DA NEMA TURSKOG JEZIKA, NE BISMO MOGLI NI NA SPAVANJE DA ODEMO: “JASTUK”, “ČARŠAV” I “ĆEBE” SU SAMO NEKE OD REČI KOJE SU NAM OSTALE JOŠ OD TURAKA
Ne bismo se "brekali" "avlijom" sa komšijama, pili kafu uz "rahatluk", opasali "kaišem" "čakšire" nazuveni vunenim "čarapama" išavši po vodu na "bunar".
Da nema turskog jezika, mi Srbi ne bismo mogli ni na spavanje da odemo. “Jastuk”, “čaršav”, “ćebe”, “jorgan”…
Umesto ovih turskih reči odavno smo zaboravili na uzglavlje, prostirku, biljac i odejalo, kako su te stvari nazivali naši preci pre više vekova.
Umesto turskih “čarapa” naši stari su nosili ponoške, na nogama su umesto turskih “papuča” imali nazuvke, umesto “dugmetom” zakopčavali su se pucetom, a “kaiš” je bio opasač ili remen.
Možda vas zanima:
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
Možda vas zanima:
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
Možda vas zanima:
DANAŠNJI SRBI NE BI RAZUMELI SREĆU SRBA NEKADA Istoričar otkriva nepoznate detalje naše istorije DAN KADA SU SE SVI SRBI OKUPILI
Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
BIZARNO! TURCI ISKORISTILI POZNATU SLIKU SEOBA SRBA ZA SERIJU: Turskog špijuna igra glumac za kojim žene u Srbiji seku vene!
Turci su izbacili najavu za novu seriju koja "El Turco" (Turčin) koja će se raditi po istoimenom romanu turskog pisca Orhana Jeneriasa, a kao omot i najavni plakat za seriju iskorišćena je najčuvenija slika Paje Jovanovića - Seoba Srba.
Odeću nisu “bojili” nego su je šarali. Brisali su se, umesto “peškirom”, otiračem ili ubrusom. Umesto “makazama” sekli su nožicama, a umesto “budale”, epitet za takvog čoveka bio je sumasišavši.
Shutterstock
Umesto na “česmu” ili na “bunar”, po vodu se išlo na izvor ili zdenac (kladenac, studenac). Srećom, neke reči smo ipak promenili, pa su turska “avlija”, “pendžer”, “taraba” i “odžak” ponovo postale dvorište, prozor, ograda i dimnjak (ali “kapija” je ostala), “sokak” je ulica, “đuvegija” je ponovo mladoženja, a “čakšire” su sada pantalone…
Ali, izgleda da će zauvek u srpskom gastronomskom rečniku ostati turske reči: “burek”, “đuveč”, “sarma”, “ćufte”, “pekmez”, “pita”, “pilav”, “pihtije”, “sutlijaš”, “gurabija”, “šećer”, “kajmak”, “jogurt”, “boranija”, “kajsija”, “badem”, “bostan”, “ratluk”…
Bez Turaka ne bismo imali ni “bećare”, ni “lole”, ni “ortake”, ni “komšije” i “komšiluk”, ne bismo išli u “pazar”, ne bismo bili “ćoravi”, ne bismo pravili “galamu” i izazivali “kavgu”, a ne bismo ni u “bašti” mirisali “jorgovan”…
Pa dobro, bre, nije li dosta…?
E, da, i ne bismo govorili BRE, ali to već sigurno znate!
(Oaza znanja)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(1)
Izgleda da Hrvati imaju vise orginalnih srpskih reci nego Srbi....