OZNAČAVA NAJLEPŠI SRPSKI OBIČAJ Samo jedna srpska reč je ušla u turski jezik - evo i koja
Da li znate koja?
Dobro je poznato da je zbog viševekovne vladavine Turaka na ovim prostorima, srpski jezik prepun turcizama. To su reči preuzete iz turskog jezika i posebno su karakteristične za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva – grčki, bugarski, makedonski, jermenski, naravno, srpski. Ipak, postoji i jedna jedina srpska reč koja je ostala u turskom jeziku.
Smatra se da su nam turski osvajači „u amanet“ ostavili preko šest hiljada svojih reči. Neke od njih zastarele su, pa i potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem tri hiljade reči koje su nam stigle iz turskog.
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih. Međutim, nisu samo Srbi „pozajmljivali“ reči.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Možda vas zanima:
NAJLEPŠA SRPSKA REČ: Srbi gotovo jednoglasno doneli odluku
Srpski jeziki bogat je neverovatnim frazama i izrazima, a korisnici društvene mreže Instagram su izabrali najlepšu srpsku reč.
Da li znate koja je jedina srpska reč opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima?
Ako je odgovor potvrdan, sigurno ne znate priču koja se krije iza nje.
Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak 1.000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi retko.
Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reči slovenskog porekla – kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (alatka)…
Međutim, samo za jednu reč se sa sigurnošću može reći da je srpska – Božić.
Turci ovaj srbizam izgovaraju kao „Bodžuk“, a koriste i reč Noel, ali se tada misli na Božić 25. decembra. Kada kažu „Bodžuk“ misle na praznik rođenja Hrista 7. januara, prenosi B92.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Komentari(0)