VAŽAN OBIČAJ PORED SLAVE Nasleđuju ga ženska deca, a mnogi Srbi ne znaju mnogo o tome
U Srbiji, osim krsne slave, ljudi često obeležavaju i drugi praznik poznat kao preslava, poslužice, prislave ili prislužbe
Ova dodatna slava se obično slavi u proleće ili rano leto i proslavlja se skromnije u krugu najuže porodice ili rodbine.
Krsnu slavu nasleđuje najstarije dete, a preslava se može preneti i udajom, ukoliko je žena jedini potomak, ona može iz svoje porodice preneti preslavu kako bi se nastavila tradicija preslave, prislave ili poslužnice.
Ponekad bi se dogodilo da se druga, dodatna, slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja.
Npr. ukoliko neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, izbavio je od bolesti, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena.
Ili, ukoliko veruje da ju je neki svetac opomenuo da se vrati na pravi put, najčešće kroz san ili time što je osobu kaznio, iz strahopoštovanja mnogi ljudi uzimaju i preslavu pored slave.
Negde je preslava imendan ili rođendan, ukoliko je neko rođen na dan verskog praznika.
Taj dan bi se obeležavao obaveznim postom, i ne samo taj dan, već čitava nedelja u kojoj se slava nalazi, a potom sledi pričešće na dan slave.
Na dan preslave nosi se žito u crkvu da se osvešta nakon pričešća i molitve.
Kod mnogih sveštenika obično je pravilo da se kolač ne mesi, već se samo priprema žito. Zapali se kandilo u domu i očita molitva svetitelju kako bi mu se iznova odala zahvalnost.
Ponekad se dodatna slava usvoji iz zahvalnosti svetitelju koji je pomogao u teškoj situaciji, kao što je izlečenje ili spasenje u nesreći.
Takođe, ako neko veruje da ga je svetac opomenuo da se vrati na pravi put, može se odlučiti da slavi i preslavu.
Preslava može biti i imendan ili rođendan, ako se poklapa sa verskim praznikom.
Obeležava se postom i pričešćem na dan slave, uz nošenje žita u crkvu da se osvešta. U domovima se pali kandilo i čita molitva svetitelju.
U gradovima ova tradicija polako izumire, ali se još uvek održava u selima, gde se ponekad meša sa zavetinom, što je dan kada celo selo ili grad slavi istog svetitelja.
(Alo.rs)
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)