DA NEMA TURSKOG JEZIKA, NE BISMO MOGLI NI NA SPAVANJE DA ODEMO: “JASTUK”, “ČARŠAV” I “ĆEBE” SU SAMO NEKE OD REČI KOJE SU NAM OSTALE JOŠ OD TURAKA
Ne bismo se "brekali" "avlijom" sa komšijama, pili kafu uz "rahatluk", opasali "kaišem" "čakšire" nazuveni vunenim "čarapama" išavši po vodu na "bunar".
Da nema turskog jezika, mi Srbi ne bismo mogli ni na spavanje da odemo. “Jastuk”, “čaršav”, “ćebe”, “jorgan”…
Umesto ovih turskih reči odavno smo zaboravili na uzglavlje, prostirku, biljac i odejalo, kako su te stvari nazivali naši preci pre više vekova.
Umesto turskih “čarapa” naši stari su nosili ponoške, na nogama su umesto turskih “papuča” imali nazuvke, umesto “dugmetom” zakopčavali su se pucetom, a “kaiš” je bio opasač ili remen.
Možda vas zanima:
Izglasana NAJOMRAŽENIJA srpska reč
Koju biste reč vi izbacili iz srpskog rečnika da možete?
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
Izglasana NAJOMRAŽENIJA srpska reč
Koju biste reč vi izbacili iz srpskog rečnika da možete?
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Možda vas zanima:
Izglasana NAJOMRAŽENIJA srpska reč
Koju biste reč vi izbacili iz srpskog rečnika da možete?
Turci pravili popis Srba 1455. godine - evo kako izgleda
Sigurni smo da za brojna stara imena naših predaka niste uopšte znali, iznenadićete kada budete videli kako su se sve zvali.
Odeću nisu “bojili” nego su je šarali. Brisali su se, umesto “peškirom”, otiračem ili ubrusom. Umesto “makazama” sekli su nožicama, a umesto “budale”, epitet za takvog čoveka bio je sumasišavši.
Shutterstock
Umesto na “česmu” ili na “bunar”, po vodu se išlo na izvor ili zdenac (kladenac, studenac). Srećom, neke reči smo ipak promenili, pa su turska “avlija”, “pendžer”, “taraba” i “odžak” ponovo postale dvorište, prozor, ograda i dimnjak (ali “kapija” je ostala), “sokak” je ulica, “đuvegija” je ponovo mladoženja, a “čakšire” su sada pantalone…
Ali, izgleda da će zauvek u srpskom gastronomskom rečniku ostati turske reči: “burek”, “đuveč”, “sarma”, “ćufte”, “pekmez”, “pita”, “pilav”, “pihtije”, “sutlijaš”, “gurabija”, “šećer”, “kajmak”, “jogurt”, “boranija”, “kajsija”, “badem”, “bostan”, “ratluk”…
Bez Turaka ne bismo imali ni “bećare”, ni “lole”, ni “ortake”, ni “komšije” i “komšiluk”, ne bismo išli u “pazar”, ne bismo bili “ćoravi”, ne bismo pravili “galamu” i izazivali “kavgu”, a ne bismo ni u “bašti” mirisali “jorgovan”…
Pa dobro, bre, nije li dosta…?
E, da, i ne bismo govorili BRE, ali to već sigurno znate!
(Oaza znanja)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SUTRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Кao što je u šali i s ljubavlju govorio Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina: Mnogi Srbi prave grešku, a posebno pravilo važi kad nose crninu
Da li se krsna slava slavi prve godine od smti domaćina? Ovu dilemu rešio je teolog Darko Nikolić.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život
Komentari(1)
Izgleda da Hrvati imaju vise orginalnih srpskih reci nego Srbi....