OZNAČAVA NAJLEPŠI SRPSKI OBIČAJ Samo jedna srpska reč je ušla u turski jezik - evo i koja
Da li znate koja?
Dobro je poznato da je zbog viševekovne vladavine Turaka na ovim prostorima, srpski jezik prepun turcizama. To su reči preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva – grčki, bugarski, makedonski, jermenski, naravno, srpski. Ipak, postoji i jedna jedina srpska reč koja je ostala u turskom jeziku.
Smatra se da su nam turski osvajači „u amanet“ ostavili preko šest hiljada svojih reči. Neke od njih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem tri hiljade reči koje su nam stigle iz turskog.
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih. Međutim, nisu samo Srbi „pozajmljivali“ reči.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak 1.000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi retko.
Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reči slovenskog porekla – kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (alatka)…
Međutim, samo za jednu reč se sa sigurnošću može reći da je srpska – Božić.
Turci ovaj srbizam izgovaraju kao „Bodžuk“, a koriste i reč Noel, ali se tada misli na Božić 25. decembra. Kada kažu „Bodžuk“ misle na praznik rođenja Hrista 7. januara, prenosi B92.
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Veliki petak: Dan kad voda postaje lek, a tišina obaveza
Zašto se na ovaj dan ništa ne pere, ne peva i ne sipa vino – i zašto se voda sa Velikog petka čuva cele godine
Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
Crveni konac oko ruke: Kako su Srpkinje štitile sebe od smrti posle porođaja
Zaboravljena amajlija za majke – šta znači crvena nit na zglobu i zašto je važna baš tih 40 dana
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
Komentari(0)