Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
U vreme kada Vračar još nije bio betonska džungla, već mahom periferija Beograda prošarana baštama i voćnjacima, postojao je jedan tihi, gotovo tajni običaj. Zvao se – kupanje u zvezdanoj vodi.
Prema usmenom predanju koje su beležili etnolozi sa Filozofskog fakulteta 1970-ih godina, u okolini današnjeg Hrama Svetog Save, naročito u delovima blizu nekadašnjeg sela Slavujev venac, postojala je tradicija koja se prenosila samo među ženama.
Kako je izgledao ritual?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Na večeri uoči Petrovdana (12. jul), grupe žena – najčešće udovice, neudate devojke i mlade majke – išle su na livade i okupljale se oko posuda sa izvorskom vodom. Kad bi nebo bilo vedro, čekale su da se na vodi jasno odrazi sjaj prve večernje zvezde, najčešće Danice (Venere).
U trenutku kada bi se zvezda videla u vodi, žene bi umivale lice, ruke i prsa, izgovarajući blage molitve i želje – za zdravlje, ljubav, plodnost, ili da ih "zlo ne vidi". Voda bi zatim bila prosuta ispod drveća, "da zemlja ne zadrži želje, već da ih pošalje nebu".
Tajna koju su čuvale samo žene
Ovaj običaj bio je strogo ženski ritual, muškarci nisu smeli da prisustvuju, niti da gledaju. Verovalo se da prisustvo muškarca može „pokvariti“ vodu. Najstarija žena u grupi vodila je ritual, često uz šapat iz davnine:
"Ne gledaj oči – gledaj nebo u vodi, jer nebo vidi tvoju dušu."
Odakle potiče običaj?
Koreni običaja nisu potpuno jasni. Neki ga povezuju sa predhrišćanskim slovenskim verovanjima, dok drugi smatraju da je nastao iz mešavine hrišćanske simbolike vode i narodne magijske prakse. Slični rituali postojali su i u okolini Požarevca i u selima iznad Grocke.
Zašto je običaj nestao?
Urbanizacija Vračara, gubitak zajednice i osećaj srama vezan za narodne običaje učinili su svoje. Poslednji put je, prema svedočenju jedne vračarske porodice, običaj održan početkom 1960-ih, a nakon toga samo ponekad, u tišini, "na balkonu ili u kadi, da se ne vidi".
Danas – samo senka u predanju
Iako je običaj izbrisan iz kolektivne svesti Beograda, on i dalje živi u pričama najstarijih sugrađanki, koje ga čuvaju kao ličnu tajnu. U vremenu kada sve više tragamo za sopstvenim korenima, možda je upravo "zvezdana voda" simbol svega što smo zaboravili, a što nas i dalje osvetljava – tiho, iznutra.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
Komentari(0)