Srpski jezik je pun turskih reči, a evo kako bi zvučao bez njih: Srbima će se prevrnuti želudac od ovoga!
Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama, više od osam hiljada, oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života
Da li ste se nekad zapitali kako bi zvučao srpski jezik bez turcizama? Kako bi se zvala Andrićeva knjiga "Na Drini ćuprija", da li bi se Karađorđevići i dalje tako prezivali, čime bismo se pokrivali zimi, ako ne jorganom? Sigurno bi bio lišen čari iz istočnjačke kulture. Sa druge strane, neke reči koje smo pozajmili i trajno usvojili od Turaka u našem jeziku nemaju srpske zamesnke izraze.
Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama, više od osam hiljada, oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života, a imena mnogih gradova, osim Kuršumlije, zvučala bi čudno da se prevedu na srpski jezik, pa se, logično, postavlja pitanje kako bismo zvali Kalemegdan, ćevap, sarmu, jastuk, i druge nazive mesta i jela, čak i davno odmomaćene izraze.
Zamislite samo da se Čačak zove blato ili mulj, ili da se Novi Pazar zove trg ili pijaca. Osim toga turski nazivi neobično dobro pristaju pojedinim lokalitetima ili gradskim četvrtima – Topčider (tobdžijska dolina), Dorćol (raskršće), Bulbulder (slavujeva urvina), Karaburma (crni greben), Tašmajdan, Čukur-česma i kada bi do promene došlo, ne bi više sve to imalo svoju draž.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Možda vas zanima:
Znate li koja je najduža reč u srpskom jeziku?
A nije „prestolonaslednikovica“…
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
"Turcizmi našem jeziku daju draž"
"Mnoga naša književna dela obiluju turcizmima. Zašto? Zato što to više nisu turcizmi, to su nekad bile posuđenice, koje su danas postale deo srpskog jezika. Oni našem jeziku daju draž, specifičnu toplinu, i leksičku raznovrsnost, ničim ne narušavajući njegovu normu. Bez turcizama, srpski jezik bi bio lišen sebi svojstvenih istočnjačkih čari", objasnio je Miloš Kovačević, profesor književnosti, a prenela "Jugmedia".
U našem jeziku ih ima preko 5.000 reči koje nemaju adekvatnu zamenu. Tako jedemo pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. U kući imamo jorgan, sanduk, ćilim, furunu, pred kućom kapiju, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.
"Jedino što treba sprečiti jeste uvođenje novih turskih reči i zamena srpskih reči turcizmima. Jer ako postoje adekvatne srpske reči, nema potrebe da se dodaju nove", objasnio je Kovačević.
Iz svega možemo zaključiti da se jezik ne može staviti pod stakleno zvono, on je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju reči od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu, a s Turskom smo više od 400 godina živeli "u bliskom kontaktu".
Gradovi u Srbiji sa turskim rečima u svojim nazivima
Pojedini gradovi u Srbiji u svom nazivu i dalje imaju turske reči, drugi su ih 'posrbili', ali i dalje su poznata u narodu i ona stara.
Ovo je lista gradova sa turskim nazivima i prevodom na srpski jezik:
Obrenovac – Palež
Čačak – blato, mulj
Ćuprija – most
Bajina Bašta – Baja Osman, turski spahija iz tog kraja
Prokuplje – Urkub ili Okrub
Nova Varoš – Skender-pašina Palanka i Jeni Kasaba
Kuršmlija – Kuršumli Kilise, što znači – Olovna Crkva
Kladovo – Fetislam
Leskovac – Hisar – tvrđava
Novi Pazar – trg, trgovište, pijaca
Vladičin han – kuća
PEČURKA KOJA „GOVORI“: Tajanstvena simbolika vrganja u srpskim verovanjima
U starim srpskim predanjima, vrganj nije bio obična pečurka. Smatralo se da ova pečurka ima posebnu sposobnost da „govori“ i otkriva tajne prirode onima koji je pronađu na specifičan način. Danas gotovo niko ne zna zašto su naši preci vrganj smatrali toliko važnim, ali narodne legende i dalje prenose ovu neobičnu simboliku.
BILA JE LJUBAVNICA KRALJA MILANA I MAJKA POSLEDNJEG OBRENOVIĆA: Ko je bila Artemiza zbog koje je kralj napustio sve!
Artemiza Hristić, je bila poznata kao ljubavnica kralja Milana Obrenovića, sa kojim je imala vanbračnog sina Đorđa.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
Komentari(0)