Kako je 1 rečenica došla glave Dušku Radoviću: Vlast ga je ućutkala, na samrtnoj postelji otvorio dušu, pa svi zanemeli
Kad su Dušku Radoviću zabranili da govori, shvatili su da su se o njega ogrešili, a kad su se pokajali rekao je - Ja nisam na dugme
Duško Radović, najpoznatiji Beograđanin iz Niša, kako su ga mnogi nazivali, iako danas uživa kultni status oni malo stariji Beograđani sigurno će se setiti da je Duško pred kraj života "skinut" sa repertoara radija Studija B, kao i toga da je potpuno nestao iz javnosti.
O tome šta se zapravo desilo i kome je Duško Radović "smetao" pisao je Ekspres.net, a njihov tekst "Kako je ućutkan Duško Radović": Rečenica koja je došla glave najvećoj legendi Beograda" prenosimo u celosti:
"Redakcijski telefoni na vrhu "Beograđanke" usijali su se tog jutra, datum skoro niko i ne pamti, ali, kažu, bilo je to negde između 1982. i 1983. godine. Beograđani zovu Studio B. Prošlo 7.15, a nema Duška. PANIKA! Neka muzika svira, ali odzvanja tišinom, svi se upinju ali džaba -- na talasima koji se šire od Terazija prema Kalemegdanu ne čuje se onaj promukli glas da ih posle onog legendarnog "Beograde, dobro jutro!" probudi, otrezni, kaže ono što svi misle, ali ne umeju, ili, možda, ne smeju da kažu...
Možda vas zanima:
MUDRE REČI DUŠKA RADOVIĆA: Setite ih se kada vam je teško u životu
Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Duška Radovića nas pokreću da se duboko zamislimo nad svojim rečima i postupcima i da život sagledamo iz jednog drugačijeg ugla
BOLJE BITI NEVASPITAN, NEGO LOŠE VASPITAN Ovo su bili saveti Duška Radovića roditeljima o vaspitavanju dece
Često je u svojim emisijama i knjigama znao da govori o vaspitanju dece, a ovo su neke od njegovih mudrih misli.
Možda vas zanima:
MUDRE REČI DUŠKA RADOVIĆA: Setite ih se kada vam je teško u životu
Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Duška Radovića nas pokreću da se duboko zamislimo nad svojim rečima i postupcima i da život sagledamo iz jednog drugačijeg ugla
BOLJE BITI NEVASPITAN, NEGO LOŠE VASPITAN Ovo su bili saveti Duška Radovića roditeljima o vaspitavanju dece
Često je u svojim emisijama i knjigama znao da govori o vaspitanju dece, a ovo su neke od njegovih mudrih misli.
Možda vas zanima:
MUDRE REČI DUŠKA RADOVIĆA: Setite ih se kada vam je teško u životu
Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Duška Radovića nas pokreću da se duboko zamislimo nad svojim rečima i postupcima i da život sagledamo iz jednog drugačijeg ugla
BOLJE BITI NEVASPITAN, NEGO LOŠE VASPITAN Ovo su bili saveti Duška Radovića roditeljima o vaspitavanju dece
Često je u svojim emisijama i knjigama znao da govori o vaspitanju dece, a ovo su neke od njegovih mudrih misli.
Možda vas zanima:
MUDRE REČI DUŠKA RADOVIĆA: Setite ih se kada vam je teško u životu
Kao i mnogo puta do sada, aforizmi Duška Radovića nas pokreću da se duboko zamislimo nad svojim rečima i postupcima i da život sagledamo iz jednog drugačijeg ugla
BOLJE BITI NEVASPITAN, NEGO LOŠE VASPITAN Ovo su bili saveti Duška Radovića roditeljima o vaspitavanju dece
Često je u svojim emisijama i knjigama znao da govori o vaspitanju dece, a ovo su neke od njegovih mudrih misli.
Ispostaviće se ubrzo da se taj glas i to "Beograde, dobro jutro!" više nikada uživo neće čuti sa talasa velegradskog radija. Ugasiće ga politički moćnici."Gašenju" Duška Radovića, legendarnog pisca, pesnika, radio i TV voditelja prethodiće, po sudu Partije, veliki i svakim danom sve veći broj "nepodobnih" političkih aforizama kojima urbana legenda budi pospane Beograđane ušuškane u prividni spokoj osamdesetih.
Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i general Nikola Ljubičić, predsednik predsedništva Srbije, koji su posle smrti Josipa Broza Tita držali poluge moći, pomno prate šta Radović govori u etar. Prate, i od ranog jutra se nerviraju.
"Jesi li čuo šta je onaj ludak jutros rekao!", grmi i svako malo jada se Ljubičić tada već bivšem gradonačeniku Beograda Branku Pešiću posle jutarnjeg moždanog treninga koji genijalni Duško forsira ranom zorom sa vrha "Beograđanke".
Te Duškove opaske i aforizmi mnogo su smetali Stamboliću. Jednom prilikom se, kada je sa priajteljima malo popio na svojoj vikendici, pohvalio: "Onaj Radović opet ne pazi šta priča, moram sutra da mu izvučem uši" - rekao je za Ekspres Dušanov brat Brana Radović, kome je ovaj detalj kasnije, posle Duškove smrti, prepričao jedan od svedoka.
