U srpskoj narodnoj tradiciji, Prokopovdan (21. jul) je dan prepun mistike i verovanja da priroda tog dana otkriva svoje tajne. Ovaj praznik posvećen je Svetom Prokopiju, ali njegovi običaji vuku korene iz starih narodnih shvatanja o povezanosti čoveka i zemlje.
Zašto je Prokopovdan poseban?
Veruje se da se na Prokopovdan otvaraju zemlja i planine, pa se iz rudnika i pećina može čuti tajanstveni zvuk. U prošlosti, rudari su ga smatrali svojim praznikom, dok su seljaci pratili prirodne znakove kako bi predvideli kakva ih godina čeka.
Narodna verovanja i običaji
Možda vas zanima:
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Običaj preskakanja vatre u Istočnoj Srbiji: Tradicija koja spaja prošlost i sadašnjost
Očuvanje drevnih običaja kroz rituale vatre
Možda vas zanima:
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Običaj preskakanja vatre u Istočnoj Srbiji: Tradicija koja spaja prošlost i sadašnjost
Očuvanje drevnih običaja kroz rituale vatre
Možda vas zanima:
Misteriozni kamen u Vojvodini – veruje se da donosi sreću, ali samo ako ga dotaknete u ponoć
U jednom malom vojvođanskom selu, na sred poljane, nalazi se kamen za koji meštani tvrde da ima čudotvornu moć. Veruje se da donosi sreću, ali samo onima koji ga dotaknu tačno u ponoć. Da li je u pitanju narodno verovanje ili postoji nešto više u ovoj neobičnoj priči?
Običaj preskakanja vatre u Istočnoj Srbiji: Tradicija koja spaja prošlost i sadašnjost
Očuvanje drevnih običaja kroz rituale vatre
Ko na Prokopovdan započne važan posao, imaće sreće u njemu. Ljudi su verovali da je ovaj dan povoljan za početak gradnje kuće, oranja njive ili započinjanja bilo kakvog poduhvata.
Ako na ovaj dan grmi – godina će biti rodna. Seljaci su pažljivo osluškivali vreme, jer se verovalo da vremenske prilike na Prokopovdan određuju uspeh useva.
Rudari i kopači zlata nisu radili. Oni su smatrali da bi rad na ovaj dan mogao doneti nesreću, jer se verovalo da se tada otvaraju zemaljski prolazi ka podzemnim svetovima.
Prokopovdan u savremenom vremenu
Iako danas mnogi ne obraćaju pažnju na ova verovanja, u ruralnim krajevima Srbije i dalje se poštuje običaj da se ne kopaju temelji kuća i ne započinju teški fizički poslovi. Ljudi i dalje simbolično obeležavaju dan posmatranjem prirode i osluškivanjem znakova koje ona šalje.
Zašto su ovakvi običaji važni za srpsku kulturu?
Prokopovdan, kao i mnogi drugi narodni praznici, podseća nas na blisku vezu između čoveka i prirode. Ova verovanja možda danas imaju manje praktičnu vrednost, ali predstavljaju deo kolektivnog identiteta i tradicije koja se prenosi kroz generacije.
Prokopovdan: Dan kada se zemlja otvara i priroda daje znakove
U srpskoj narodnoj tradiciji, Prokopovdan (21. jul) je dan prepun mistike i verovanja da priroda tog dana otkriva svoje tajne. Ovaj praznik posvećen je Svetom Prokopiju, ali njegovi običaji vuku korene iz starih narodnih shvatanja o povezanosti čoveka i zemlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Đurđevdan: Praznik proleća, običaja i radosti koji budi narodnu dušu
Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
KO JE NAJLEPŠI SRBIN? Svi saglasni da je on NAJBOLJI FRAJER, ceo život voleo SAMO NJU, a ona do kraja čuvala jednu stvar u AMANET
Na društvenoj mreži "X" korisnik je pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Bora Stanković.
Komentari(0)