Pesma "Tamo daleko" nije samo melodija koja odzvanja kroz vekove – ona je priča o patnji, gubitku i nepokolebljivom duhu srpskog naroda. Nastala tokom Prvog svetskog rata, ova tužna, ali ponosna kompozicija postala je simbol stradanja i nade, a i danas izaziva emocije gde god da se zapeva.
Kako je nastala pesma "Tamo daleko"?
Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine, vojnici su se suočili s nezamislivim stradanjima. Hiljade njih izgubilo je živote u snežnim vrletima, ali oni koji su preživeli pronašli su utočište na Krfu. Upravo tamo, u izgnanstvu i bolu za domovinom, nastala je "Tamo daleko" – pesma koja je opevala gubitak rodne grude i veru u povratak.
Ko je autor "Tamo daleko"?
Iako postoje različite verzije o autorstvu, najčešće se pominje da je pesmu napisao Đorđe Marinković, srpski vojnik koji je preživeo albansku golgotu. Prva verzija pesme prenela se usmenim putem, a vremenom je postala jedna od najpoznatijih srpskih patriotskih pesama.
Značenje i emocija koju pesma nosi
Tekst pesme izražava:
Tugu za izgubljenim domom – stihovi govore o ostavljenoj Srbiji, koja je daleko, ali zauvek u srcima onih koji su je morali napustiti.
Ponos i veru u pobedu – uprkos svemu, pesma odiše nadom da će se vojnici vratiti u svoju zemlju.
Sećanje na poginule – pesma odaje počast onima koji nisu dočekali kraj rata.
Zašto "Tamo daleko" živi i danas?
I posle više od jednog veka, "Tamo daleko" se peva na važnim državnim i istorijskim događajima, ali i u krugu porodice, među iseljenicima i u srpskim zajednicama širom sveta. Ova pesma nije samo deo istorije – ona je deo identiteta.
Njena jednostavna, ali snažna melodija i emotivni stihovi čine je večnom, jer podseća na snagu, ponos i bol kroz koje je srpski narod prošao. Bilo da je pevate tiho u sebi ili na glas, jedno je sigurno – "Tamo daleko" ostaje pesma koja dira dušu.
Prokopovdan: Dan kada se zemlja otvara i priroda daje znakove
U srpskoj narodnoj tradiciji, Prokopovdan (21. jul) je dan prepun mistike i verovanja da priroda tog dana otkriva svoje tajne. Ovaj praznik posvećen je Svetom Prokopiju, ali njegovi običaji vuku korene iz starih narodnih shvatanja o povezanosti čoveka i zemlje.
Prvi letnji dan: Kako su Srbi kroz vekove slavili dolazak sunca i dugih dana
Kada dani postanu najduži, a sunce najjače, Srbi su kroz istoriju obeležavali dolazak leta posebnim običajima, koji su vremenom poprimili i hrišćanske elemente. Ovaj prvi letnji dan, poznat i kao Ivanjdan (7. jul), prepun je rituala koji prizivaju zdravlje, sreću i blagostanje.
Lazarice: Kako veseli prolećni običaj priziva plodnost i sreću u domove
Dok priroda buja i proleće pokazuje svoju punu snagu, u Srbiji se vekovima održava običaj Lazarice – veseli narodni ritual posvećen plodnosti, zdravlju i radosti. Ovaj drevni običaj, koji se vezuje za Lazarevu subotu (Vrbicu), okuplja mlade devojke koje kroz pesmu, igru i rituale donose blagoslov domovima u svom selu.
Đurđevdan: Praznik proleća, običaja i radosti koji budi narodnu dušu
Kada u Srbiji zamirišu bagrem i zova, kada se probudi priroda i svet napuni bojama, stiže Đurđevdan – jedan od najvažnijih narodnih praznika, prepun običaja, verovanja i veselja. Ovaj praznik, posvećen Svetom Đorđu, vekovima unazad označava dolazak proleća, plodnosti i novog života, dok ga Srbi slave uz pesmu, igru i rituale koji se prenose s kolena na koleno.
KO JE NAJLEPŠI SRBIN? Svi saglasni da je on NAJBOLJI FRAJER, ceo život voleo SAMO NJU, a ona do kraja čuvala jednu stvar u AMANET
Na društvenoj mreži "X" korisnik je pokrenuo anketu koji je najlepši Srbin svih vremena, i verovali ili ne najviše glasova dobio je jedan od naših najvećih pisaca 20. veka, Bora Stanković.
Komentari(0)