Jedna od najpoznatijih legendi starih Slovena govori o večitoj borbi između dva moćna božanstva – Peruna, boga groma i neba, i Velesa, boga zemlje, vode i podzemnog sveta. Ova priča nije samo epska saga o sukobu dobra i zla, već i duboko simbolična priča o ravnoteži prirodnih sila koje oblikuju svet.
Perun – gospodar neba i munja
Perun, najmoćniji bog slovenske mitologije, vladao je nebom i vremenskim prilikama. Njegova simbolika vezana je za hrast, grom i munju, a narod ga je zazivao u vreme suše ili oluje. Smatran je zaštitnikom pravde i reda, bogom koji kažnjava neverne i brani slabe. Perunov oružje bila je munja, koju je koristio da pogađa neprijatelje s neba.
Veles – bog zemlje i podzemlja
Možda vas zanima:
HRAST NE TREBA SEĆI: Stari Sloveni su verovali da ove biljke štite kuću od groma i „TERAJU“ vampire i demone
Mnoga stara verovanja su vezana za razne vrste biljaka i njihova značenja, pridavali su im ogromnu moć
NAJSTARIJA SRPSKA ZAPISANA PESMA Nije je otkrio Kolumbo, ali je nastala davne 1492.
Smatra se da je „Janko vojvoda“, koji se pominje u ovoj pesmi, zapravo Janoš Hunjadi, čuveni mađarski vojskovođa, kapetan Beograda sredinom 15. veka i otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva
Možda vas zanima:
HRAST NE TREBA SEĆI: Stari Sloveni su verovali da ove biljke štite kuću od groma i „TERAJU“ vampire i demone
Mnoga stara verovanja su vezana za razne vrste biljaka i njihova značenja, pridavali su im ogromnu moć
NAJSTARIJA SRPSKA ZAPISANA PESMA Nije je otkrio Kolumbo, ali je nastala davne 1492.
Smatra se da je „Janko vojvoda“, koji se pominje u ovoj pesmi, zapravo Janoš Hunjadi, čuveni mađarski vojskovođa, kapetan Beograda sredinom 15. veka i otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva
Možda vas zanima:
HRAST NE TREBA SEĆI: Stari Sloveni su verovali da ove biljke štite kuću od groma i „TERAJU“ vampire i demone
Mnoga stara verovanja su vezana za razne vrste biljaka i njihova značenja, pridavali su im ogromnu moć
NAJSTARIJA SRPSKA ZAPISANA PESMA Nije je otkrio Kolumbo, ali je nastala davne 1492.
Smatra se da je „Janko vojvoda“, koji se pominje u ovoj pesmi, zapravo Janoš Hunjadi, čuveni mađarski vojskovođa, kapetan Beograda sredinom 15. veka i otac Matije Korvina, jednog od najpoznatijih mađarskih kraljeva
Veles, Perunov suparnik, bio je bog plodnosti, stoke, voda i podzemlja. Smatran je lukavim i moćnim, često prikazivan kao zmija ili zmaj, što simbolizuje njegovu povezanost s podzemnim svetom. Veles je bio zaštitnik pastira i poljoprivrednika, ali je takođe predstavljao haos, prevaru i nepredvidivost prirode.
Sukob između Peruna i Velesa
Legenda kaže da je Veles jednog dana ukrao stado Perunovih svetih krava, izazvavši gnev boga groma. Perun je odmah krenuo u poteru, bacajući munje na Velesa koji se skrivao među planinama, šumama i rekama. Veles, poznat po svojoj lukavosti, menjao je oblike – postajao bi zmija, drvo ili reka, kako bi izbegao Perunov bes.
Njihova borba izazivala je oluje i gromove, a narod je verovao da je svaki udar groma znak Perunovog napada na Velesa. Na kraju, Perun bi uvek pobedio, vraćajući stado i uspostavljajući red u svetu. Ipak, Veles bi se uvek iznova vraćao, što je simbolizovalo cikličnost prirode – sukob između neba i zemlje, suše i kiše, haosa i poretka.
Simbolika u životu Slovena
Perun i Veles nisu bili samo mitološki likovi – oni su predstavljali ključne aspekte života starih Slovena. Perun je simbolizovao pravdu, snagu i poredak, dok je Veles bio povezan s plodnošću, bogatstvom i promenama. Njihov sukob bio je metafora za borbu između suprotnih sila koje održavaju ravnotežu u prirodi.
Ova legenda bila je osnova mnogih običaja i verovanja. Sloveni su se molili Perunu za zaštitu od oluja i neprijatelja, dok su Velesu prinosili darove kako bi osigurali plodnu zemlju i zdravu stoku.
Nasleđe legende
Danas, ova priča o Perunu i Velesu ostaje deo slovenske mitološke baštine, koja inspiriše mnoge pisce, umetnike i istraživače. Njihov sukob podseća nas na složenost prirode i potrebu za ravnotežom između različitih sila koje oblikuju naš svet.
Legenda o Perunu i Velesu nije samo priča o sukobu – ona je podsetnik na moć prirode i drevnu mudrost naših predaka, koji su razumeli važnost harmonije između neba i zemlje.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
OBIČAJ ZVAN "GATAČKI PEŠKIR": Zašto se peškir na kapiji smatrao amajlijom i kako su se žene štitile od uroka
Kada se u srpskim selima spremalo veliko slavlje – svadba, krštenje ili slava – na kapiji bi osvanuo vezeni peškir. Nije bio tu zbog ukrasa, već zbog tajnog, moćnog rituala. Otkrivamo zašto je "gatački peškir" bio najvažnija amajlija i kako je služio da se urok skrene sa mlade.
NEVIDLJIVI GRAD: Otkrijte mesto gde su temelji Srbije i gde je pešački prelaz naslikan u tri boje
Uroševac, grad na Kosovu i Metohiji, ima izuzetnu simboliku: u njemu se nalazi grob poslednjeg srpskog cara. Međutim, ovaj grad krije i jedan neverovatan urbanistički detalj, koji se decenijama prepričava – jedinstveni pešački prelaz naslikan u tri boje, svedok jedne zaboravljene epohe.
KAMEN KOJI JAUČE: Zašto se na Planini Cer i danas čuju glasovi i legenda o prokletstvu ratnika
Planina Cer u Mačvi je mesto jedne od najslavnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Međutim, iza herojske priče krije se jeziva legenda. Otkrivamo zašto se na vrhovima Cera i danas, po mraku, navodno čuju neobični zvuci, i kako su specifične stene planine povezane sa dušama palih ratnika.
POSLEDNJI VLADAR IZ SENKE: Priča o Nikoli Pašiću – čoveku koji je hapsio sopstvene sinove i vladao Srbijom 50 godina
Nikola Pašić je bio simbol stare srpske politike: bradat, ćutljiv i na vlasti pet decenija. Ipak, iza imidža "čiča Pašića" krila se kontroverzna figura čija je vladavina obeležena političким preživljavanjem, ali i skandalima. Otkrivamo zašto je morao da hapsi sopstvenog sina i kako je njegovo bogatstvo postalo simbol korupcije u Kraljevini.
Komentari(0)