Duboko ispod površine Srbije kriju se neobične građevine – moderne podzemne kuće koje pružaju savršen spoj ekologije, energetske efikasnosti i privatnosti.
Dok većina ljudi sanja o kući sa pogledom na planinu ili reku, pojedinci u Srbiji odlučili su da svoj dom sakriju ispod zemlje. Ove fascinantne građevine nisu samo arhitektonska čuda već i simbol novog načina života – održivog, energetski efikasnog i gotovo nevidljivog za spoljašnji svet.
Gde se nalaze ove misteriozne kuće?
Iako ih nema mnogo, podzemne kuće u Srbiji mogu se pronaći na različitim lokacijama – od Fruške gore i Zlatibora do Homoljskih planina. Najčešće ih grade ljudi koji žele potpuni mir, kontakt sa prirodom i energetsku samostalnost.
Zašto ljudi biraju da žive pod zemljom?
Razlozi su različiti – neki žele da se sklone od gradske buke i radoznalih pogleda, dok drugi traže način da smanje troškove grejanja i hlađenja. Podzemne kuće zadržavaju stabilnu temperaturu tokom cele godine, što ih čini izuzetno energetski efikasnim.
Kako izgledaju unutra?
Zaboravite na mračne, klaustrofobične prostorije – moderne podzemne kuće imaju prostrane sobe, velike prozore okrenute ka dvorištu i pametna rešenja za ventilaciju i osvetljenje. Neke od njih čak imaju i podzemne bašte koje omogućavaju uzgoj hrane tokom cele godine.
Koliko košta izgradnja podzemne kuće?
Iako može delovati kao luksuz, cena ovakvih kuća nije nužno viša od klasičnih građevina. U zavisnosti od veličine i materijala, troškovi gradnje mogu biti niži jer su zidovi prirodno zaštićeni zemljom, što smanjuje potrebu za izolacijom i fasadom.
Da li su podzemne kuće budućnost stanovanja?
Kako energetska efikasnost postaje sve važnija, ovakav tip stanovanja mogao bi postati popularniji u budućnosti. U svetu već postoje čitava naselja pod zemljom, a Srbija polako prati ovaj trend.
Ako ste ikada maštali o životu daleko od gužve, u potpunom skladu sa prirodom, možda je vreme da razmislite – da li biste mogli da živite u kući koju niko ne vidi?
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)