Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
U krajevima istočne Srbije i dan danas se priča o lapotu. Lapot je predstavljao običaj u kome bi najstariji ukućanin jednog domaćinstva bio ritualno ubijen. Razlog za njegovo ubistvo je bio to da je kao isuviše star i nesposoban bio opterećenje za porodicu.
O lapotu se osim toga ne zna mnogo. Odakle je potekao i do kada se praktikovao? Na ovo pitanje je teško dati odgovor. Sama reč lapot vodi poreklo od staroslovenske reči lap, koja znači da nešto izčezn ili ispari. Priče postoje da se ovaj čudan običaj praktikovao do kraja 19. veka kada je zvanično bio zabranjen.
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Možda vas zanima:
Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Vratnjanske kapije – srpski Kolorado: Čudesni kameni mostovi u istočnoj Srbiji za koje mnogi ne znaju
Zavirite u jedan od najlepših prirodnih fenomena Srbije – impozantne stene koje izgledaju kao da su delo ljudskih ruku
Lapot je ponovo postao inspiracija za mnoge priče nakon što je reditelj Goran Paskaljević napravio kratkometražni dokumentarni film „Legenda o lapotu“. U filmu se govori o ubistvu starca koji više nije mogao da radi i bio je preveliko opterećenje za siromašnu porodicu.
Da li je lapot stvarno nekada postojao ili je to samo mit? Poslednjih godina o lapotu se priča malo drugačije. Da bi se znala prava pozadina ovog običaja potrebno je ispričati i najpoznatiju priču o jednom pokušaju lapota.
Naime, davno je u jednom selu bila nezapamćena suša zbog koje je selu pretila glad. Jedan dečak, znajući da njegovog dedu čeka ubistvo, sakrio je starca da ga ne bi ubili. Nakon nekog vremena kada je opasnost nestala starac se vratio u selo, a glad je izbegnuta zahvaljujući mudrosti starca koji je znao kako da selo postupa u kriznoj situaciji.
Ova priča je bitna kada se govori o običaju lapota. Iako stari i nesposobni da se staraju o sebi, mudrost najstarijih je preko potrebna u teškim situacijama. Verovatno zbog toga je lapot samo legenda, a priča oko njega je preuveličana.
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Komentari(0)