Duboko ispod površine Srbije kriju se neobične građevine – moderne podzemne kuće koje pružaju savršen spoj ekologije, energetske efikasnosti i privatnosti.
Dok većina ljudi sanja o kući sa pogledom na planinu ili reku, pojedinci u Srbiji odlučili su da svoj dom sakriju ispod zemlje. Ove fascinantne građevine nisu samo arhitektonska čuda već i simbol novog načina života – održivog, energetski efikasnog i gotovo nevidljivog za spoljašnji svet.
Gde se nalaze ove misteriozne kuće?
Iako ih nema mnogo, podzemne kuće u Srbiji mogu se pronaći na različitim lokacijama – od Fruške gore i Zlatibora do Homoljskih planina. Najčešće ih grade ljudi koji žele potpuni mir, kontakt sa prirodom i energetsku samostalnost.
Zašto ljudi biraju da žive pod zemljom?
Razlozi su različiti – neki žele da se sklone od gradske buke i radoznalih pogleda, dok drugi traže način da smanje troškove grejanja i hlađenja. Podzemne kuće zadržavaju stabilnu temperaturu tokom cele godine, što ih čini izuzetno energetski efikasnim.
Kako izgledaju unutra?
Zaboravite na mračne, klaustrofobične prostorije – moderne podzemne kuće imaju prostrane sobe, velike prozore okrenute ka dvorištu i pametna rešenja za ventilaciju i osvetljenje. Neke od njih čak imaju i podzemne bašte koje omogućavaju uzgoj hrane tokom cele godine.
Koliko košta izgradnja podzemne kuće?
Iako može delovati kao luksuz, cena ovakvih kuća nije nužno viša od klasičnih građevina. U zavisnosti od veličine i materijala, troškovi gradnje mogu biti niži jer su zidovi prirodno zaštićeni zemljom, što smanjuje potrebu za izolacijom i fasadom.
Da li su podzemne kuće budućnost stanovanja?
Kako energetska efikasnost postaje sve važnija, ovakav tip stanovanja mogao bi postati popularniji u budućnosti. U svetu već postoje čitava naselja pod zemljom, a Srbija polako prati ovaj trend.
Ako ste ikada maštali o životu daleko od gužve, u potpunom skladu sa prirodom, možda je vreme da razmislite – da li biste mogli da živite u kući koju niko ne vidi?
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)