Lapot - između legende i stvarnosti: Da li je u Srbiji postojao običaj ubijanja starih?
Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. A da li je običaj ubijanja staraca postojao u srpskom narodu?
Običaji žrtvovanja ljudi svakako spadaju u najstrašnije i najtajanstvenije delatnosti u istoriji civilizacije. Obredi žrtvovanja izvodili su se na mnogo načina i iz mnogo razloga. Ako razmišljamo o ovim jezivim događajima, obično ih povezujemo s društvima vrlo različitim od našeg i udaljenim hiljadama kilometara u prostoru ili stotinama, čak i hiljadama godina u vremenu.
Iako je žrtvovanje ljudi jeziv događaj sam po sebi, tradicija ubijanja ljudi, u zavisnosti od uzrasta ili drugih karakteristika, sa sobom nosi još mračniju dimenziju.
Istorija prati ubijanje staraca još od starog veka kada su – po kazivanju antičkih pisaca Hesioda, Herodota ili Strabona – mnogi narodi ubijali stare ljude na različite načine. Ubijanje staraca negde je podrazumevalo jednostavno izopštavanje iz zajednice i ostavljanje u šumi, gde bi ovi umrli od gladi, dok je bilo i plemena poput Masageta koji su svoje stare ubijali, kuvali i jeli.
Možda vas zanima:
LEGENDA ILI ISTINA Čudan običaj oko kojeg se i dan danas ispredaju mnoge priče
Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
NAJOKRUTNIJI SRPSKI OBIČAJ KOJI NIKADA NE SME DA SE PONOVI Užas su gledala čitava sela
Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji
Možda vas zanima:
LEGENDA ILI ISTINA Čudan običaj oko kojeg se i dan danas ispredaju mnoge priče
Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
NAJOKRUTNIJI SRPSKI OBIČAJ KOJI NIKADA NE SME DA SE PONOVI Užas su gledala čitava sela
Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji
Možda vas zanima:
LEGENDA ILI ISTINA Čudan običaj oko kojeg se i dan danas ispredaju mnoge priče
Srbi su nekada imali mnogo običaja koje su praktikovali. Većina njih se praktikuju i danas, a o onima koji su izumrli i dan danas se priča i služe kao inspiracija za mnoge legende.
NAJOKRUTNIJI SRPSKI OBIČAJ KOJI NIKADA NE SME DA SE PONOVI Užas su gledala čitava sela
Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji
U srednjem veku Mlečanin Marko Polo, svetski putnik, opisao je kako je na ovakve jezive obrede nailazio u raznim oblicima od Evrope, preko Melanezije, do Sibira. On je gledao kako u Malaji mladi pripadnici plemena ubijaju i jedu svoje starce, dok su kod sibirskih Jakuta starci jednostavno ubijani ili prepuštani na milost i nemilost silama prirode.
U Evropi je ovaj običaj potrajao gotovo do polovine srednjeg veka i bio je najrasprostranjeniji kod Tračana, Zapadnih Slovena i Nemaca. Smatra se da je bio prihvaćen i kod Slovena na Balkanskom poluostrvu gde se, po verovanjima, najduže i zadržao.
Gotov za sekirče
Neki autori, poput Svetislava Prvanovića, smatraju da se ovaj običaj na našim prostorima zadržao do kasnog srednjeg veka, i to u oblastima istočne Srbije, makedonskoj Torbešiji i delovima Crne Gore. Budući da je ipak stvar prošlosti i da sobom nosi određenu tajanstvenost, različita su mišljenja koliko je zaista postojao u našem narodu. Isti autor navodi teoriju po kojoj se ovaj običaj na našim prostorima zadržao dosta dugo, na primer, kod crnogorskog plemena Pješivci do sredine 18. veka, ili kod homoljskih Vlaha sve do prve polovine 19. veka.
S druge strane, autori poput čuvenog etnologa, profesora Dušana Bandića, smatraju da ovaj običaj možda ipak nije zaživeo u našem narodu, već da je samo deo predanja i legendi koje poreklo vuku od drugih kultura. I pored toga, Bandić ističe da je sačuvan u usmenoj baštini našeg naroda.
Primera radi, u narodnim izrekama poput: "gotov za sekirče" ili "zreo za sjekiru" vidi se odnos prema običaju kao i način, odnosno oruđe koje se koristilo – sekira. On navodi da su Vlasi iz istočne Srbije, po predanjima, bili najbrutalniji jer su svoje žrtve prvo "pržili usijanim gvožđem po vratu i još žive stavljali u mrtvački sanduk” i da su ih "ako ne bi umrli od opekotina, davili".
Iako odnos prema običaju izgleda brutalno i bezlično, ističe se ritualna težina, ne samo za porodice iz koje su starci, već i celog sela. Starce su ubijala njihova deca, i to uglavnom sekirom ili štapom (nekada i toljagom). Bandić navodi kako su, po predanju, starci išli na lapot gotovo raspoloženi, a ne uplašeni ili besni. Ova tvrdnja ipak ne deluje previše stvarno, posebno ako se sagleda postupak neposredno pre izvršenja.
Naime, pre nego što bi smrtonosni udarac bio izveden, na glavu žrtve se polagao smotuljak vune ili parče proje preko kog se udaralo. Prilikom udarca se uglavnom izgovarala sledeća rečenica: "Ne ubijam te ja, nego ovaj hleb/vuna/proja". Ovo se izgovaralo iz straha od mogućeg povratka duše pokojnika, kao i izvesno lošeg raspoloženja u kom bi se ona vratila. Budući da su se ljudi plašili osvete, prebacivali su krivicu na predmete.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ovakvu smrt niko nije zaslužio: Kad je izdahnuo desila se NEVEROVATNA STVAR, svi su zanemeli
"Ljubav je pokretač, da bez ljubavi ne bi mogao da radi, da stvara", govorio je čuveni Mika Antić.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
Komentari(0)