NAJMISTERIOZNIJI MANASTIR FRUŠKE GORE: Niko nije siguran GDE SE TAČNO NALAZI, a legende koje ga okružuju su tek tajna
Od svih manastira na Fruškoj gori, Savinac je svakako najmisteriozniji. Za početak, niko zapravo danas sa sigurnošću ne zna gde se on nalazio. Ostaci hrama u Starim Ledincima, na severnoj strani Fruške gore, samo su jedna od mogućih lokacija koju, kao najverovatniju, navodi najveći broj istoričara i koju je, kao takvu, prihvatila i crkva.
U vekovima za nama, tajnovitost je ovu drevnu svetinju obavila poput plašta, pa o njoj danas, mnogo više od istorijskih činjenica, svedoče mitovi i legende kraja.
A one pričaju jednu posebnu priču…
Misteriozna svetinja
Možda vas zanima:
TAJNA SRPSKE SVETE GORE: Evo zašto je BAŠ NA FRUŠKOJ GORI podignut toliki broj manastira
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
Ne zna se ni ko je ni kada podigao ovaj manastir. Pretpostavlja se da potiče s kraja 13. veka, a da je kula po kojoj su ostaci danas najprepoznatljiviji, dodata kasnije. Njegovo postojanje zabeleženo je samo jednom, u turskim popisima s kraja 16. veka, pa se veruje da je bogomolja zapustela i potom porušena u nekoj od najezdi Turaka.
Tj. tako makar priča kaže…
Da li je Savinac uopšte Savin?
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena. Iako je crkva usvojila pretpostavku da je reč o Svetom Savi, jer je njegov kult na Fruškoj gori bio veoma razvijen, postoje teorije i da je u prošlosti ovaj hram imao drugog zaštitnika – Svetog Đorđa, Svetog Prokopija ili čak Svetog Simeona Mirotočivog.
Meštani pak mesto najčešće zovu Ledinačka kula, po visokom zvoniku koji dominira prostorom i može se videti skoro sa bilo koje tačke u okolini.
Mnoga pitanja i dalje bez odgovora
Od 1997. godine Savinac ima status kulturnog dobra od velikog značaja, a obavljena je i konzervacija i ispitivanje lokaliteta. Ipak, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.
Ostaci crkve samo su delimično istraženi. Iskopavanja u unutrašnjosti nisu vršena, pa se ne zna da li je i koliko građevina ukopana u zemlju i kolika je njena stvarna visina. U neposrednoj blizini manastira otkriveno je nekoliko grobova za koje se veruje da su pripadali monasima koji su ovde nekada živeli, ali kako u njima nije pronađeno ništa više, ovaj nalaz nije mogao da pruži bilo kakve dodatne informacije o prošlosti mesta.
Ipak, zna se da je crkva u nekom periodu u prošlosti bila živopisana. Stariji meštani i danas se sećaju da su sredinom 20. veka, u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, ovde još uvek bili vidljivi tragovi fresaka Svetog Đorđa na spoljnom zidu tornja, iznad ulaznih vrata, i Svetog Simeona Mirotočivog na unutrašnjem južnom zidu. Od njih, nažalost, sada nije ostalo ništa.
Otpevao pesmu "Đurđevdan" i otkrio njenu najveću tajnu: Ovo nažalost nikada nisam napisao na ploči... Evo šta se krije iza jednog stiha
Goran Bregović otkrio je jednom prilikom šta se krije iza stihova pesme Đurđevdan.
Ulogom Đine u seriji "Srećni ljudi" očarala je Balkan, a onda se na vrhuncu slave povukla iz javnosti: Doživela je veliku tragediju koju nikad nije prebolela
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Komentari(0)