Tito im čak nije dozvolio ni da služe vojsku!
Bend "Sedmorica mladih" je bio je jedan od najvećih bendova u staroj Jugoslaviji, a koliko su bili popularni govori i podatak da su ušlli 1991. u Ginisovu knjigu rekorda kao sastav koji je 33 godine neprekidno svirao zajedno.
Jovan Jova Radovanović otkrio je da su bili toliko popularni i voljeni da su smeli da Josipu Brozu Titu da kažu "ne".
Pošto je sa Sedmoricom mladih stekao slavu širom stare Jugoslavije, u 24. godini otišao je u inostranstvo i brzo bio međunarodno priznat.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
Možda vas zanima:
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Boško iz Užica bio jedini pravi srpski don: Vladao američkim podzemljem, pokušao atentat na Tita, skončao na redak način
Boško Radonjić, bio je vođa američke mafije i jedini srpski don. Ovako je izgledao njegov put ka vrhu Koza nostre, povratak u Jugoslaviju i miran život na Zlatiboru.
- U to vreme počeo sam da sviram i saksofon, koji sam lako savladao. Kasnije sam dodao i flautu jer nam je u bendu postalo jasno da svirajući samo džez nećemo moći dugo da trajemo. Morali smo da proširimo repertoar, ubacili smo i klasiku i pop muziku, imali nastupe na raznim jezicima. Na moje insistiranje, uključili smo pantomimu i skečeve, zahvaljujući kojima smo postigli veliki uspeh. DŽez je i dalje bio osnova našeg nastupa, ali smo ga izvodili na drugačiji način. Brzo smo pronašli svoje mesto na Zapadu, a u Nemačkoj smo snimili ploču. Računali smo da ćemo u inostranstvu ostati oko godinu dana, a zadržali smo se petnaest.
Obožavao ih je Josip Broz Tito, zahvaljujući kojem niko iz "Sedmorice mladih" nije morao da služi vojsku jer je doživotni predsednik Jugoslavije shvatio da je bend mnogo korisniji "napolju" nego u zemlji.
- Tito je bio "slab” na naše izvođenje crnačkih duhovnih i ruskih pesama, a volela nas je i Jovanka, koja nam je prišla posle jedne svirke u Karađorđevu i pitala mogu li ona i Stari da se slikaju s nama. Često smo bili njihovi gosti, a on je voleo da sedi s nama do ranog jutra. Bio je veliki gospodin. Zvao nas je i na svoje putovanje “Galebom” na Samit nesvrstanih na Kubi, ali morali smo da odbijemo zbog unapred ugovorenih koncerata. Kasnije se ispostavilo da je to bilo njegovo poslednje putovanje.
(Gloria)
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)