ČUVAR ISTORIJE GRADA Posle pada Smedereva, srpski despot u Vršcu podigao velelepnu kulu
Ukoliko se nađete u Vršcu, nemojte propustiti priliku da se popnete na Vršački breg i da odatle posmatrate nepregledno prostranstvo.
Vršačka kula, koja se na ovom mestu nalazi, prepoznatljiv je simbol Vršca, koji traje nepunih 600 godina. Veruje se da ju je podigao Đurađ Branković posle pada Smedereva, kako bi zaštitio svoje posede.
Ostaci ovog utvrđenja nalaze se na visini od 399 m nadmorske visine, na bregu iznad grada.
Danas, od celog utvrđenja, najočuvanija je i u potpunosti restaurirana Donžon kula, visine 20 m. Pronađeni su i drugi ostaci bedema, palate, polukružne kule i peći.
Možda vas zanima:
MISTERIJA NA POLJIMA VRŠAČKIH SELA Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina svedoče o nastanku prvog kalendara na našim prostorima!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
IMALI VODOVOD PRE PARIŽANA Vetrenjača iz 20. veka je simbol sela i služi za vodosnabdevanje Šušare kod Vršca (VIDEO)
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Možda vas zanima:
MISTERIJA NA POLJIMA VRŠAČKIH SELA Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina svedoče o nastanku prvog kalendara na našim prostorima!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
IMALI VODOVOD PRE PARIŽANA Vetrenjača iz 20. veka je simbol sela i služi za vodosnabdevanje Šušare kod Vršca (VIDEO)
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Možda vas zanima:
MISTERIJA NA POLJIMA VRŠAČKIH SELA Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina svedoče o nastanku prvog kalendara na našim prostorima!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
IMALI VODOVOD PRE PARIŽANA Vetrenjača iz 20. veka je simbol sela i služi za vodosnabdevanje Šušare kod Vršca (VIDEO)
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Možda vas zanima:
MISTERIJA NA POLJIMA VRŠAČKIH SELA Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina svedoče o nastanku prvog kalendara na našim prostorima!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
IMALI VODOVOD PRE PARIŽANA Vetrenjača iz 20. veka je simbol sela i služi za vodosnabdevanje Šušare kod Vršca (VIDEO)
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Možda vas zanima:
MISTERIJA NA POLJIMA VRŠAČKIH SELA Koncentrični krugovi stari preko 1.500 godina svedoče o nastanku prvog kalendara na našim prostorima!
Oprečna mišljenja o nastanku i nameni mističnih koncentričnih krugova u atarima vršačkih sela Vatin i Vlajkovac ne prestaju da intrigiraju javnost.
IMALI VODOVOD PRE PARIŽANA Vetrenjača iz 20. veka je simbol sela i služi za vodosnabdevanje Šušare kod Vršca (VIDEO)
Malo južnobanatsko selo Šušara, koje se nalazi na obodu Deliblatske peščare, poznato je kao mesto u kome se nalazi jedno od najvećih lovišta na fazane u Evropi, ali malo ko zna da je ovo selo blizu Vršca imalo vodovod pre Pariza.
Donžon kula ugrađena je u središnji deo istočnog bedema. Izgrađena je od masivnih gromada stena, a podnožje kule dodatno je ojačano eskarpama. U zidovima kule nalaze se neravno raspoređeni otvori koji su služili za odbranu i dve puškarnice. Unutrašnjost kule podeljena je na tri sprata. Na vrhu kule nalazi se staza širine 2 m.
Vršačka kula je 1948. godine proglašena za spomenik kulture.
Vršačka kula na mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)