Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu

Jadranko Žugić

10:00

Kultura 0

U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.

selo
Shutterstock

Planinska noć, posebno u leto, uvek je nosila dozu poštovanja. Vatra koja greje ne služi samo telu, već i duhu. U selima uz Tare, Zlatar i Goliju, stariji su govorili da ako se logorska vatra ugasi pre nego što se završi rečenica, može se desiti da se pojavi „onaj što preskače senku“. Biće koje nije ni strašno ni zlo, ali koje dolazi da podseti da ništa ne ostaje nedovršeno – čak ni ćutanje.

Kad vatra ostane bez zadnje reči
Ova bića, prema pričama, dolaze ne zbog vatre, već zbog tišine. Tačnije – zbog tišine koja je ostala na pola puta između dve rečenice. Ako se kraj vatre ćuti, a zna se da nešto još nije rečeno, verovalo se da senka može da se „odlepi“ od tela i da se ne vrati kako treba. Tada dolazi biće – ne da odnese, već da zastane. I stoji dok neko ne pogleda pravo u plamen i ne kaže: „Idi svojim putem.“

Ne ostavlja trag – ali ostaje osećaj

Možda vas zanima:

Biće koje preskače senku ne viđa se direktno. Njegovo prisustvo oseća se kao hladnoća bez vetra, kao težina u ramenima, kao osećaj da nisi sam, iako niko ne govori. Neki kažu da se javlja kao senka koja padne u suprotnom smeru od mesečine. Neki – da se vidi u očima psa, kad pas ne laje, već samo gleda.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kako se štiti prostor kad se razgovor prekine
Ako se zna da razgovor nije završen, a vatra mora da se ugasi, baca se poslednji komad drveta i šapatom kaže: „Završeno za sad.“
Ujutru se pepeo ne razbacuje, već se zahvati rukom, i baci unazad – „da senka zna gde joj je kraj.“

POVEZANE VESTI
Tagovi:
biće planinsko selo stara srpska verovanja

Komentari(0)

Loading