za odraz
Običaj prekrivanja ogledala nije sujeverje – to je duboka duhovna potreba da se prepozna trenutak između dva sveta. Da ne gledamo, ne analiziramo, ne kontrolišemo. Da, bar na 40 dana, dopustimo tišini da zavlada domom.
Jer ogledalo, kad nije prekriveno, ne prikazuje samo lice. Ponekad, možda prikaže – ono što nismo spremni da vidimo.
ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
ZNATE LI LOZU NEMANJIĆA? Umrla je s njim kao i veliko srpsko carstvo Dušana Silnog! A onda je za Kraljevića Marka skovan ovaj plan
Car Uroš Nemanjić dobro je poznata ličnost srpskog srednjeg veka. Istorija ga je upamtila kao jedinog sina cara Dušana, kao poslednjeg srpskog cara i čoveka čijom smrću se ugasila dinastija Nemanjića, a ponajviše po nadimku - Nejaki.
Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.
Komentari(0)