I NEPRIJATELJSKIM VOJNICIMA VELIKOG RATA U ovom srpskom gradu je jedinstven spomenik koji opominje na sav besmisao rata
Danas slavimo Dan primirja, ali jedan spomenik na čačanskom groblju na najbolji mogući način pokazuje svu strahotu, ali i besmisao ratovanja.
Nakon smrti i nakon što su svoje živote dali svaki za svoju otadžbinu, zajedno su sahranjeni vojnici zaraćenih strana. Njihova grobnica obeležena je velikim kamenim spomenikom, jedinstvenim u Srbiji jer se na njemu nalaze simoboli sve četiri vere - pravoslavni i katolički krst, islamski polumesec i Davidova zvezda.
- Ovde počivaju ostaci 920 vojnika, oko 650 je srpskih i oko 260 čeških, nemačkih i austrijskih. Iznad spomen – kosturnice i večne kuće na spomeniku se nalaze i obeležja četiri konfesije. Čačani su još 1934. godine pokazali da poštuju junake koji su izginuli za njihovu slobodu, ne zaboravljajući pritom ni neprijateljske žrtve. To je spomenik protiv rata, spomenik koji treba da pomiri te ljude koji su bili krvni neprijatelji bez ikakavog važnog razloga i da ih makar u smrti ujedine”, kažu za RINU u Narodnom muzeju u Čačku.
Ideju za podizanje spomenika pokrenile su žene Čačka, samo osam godina nakon završetka Velikog rata, a spomenik je otkrio kraljev izaslanik Oskar Časki.
- Tog 31. decembra 1934. godine Čačak je ugostio osam predstavnika amabasada svih zaraćenih strana koji su došli da se poklone žrtvama, dodaju naši sagovornici.
Ovaj spomenik oskrnavljen je samo jednom, na početku Drugog svetskog rata kada su Nemci naredili da se sa spomenika skinu Davidova zvezda i islamski polumesec. Oba znaka obnovljena su tek 2007. godine u okviru memorijala Nadežda Petrović, kada je spomeniku vraćen prvobitan izgled.
Čačani još uvek na ovom mestu pale voštanicu u znak sećanja na žrtve svih ratova i ratnika koji su umrli, svaki za svoju otadzbinu.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)