Čašu partijske žuči prelila je, kaže, ova Duškova rečenica, izgovorena u etru: "Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih". Ispostaviće se da su ovi posle Tita bili sujetniji i surevljiviji od njega. Stvari postaju ozbiljne. Radović će ubrzo biti glavna tema Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Ovo je snimak te, poslednje emisije "Beograde, dobro jutro":
Presuda je izrečena!
Privatna arhiva/Dejan Briza
Predsedništvo CK SKS koje je 8. novembra 1982. "razmatralo aktuelna idejno-politička pitanja informativnih delatnosti", 16. novembra je objavilo zaključke.
"Aforizmi u popularnoj satiričnoj emisiji "Beograde, dobro jutro" u poslednje vreme sve češće imaju obeležja političkih poruka sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom. Sadržina tih poruka ponekad je krajnje destruktivna i neprihvatljiva. Potrebno je izvršiti podrobniju analizu idejne usmerenosti ovakvog delanja", navodi se u saopštenju CK SKS.
Ubrzo sledi i gašenje emisije. Partija je, međutim, izložena velikom pritisku javnosti. Slušaoci se bune, zovu, protestuju, traže da se Duško vrati. Uporan je, međutim, i Stambolić. "Ugasiću i Studio B, ako treba!", poručuje partijski moćnik u telefonskom pozivu Radoviću!
"Dušku je posle tog razgovora bilo jasno da mora da prihvati odluku takvu kakva jeste i on je to učinio pre svega jer je jako voleo Studio B. Nije želeo da mu kolege ostanu bez posla, nije hteo da drugi ispaštaju zbog njega. Drugo, bio je patriota, i uz to jako inteligentan čovek. Znao je da nema mnogo pametnih, a da su ovi bili mnogo moćni", priseća se Brana Radović.
Stambolićevo pokajanje i Duškov odgovor
Stambolić se ubrzo kaje. Shvata da partija ukidanjem Duškove emisije ima više štete nego koristi i krajem 1983. godine nudi Radoviću da mu vrate emisiju. On, u svom stilu odgovara: "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme". Radović je već tada bio zdravstveno načet, a posle ukidanje emisije ozbiljno se rezboleva.
"Duško je već u to vreme bio bolešljiv, a onda su ga stres i šok zbog ukidanja emisije dotukli. Razboleo se. Nismo odmah znali o čemu je reč. Dobio je upalu produžene kičmene moždine, boelst koju izaziva jak stres. Lekar je to objasnio Brani Crnčeviću. Ispričao mu je da je Aristotel Onazis umro od iste bolesti koju je dobio kada mu je sin sradao u avionskoj nesreći. Lekar je rekao Brani: Kad Onazisu koji ima milione nije bilo spasa, teško da će Dušku. Polako se gasio na naše oči", kaže Brana.
Dušan Radović umro je 16. avgusta 1984. godine. Na sahrani je bilo 10.000 ljudi i ko zna koliko policije. Na svakom ćošku šušti i pišti radio veza. Ceo Beograd došao da isprati legendu.
"Ne treba čovek da greši dušu kada su moj brat i Srbija u pitanju. Ipak se Srbija odužila Dušku. Ima ga u udžbenicima, deca znaju ko je on, škole nose njegovo ime, ima svoje pozorište, neke ulice su nazvane po njemu. Ipak, čuvam knjigu koju je Branko Ćopić poklonio mom bratu i napisao mu posvetu. Ništa nije slučajno, njih dvojica su do kraja bili povezani. Doživeli su sličnu sudbinu", zaključuje Brana Radović.
Ja više neću govoriti
"Kad nije mogao da radi, rekao je: „Ja više neću govoriti!“. Posle su mu neki političari, narod je to tražio, rekli da radi, a on nije hteo. Nije želeo da se prilagođava ukusu onih koji su protiv njega. Rekao je da hoće u penziju, lakše mu je bilo da sebe iz javnosti povuče, nego da povuče reč. On jeste i vodeći pesnik za decu, ali nije čovek koji se igra sa: uzimala-davala, sa mačkama spavala. Nije on ni aparat da se uključuje i isključuje na dugme. Ne zna se šta je tačno rekao baš tada, možda ovo: „Lako je vama, vi živite, po vašem mišljenju, dobro. Mi bismo, po vašem mišljenju, morali živeti još bolje, ali nam smeta naše mišljenje“ – ističe Milovan Vitezović, koji je u Večernjim novostima pisao o „Malom velikom životu Duška Radovića“.
Međutim, to „ućutkavanje“ mu je mnogo teže palo nego što je dozvoljavao da se primeti.
Ko izbegava da umre…
Posle ukidanje emisije se ozbiljno razboleo.
I Milovan Vitezović ga je video posle teških operacija. Izgubio je snagu, ali ne i duh – čak i na samrti je u svom maniru izbacivao životnu mudrost upakovanu u duhovite komentare.
"Pokušao sam da mu kažem da dobro izgleda. Nije mi to dopustio – crnohumornim rečima: „Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti„. Zanemeo sam, tako, da je njemu bilo neprijatno! „Najvažnije je umeće razlikovanja važnog od nevažnog. Tu je granica između bolesti i zdravlja. Ja sam to pobrkao. Sada me leče“.
(Večernje novosti)
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)