Balade i junačke pesme izgubljene u vremenu
Nekada su guslari širom Srbije i Balkana prenosili priče o junacima, bitkama i narodnim legendama kroz epske pesme. Međutim, mnoge od ovih pesama su vremenom nestale, a poslednji guslari koji su ih znali više nisu među nama. Njihove priče žive u fragmentima, ali kompletnu sliku davno izgubljenih stihova danas više niko ne može da rekonstruiše.
Koje su to pesme nestale?
„Pesma o ženi ratnici iz Stare Srbije“ – Priča o mladoj devojci koja se prerušila u vojnika i borila rame uz rame sa junacima. O njenom postojanju govore fragmenti zapisani u 19. veku, ali originalni stihovi su izgubljeni.
„Boj na Moravi“ – Pesma koja je govorila o velikoj bici iz srednjeg veka. Postoje zapisi o njenom izvođenju u 18. veku, ali danas niko ne zna njene kompletne stihove.
„Pečalbarska tuga“ – Balada o ljudima koji su napuštali svoja sela i odlazili u pečalbu. Ova pesma je bila poznata među starim guslarima, ali nije zabeležena u modernim antologijama.
Zašto su ove pesme nestale?
Prenosile su se usmeno – Kako nisu bile zapisivane, zavisile su od pamćenja guslara. Smrću poslednjih izvođača, pesme su nepovratno izgubljene.
Društvene promene – Modernizacija i pad interesovanja za epsku poeziju doveli su do toga da mladi više ne uče ove pesme.
Ratovi i migracije – Mnoge narodne priče su izgubljene zbog istorijskih previranja, kada su zajednice nestajale ili bile raseljene.
Postoje li tragovi ovih pesama?
Iako se smatra da su neke pesme zauvek izgubljene, istraživači i ljubitelji folklora pokušavaju da ih rekonstruišu pomoću fragmenata pronađenih u starim zapisima, dnevnicima i usmenim predanjima. Postoje retki snimci starih guslara iz 20. veka koji sadrže delove ovih pesama, ali je celokupna rekonstrukcija gotovo nemoguća.
Da li će guslarske pesme oživeti?
Iako su mnoge pesme nestale, interesovanje za epsku poeziju polako raste među mlađim generacijama, a pojedini etnomuzikolozi rade na tome da sačuvaju ono što je ostalo. Možda se nekada u budućnosti pronađu još zaboravljeni stihovi koji će osvetliti izgubljene pesme guslara.
Da li je kultni Kirk Daglas bio Srbin, UNUK popa Danilovića?
Jedan je od najpoznatijih glumaca u istoriji. Najčešće se navodi da potiče iz porodice jevrejskih imigranata iz današnje Belorusije, ali ga svojataju i Srbi i Crnogorci. A Josip Broz Tito ga je obožavao, on je cenio Maršala iako se deklarisao kao zakleti demokrata. Da li znate ko je bio Išur Danijelovič?
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Komentari(0)