VAŽAN OBIČAJ PORED SLAVE Nasleđuju ga ženska deca, a mnogi Srbi ne znaju mnogo o tome

21:00

Kultura 0

U Srbiji, osim krsne slave, ljudi često obeležavaju i drugi praznik poznat kao preslava, poslužice, prislave ili prislužbe

Shutterstock/Klavdiia Arziukova
Shutterstock/Klavdiia Arziukova

Ova dodatna slava se obično slavi u proleće ili rano leto i proslavlja se skromnije u krugu najuže porodice ili rodbine.

Krsnu slavu nasleđuje najstarije dete, a preslava se može preneti i udajom, ukoliko je žena jedini potomak, ona može iz svoje porodice preneti preslavu kako bi se nastavila tradicija preslave, prislave ili poslužnice.

Ponekad bi se dogodilo da se druga, dodatna, slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja.

Npr. ukoliko neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, izbavio je od bolesti, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena.

Ili, ukoliko veruje da ju je neki svetac opomenuo da se vrati na pravi put, najčešće kroz san ili time što je osobu kaznio, iz strahopoštovanja mnogi ljudi uzimaju i preslavu pored slave.

Negde je preslava imendan ili rođendan, ukoliko je neko rođen na dan verskog praznika.

Taj dan bi se obeležavao obaveznim postom, i ne samo taj dan, već čitava nedelja u kojoj se slava nalazi, a potom sledi pričešće na dan slave.

Na dan preslave nosi se žito u crkvu da se osvešta nakon pričešća i molitve.

Kod mnogih sveštenika obično je pravilo da se kolač ne mesi, već se samo priprema žito. Zapali se kandilo u domu i očita molitva svetitelju kako bi mu se iznova odala zahvalnost.

Ponekad se dodatna slava usvoji iz zahvalnosti svetitelju koji je pomogao u teškoj situaciji, kao što je izlečenje ili spasenje u nesreći.

Takođe, ako neko veruje da ga je svetac opomenuo da se vrati na pravi put, može se odlučiti da slavi i preslavu.

Preslava može biti i imendan ili rođendan, ako se poklapa sa verskim praznikom.

Obeležava se postom i pričešćem na dan slave, uz nošenje žita u crkvu da se osvešta. U domovima se pali kandilo i čita molitva svetitelju.

U gradovima ova tradicija polako izumire, ali se još uvek održava u selima, gde se ponekad meša sa zavetinom, što je dan kada celo selo ili grad slavi istog svetitelja.

(Alo.rs)

Komentari(0)

Loading