Mati Zlata, igumanija manastira Presvete Bogorodice Trojeručice, objasnila koliko je moćna reč "oprosti" čak i kada smo u pravu. NJeno objašnjenje objavila je Instagram stranica televizije "Hram".
- Mi toliko brzo živimo da zaboravimo čoveka da pitamo "kako si?". Da, kada dođe do iskušenja zaboravite malo na sebe i prvi priđete i kažete "oprosti mi". Ne "izvini". Izvini ne funkcioniše, šuplja reč. "Oprosti mi", sila te reči je velika. Iako ste u pravu, pomolite se Bogu, recite: "Gospode, možda jesam u pravu a možda ja i ne vidim dobro, ja osećam da jesam u pravu ali možda, ja Gospode, grešim. Ti samo vidiš ko je u pravu". I kad tako razmišljate, lakše ćete prići i drugom reći "oprosti". I porazićete tog bezbožnika jedan put, i drugi put, i opet "oprosti, oprosti, oprosti". I da vidite kako ćete umiriti čoveka. Nema drugog puta - istakla je mati.
Srpska pravoslavna crkva uči da je oproštaj ključan za duhovni život, i to kako u odnosu prema Bogu, tako i prema drugim ljudima.
Oprostiti znači osloboditi se gneva, mržnje, i osvetoljubivosti, i prihvatiti volju Božiju u odnosima sa drugima.
Prema učenju Srpske pravoslavne crkve, oproštaj je izraz ljubavi i pokajanja. Oprostiti drugima njihove grehe ne znači opravdati njihove postupke, već se radi o oslobađanju sebe od duhovnog tereta. Oproštaj se vidi kao čin koji omogućava duhovnu slobodu, pomirenje i izmirenje s Bogom i bližnjima.
U hrišćanskoj tradiciji, oproštaj je vezan za molitvu "Oče naš", gde se kaže: "Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim." To znači da se oproštaj smatra uslovom za Božje oproštenje, što podseća na važnost pomirenja s drugim ljudima.
Crkva podstiče vernike da se, u skladu s Evanđeljem, trude da opraštaju, jer bez toga nema istinskog duhovnog napretka. Takođe, oproštaj je važan u procesu ličnog pomirenja i duhovnog isceljenja, kako bi se sprečile negativne posledice nakupljenog gneva i mržnje.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)