Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
U krajevima istočne Srbije i dan danas se priča o lapotu. Lapot je predstavljao običaj u kome bi najstariji ukućanin jednog domaćinstva bio ritualno ubijen. Razlog za njegovo ubistvo je bio to da je kao isuviše star i nesposoban bio opterećenje za porodicu.
O lapotu se osim toga ne zna mnogo. Odakle je potekao i do kada se praktikovao? Na ovo pitanje je teško dati odgovor. Sama reč lapot vodi poreklo od staroslovenske reči lap, koja znači da nešto izčezn ili ispari. Priče postoje da se ovaj čudan običaj praktikovao do kraja 19. veka kada je zvanično bio zabranjen.
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Lapot je ponovo postao inspiracija za mnoge priče nakon što je reditelj Goran Paskaljević napravio kratkometražni dokumentarni film „Legenda o lapotu“. U filmu se govori o ubistvu starca koji više nije mogao da radi i bio je preveliko opterećenje za siromašnu porodicu.
Da li je lapot stvarno nekada postojao ili je to samo mit? Poslednjih godina o lapotu se priča malo drugačije. Da bi se znala prava pozadina ovog običaja potrebno je ispričati i najpoznatiju priču o jednom pokušaju lapota.
Naime, davno je u jednom selu bila nezapamćena suša zbog koje je selu pretila glad. Jedan dečak, znajući da njegovog dedu čeka ubistvo, sakrio je starca da ga ne bi ubili. Nakon nekog vremena kada je opasnost nestala starac se vratio u selo, a glad je izbegnuta zahvaljujući mudrosti starca koji je znao kako da selo postupa u kriznoj situaciji.
Ova priča je bitna kada se govori o običaju lapota. Iako stari i nesposobni da se staraju o sebi, mudrost najstarijih je preko potrebna u teškim situacijama. Verovatno zbog toga je lapot samo legenda, a priča oko njega je preuveličana.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Komentari(0)