Ivan Ivanji, koji je više od 20 godina bio prevodilac za nemački jezik Josipa Broza Tita i drugih jugoslovenskih funkcionera, deli zanimljive priče iz tog perioda.
Opisuje jedan ručak koji se odigrao u Dizeldorfu daleke 1974. gde je predsednik pokrajinske vlade, Hajnc Kun, nazdravio Titu i pitao ga šta bi bilo sa Jugoslavijom da je on emigrirao u Ameriku.
Tito, kako kaže Ivanji, tajno mu je šapnuo da ne može da pročita pripremljeni govor i da će morati da improvizuje. Tito je tada odgovorio da je 1912. godine bio probni vozač kod Dajmler-Benca i razmišljao o emigraciji u Ameriku, te da bi sada bio milioner tamo.
Ova anegdota prikazuje Tita kao lošeg govornika, ali veoma duhovitog i sposobnog za improvizaciju. Ivanji ističe da je Tito bio najbolji loši govornik i da je umeo da se snalazi u komunikaciji.
Možda vas zanima:
Jelo bogate istorije i još bogatijeg ukusa! Napravite višegradski kupus po receptu koji su Jovanka i Tito obožavali
I mada je Jovanka naročito volela pečenje, u ovom jelu je, koje se u narodu često zove višegradski kupus, podjednako uživala
OGLASILA SE UNUKA TITA Zove ga po ikavski, uz slomljeno srce
Josip Broz Tito preminuo je na današnji dan 1980. u 87. godini.
Možda vas zanima:
Jelo bogate istorije i još bogatijeg ukusa! Napravite višegradski kupus po receptu koji su Jovanka i Tito obožavali
I mada je Jovanka naročito volela pečenje, u ovom jelu je, koje se u narodu često zove višegradski kupus, podjednako uživala
OGLASILA SE UNUKA TITA Zove ga po ikavski, uz slomljeno srce
Josip Broz Tito preminuo je na današnji dan 1980. u 87. godini.
Možda vas zanima:
Jelo bogate istorije i još bogatijeg ukusa! Napravite višegradski kupus po receptu koji su Jovanka i Tito obožavali
I mada je Jovanka naročito volela pečenje, u ovom jelu je, koje se u narodu često zove višegradski kupus, podjednako uživala
OGLASILA SE UNUKA TITA Zove ga po ikavski, uz slomljeno srce
Josip Broz Tito preminuo je na današnji dan 1980. u 87. godini.
Ivanji deli i sećanje na jedan dan kada su igrali fudbalski meč između Nemačke i Jugoslavije, a Titu nije dozvoljeno da prisustvuje utakmici zbog bezbednosnih razloga. Umesto toga, primio je reprezentaciju na ručak. Ivanji opisuje kako je Tito, gledajući utakmicu na TV-u, komentarisao poraz Jugoslavije, a Jovanka mu odgovorila u šaljivom tonu.
Takođe, Ivanji deli anegdotu iz Titovog vinskog podruma sa posetom austrijskog predsednika Franza Jonasa, gde je Jovanka gestom ponudila Ivanju da jede, dok Tito nije bio ljubitelj ribe.
Na kraju, Ivanji pominje da Tito, iako je ranije imao nemačke ovčare, prešao je na pudle kao kućne ljubimce, posebno belu mušku pudlu koju mu je poklonila grčka kraljica. Tito je, prema Ivanjiju, voleo te pse, a pudla je umrla u trenutku kada je Tito bio veoma bolestan, iako mu to nisu rekli na samrti.
Da biti prevodilac šefu države nije nimalo lak posao Ivanji je objasnio na primeru jednog Staljinovog prevodioca koji se našao u vrlo nezgodnoj situaciji.
- Staljinov prevodilac je na jednom sastanku koji su imali prvi čovek tadašnjeg SSSR i Čerčil, prevodio u oba pravca - i ono što je Staljin govorio i ono što je govorio britanski premijer. Dok Staljin jede, priča Čerčil, posle Čerčil jede, a Staljin priča. I ovaj prevodilac nikako da stigne da pojede nešto. U nekom trenutku obojica zaćutaše. Ovaj prevodilac iskoristi priliku da uzme zalogaj. Taman što je stavio hranu u usta, Staljin poče da priča. Ovaj požuri da prevede i komad hrane ispade mu iz usta. Dobio je prekor od Staljina zbog toga - ispričao je Ivanji u jednoj TV emisiji.
Napominje da sa Titom on nije imao tih problema jer je Broz uglavnom sa nemačkim sagovornicima komunicirao bez prevodioca.
Upletanje sudbine: Verovanje da žena „uzima svetlost“ kada plete pre zore
U srpskoj narodnoj tradiciji, žene koje ustaju pre svitanja i pletu, šiju ili tkaju, ne rade samo ručni rad. Verovalo se da one tada „hvataju prvu svetlost dana“ i mogu, kroz nit, da upletu mir, zdravlje ili odgovor na pitanje koje još nije izgovoreno.
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Drveće koje ne prima grom: Da li su sveta stabla bila božiji stubovi
U srpskoj narodnoj mitologiji, postoje stabla koja grom ne dira. Hrast, jasen i lipa smatrani su svetim, jer se verovalo da su „stubovi neba“ – mesta gde se zemlja dodiruje s božanskim. Veselin Čajkanović ovu simboliku povezuje sa starim indoevropskim kosmološkim predstavama.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Imena koja se ne izgovaraju u maju: Verovanje da neka imena „privlače senke“ ako se spomenu dok sve raste
U narodnoj tradiciji, maj je mesec kada se priroda širi, ali i kada reč ima posebnu težinu. Zato se u nekim selima nisu izgovarala imena pokojnika, nestalih i zaboravljenih – da se njihova senka ne vrati kroz misao, san ili tišinu u kući.
Komentari(0)