Pesma "Tamo daleko" nije samo melodija koja odzvanja kroz vekove – ona je priča o patnji, gubitku i nepokolebljivom duhu srpskog naroda. Nastala tokom Prvog svetskog rata, ova tužna, ali ponosna kompozicija postala je simbol stradanja i nade, a i danas izaziva emocije gde god da se zapeva.
Kako je nastala pesma "Tamo daleko"?
Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine, vojnici su se suočili s nezamislivim stradanjima. Hiljade njih izgubilo je živote u snežnim vrletima, ali oni koji su preživeli pronašli su utočište na Krfu. Upravo tamo, u izgnanstvu i bolu za domovinom, nastala je "Tamo daleko" – pesma koja je opevala gubitak rodne grude i veru u povratak.
Ko je autor "Tamo daleko"?
Iako postoje različite verzije o autorstvu, najčešće se pominje da je pesmu napisao Đorđe Marinković, srpski vojnik koji je preživeo albansku golgotu. Prva verzija pesme prenela se usmenim putem, a vremenom je postala jedna od najpoznatijih srpskih patriotskih pesama.
Značenje i emocija koju pesma nosi
Tekst pesme izražava:
Tugu za izgubljenim domom – stihovi govore o ostavljenoj Srbiji, koja je daleko, ali zauvek u srcima onih koji su je morali napustiti.
Ponos i veru u pobedu – uprkos svemu, pesma odiše nadom da će se vojnici vratiti u svoju zemlju.
Sećanje na poginule – pesma odaje počast onima koji nisu dočekali kraj rata.
Zašto "Tamo daleko" živi i danas?
I posle više od jednog veka, "Tamo daleko" se peva na važnim državnim i istorijskim događajima, ali i u krugu porodice, među iseljenicima i u srpskim zajednicama širom sveta. Ova pesma nije samo deo istorije – ona je deo identiteta.
Njena jednostavna, ali snažna melodija i emotivni stihovi čine je večnom, jer podseća na snagu, ponos i bol kroz koje je srpski narod prošao. Bilo da je pevate tiho u sebi ili na glas, jedno je sigurno – "Tamo daleko" ostaje pesma koja dira dušu.
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zašto se u nekim selima i danas ne zviždi napolju posle mraka: Verovanje da se tako „dozivaju vetreni ljudi“
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
Ko su „nagaznici“ iz narodnog predanja: Bića koja ostaju na mestima tuge i pomerenih grobova
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Komentari(0)