Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
U krajevima istočne Srbije i dan danas se priča o lapotu. Lapot je predstavljao običaj u kome bi najstariji ukućanin jednog domaćinstva bio ritualno ubijen. Razlog za njegovo ubistvo je bio to da je kao isuviše star i nesposoban bio opterećenje za porodicu.
O lapotu se osim toga ne zna mnogo. Odakle je potekao i do kada se praktikovao? Na ovo pitanje je teško dati odgovor. Sama reč lapot vodi poreklo od staroslovenske reči lap, koja znači da nešto izčezn ili ispari. Priče postoje da se ovaj čudan običaj praktikovao do kraja 19. veka kada je zvanično bio zabranjen.
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Jezero toplije od svih drugih – Voda iz peska i ogledalo neba
Rgotsko jezero, jedno od najčistijih i najtoplijih u Evropi, nastalo je 1978. godine u trenutku kada su rudari najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ u selu Rgotina morali da napuste stari površinski kop. Voda je iznenada prokuljala i za samo nekoliko dana ispunila kop dubok oko 70 metara, stvarajući novo jezero. Tako se na mestu rudarske jame pojavila prirodna akumulacija, koja se vremenom pretvorila u pravi biser istočne Srbije.
Lapot je ponovo postao inspiracija za mnoge priče nakon što je reditelj Goran Paskaljević napravio kratkometražni dokumentarni film „Legenda o lapotu“. U filmu se govori o ubistvu starca koji više nije mogao da radi i bio je preveliko opterećenje za siromašnu porodicu.
Da li je lapot stvarno nekada postojao ili je to samo mit? Poslednjih godina o lapotu se priča malo drugačije. Da bi se znala prava pozadina ovog običaja potrebno je ispričati i najpoznatiju priču o jednom pokušaju lapota.
Naime, davno je u jednom selu bila nezapamćena suša zbog koje je selu pretila glad. Jedan dečak, znajući da njegovog dedu čeka ubistvo, sakrio je starca da ga ne bi ubili. Nakon nekog vremena kada je opasnost nestala starac se vratio u selo, a glad je izbegnuta zahvaljujući mudrosti starca koji je znao kako da selo postupa u kriznoj situaciji.
Ova priča je bitna kada se govori o običaju lapota. Iako stari i nesposobni da se staraju o sebi, mudrost najstarijih je preko potrebna u teškim situacijama. Verovatno zbog toga je lapot samo legenda, a priča oko njega je preuveličana.
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Bratimljenje pod jabukom: Kako su Srbi postajali braća bez krvi
Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa
Komentari(0)