VAŽAN OBIČAJ PORED SLAVE Nasleđuju ga ženska deca, a mnogi Srbi ne znaju mnogo o tome
U Srbiji, osim krsne slave, ljudi često obeležavaju i drugi praznik poznat kao preslava, poslužice, prislave ili prislužbe
Ova dodatna slava se obično slavi u proleće ili rano leto i proslavlja se skromnije u krugu najuže porodice ili rodbine.
Krsnu slavu nasleđuje najstarije dete, a preslava se može preneti i udajom, ukoliko je žena jedini potomak, ona može iz svoje porodice preneti preslavu kako bi se nastavila tradicija preslave, prislave ili poslužnice.
Ponekad bi se dogodilo da se druga, dodatna, slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja.
Npr. ukoliko neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, izbavio je od bolesti, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena.
Ili, ukoliko veruje da ju je neki svetac opomenuo da se vrati na pravi put, najčešće kroz san ili time što je osobu kaznio, iz strahopoštovanja mnogi ljudi uzimaju i preslavu pored slave.
Negde je preslava imendan ili rođendan, ukoliko je neko rođen na dan verskog praznika.
Taj dan bi se obeležavao obaveznim postom, i ne samo taj dan, već čitava nedelja u kojoj se slava nalazi, a potom sledi pričešće na dan slave.
Na dan preslave nosi se žito u crkvu da se osvešta nakon pričešća i molitve.
Kod mnogih sveštenika obično je pravilo da se kolač ne mesi, već se samo priprema žito. Zapali se kandilo u domu i očita molitva svetitelju kako bi mu se iznova odala zahvalnost.
Ponekad se dodatna slava usvoji iz zahvalnosti svetitelju koji je pomogao u teškoj situaciji, kao što je izlečenje ili spasenje u nesreći.
Takođe, ako neko veruje da ga je svetac opomenuo da se vrati na pravi put, može se odlučiti da slavi i preslavu.
Preslava može biti i imendan ili rođendan, ako se poklapa sa verskim praznikom.
Obeležava se postom i pričešćem na dan slave, uz nošenje žita u crkvu da se osvešta. U domovima se pali kandilo i čita molitva svetitelju.
U gradovima ova tradicija polako izumire, ali se još uvek održava u selima, gde se ponekad meša sa zavetinom, što je dan kada celo selo ili grad slavi istog svetitelja.
(Alo.rs)
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)