Stara narodna izreka i priča o lošoj sreći
Jedno od najzanimljivijih narodnih verovanja u Srbiji jeste ono da se za stolom ne sme pevati. Ovo pravilo često su prenosili stariji članovi porodice, objašnjavajući da pevanje za stolom donosi lošu sreću, svađu u kući ili čak glad.
Prema narodnoj predaji, sto se smatra svetim mestom u domu. Na njemu se servira hrana koja je plod teškog rada i božijeg blagoslova. Pevanje za stolom smatralo se nepoštovanjem ovog svetog prostora. Stariji su verovali da bi takvo ponašanje moglo uvrediti duhove predaka, koji su, prema verovanju, prisutni tokom obroka.
Još jedno objašnjenje dolazi iz praktičnih razloga – pevanje za stolom moglo bi omesti razgovor ili učiniti atmosferu neprijatnom. U zajednicama gde su obroci bili ključni trenutak okupljanja porodice, ovo pravilo obezbeđivalo je sklad i mir.
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Možda vas zanima:
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
Iako se danas ova zabrana često ne shvata ozbiljno, ona ostaje zanimljiv deo narodnog nasleđa i podseća nas na vrednosti poštovanja, reda i zajedništva u porodici.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)