MUZIKA NA LISTI NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA Šta vranjsku gradsku pesmu čini toliko posebnom
Ima u Vranju svega od veselih čočeka do tužnih pesama sa malo teksta koje "diraju u žicu" i izazivaju nalet emocija.
Grad Vranje je imao burnu istoriju koja je uticala na razvoj ovog dela Srbije i njegove specifičnosti. Pored arhaičnog vranjskog govora, muzika Vranja je posebno zanimljiva.
Ima u Vranju svega od veselih čočeka do tužnih pesama sa malo teksta koje „diraju u žicu“ i izazivaju nalet emocija. Sevdah, ili kako bi u Vranju rekli merak, zaštitni je znak vranjske gradske pesme. Preplitanje naroda i burna istorija ovog grada, sa ljubavnim pričama i nesrećama koje su zadesile junake tih priča uticale najviše su uticale na vranjsku pesmu.
Ritam vranjanskog melosa, sevdaha i čočeka u kombinaciji sa specifičanim ukusom lokalne hrane i pića, stvara idealnu harmoniju južnjačkog duha, u kome se odvija jedan specifičan način živjenja. Ovde su ljudi gostoprimljivi, ljubazni i glasni, uvek raspoloženi za muziku i igru.
Sadila moma lojze sa belo grojze”, “Magdo, mori, Magdo”, “Petlovi pojev, Morava”, “Kaži Suto, kaži dušo”, i “Tolja amamdžija” samo su neke od čuvenih vranjskih pesama.
Ono po čemu su specifične i naširoko prepoznatljive je gospodska i mirna atmosfera u kojoj se pevaju. Spori ritmovi i muzičko tkivo su kombinacija zapadnih i otomanskih lestvica, što je još jedna posebnost ove stare gradske pesme.
Vranjska gradska pesma se od 2016. godine nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Komentari(0)