Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
U vreme kada Vračar još nije bio betonska džungla, već mahom periferija Beograda prošarana baštama i voćnjacima, postojao je jedan tihi, gotovo tajni običaj. Zvao se – kupanje u zvezdanoj vodi.
Prema usmenom predanju koje su beležili etnolozi sa Filozofskog fakulteta 1970-ih godina, u okolini današnjeg Hrama Svetog Save, naročito u delovima blizu nekadašnjeg sela Slavujev venac, postojala je tradicija koja se prenosila samo među ženama.
Kako je izgledao ritual?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Možda vas zanima:
STARO NARODNO VEROVANJE: Šta znači kada u martu padne sneg?
Za mart se vezuju brojna verovanja, a "baba Marta" je jedno od njih.
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
Na večeri uoči Petrovdana (12. jul), grupe žena – najčešće udovice, neudate devojke i mlade majke – išle su na livade i okupljale se oko posuda sa izvorskom vodom. Kad bi nebo bilo vedro, čekale su da se na vodi jasno odrazi sjaj prve večernje zvezde, najčešće Danice (Venere).
U trenutku kada bi se zvezda videla u vodi, žene bi umivale lice, ruke i prsa, izgovarajući blage molitve i želje – za zdravlje, ljubav, plodnost, ili da ih "zlo ne vidi". Voda bi zatim bila prosuta ispod drveća, "da zemlja ne zadrži želje, već da ih pošalje nebu".
Tajna koju su čuvale samo žene
Ovaj običaj bio je strogo ženski ritual, muškarci nisu smeli da prisustvuju, niti da gledaju. Verovalo se da prisustvo muškarca može „pokvariti“ vodu. Najstarija žena u grupi vodila je ritual, često uz šapat iz davnine:
"Ne gledaj oči – gledaj nebo u vodi, jer nebo vidi tvoju dušu."
Odakle potiče običaj?
Koreni običaja nisu potpuno jasni. Neki ga povezuju sa predhrišćanskim slovenskim verovanjima, dok drugi smatraju da je nastao iz mešavine hrišćanske simbolike vode i narodne magijske prakse. Slični rituali postojali su i u okolini Požarevca i u selima iznad Grocke.
Zašto je običaj nestao?
Urbanizacija Vračara, gubitak zajednice i osećaj srama vezan za narodne običaje učinili su svoje. Poslednji put je, prema svedočenju jedne vračarske porodice, običaj održan početkom 1960-ih, a nakon toga samo ponekad, u tišini, "na balkonu ili u kadi, da se ne vidi".
Danas – samo senka u predanju
Iako je običaj izbrisan iz kolektivne svesti Beograda, on i dalje živi u pričama najstarijih sugrađanki, koje ga čuvaju kao ličnu tajnu. U vremenu kada sve više tragamo za sopstvenim korenima, možda je upravo "zvezdana voda" simbol svega što smo zaboravili, a što nas i dalje osvetljava – tiho, iznutra.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)