Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
Od trinaestoro Karadžićeve dece većina su preminula još kao bebe ili ne stigavši ni do školskog uzrasta. Tokom svojih putovanja, Vuk je više puta pisao Ani i izrazio želju da porodica dođe za njim u Srbiju, ali ona to nije želela.
Jedan Vukov biograf izračunao je da je Vuk čak 11 godina bio odvojen od porodice. Koliko je Ani bilo teško i koliko nije želela da živi sa Vukom u Srbiji, govori i sačuvana prepiska između Ane i Vuka, naročito ona iz 1830. i 1831. godine.
U to vreme Karadžići su se privremeno preselili u Zemun. Trebalo je da se presele u Beograd, u kome se Vuk zatekao na dužem zadatku, ali Ana nikako nije želela da napusti austrijsku okupacionu zonu i stupi na tlo mlade srpske Kneževine. Zato je Vuk stanovao u Beogradu, a Ana sa decom u Zemunu. Vuk je povremeno nagovarao Anu da pređe reku, ali je ona odbila to da učini sledećim rečima:
Možda vas zanima:
On je poslednji potomak Vuka Karadžića, bio plod ljubavne afere: Umro posle 45 godina, a tek posle smrti postao slavan FOTO
Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) bio je jedan od najvažnijih reformatora srpskog jezika, pravopisa i kulture, kao i prvi ozbiljan srpski etnograf. Sa suprugom Anom imao je trinaestoro dece, a od njegovih naslednika samo dvvoje je nadživelo roditelje - Dimitrije i Mina.
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Možda vas zanima:
On je poslednji potomak Vuka Karadžića, bio plod ljubavne afere: Umro posle 45 godina, a tek posle smrti postao slavan FOTO
Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) bio je jedan od najvažnijih reformatora srpskog jezika, pravopisa i kulture, kao i prvi ozbiljan srpski etnograf. Sa suprugom Anom imao je trinaestoro dece, a od njegovih naslednika samo dvvoje je nadživelo roditelje - Dimitrije i Mina.
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Možda vas zanima:
On je poslednji potomak Vuka Karadžića, bio plod ljubavne afere: Umro posle 45 godina, a tek posle smrti postao slavan FOTO
Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864) bio je jedan od najvažnijih reformatora srpskog jezika, pravopisa i kulture, kao i prvi ozbiljan srpski etnograf. Sa suprugom Anom imao je trinaestoro dece, a od njegovih naslednika samo dvvoje je nadživelo roditelje - Dimitrije i Mina.
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
- Po mom mišljenju, bolje je da odustanemo od našeg puta za Beograd ako je to skopčano s raznim neprilikama i poteškoćama. Novca nemam više mnogo i neću imati dovoljno do kraja septembra. No ne pitaj me gde sam tako mnogo potrošila. Ako ne veruješ meni, bolje se raspitaj kod drugih ljudi kako je sve skupo u Zemunu i čovek ne može ni da dobije šta hoće i šta želi…
Ovo je deo Aninog pisma od 18. avgusta 1830. godine. Kao i sva druga njena pisma objavljena u sabranim delima Vuka Karadžića, znatno je izmenjeno i ispravljeno. U originalu, svako Anino pismo čini jedna rečenica, bez ijednog znaka interpunkcije. Jezik je nestandardan, sa mnogo grešaka, tako da su prevodioci imali težak posao.
Anino mišljenje o Srbiji najpotpunije je izraženo u pismu od 12. marta 1831. godine.
- Htela sam još juče da ti pišem, ali nisam mogla. Još na putu iz kontumaca došlo mi je da zaplačem, a kada sam stigla kući izbio je moj bol, gorko sam plakala, te sam već mislila kako ću se ugušiti u suzama. Počela je da me trese jaka groznica i bila sam primorana da legnem u krevet. Teško mi je kad pomislim da treba sa svojom jadnom decom da živim sa one strane; više volim da me smrviš skupa sa ovim plodom koji nosim pod srce; zgazi me nogama kao crva koji zna samo da se grči ali ne može da pomogne sebi! Znam da će se tvoj bes na meni iskaliti, jer ne mogu da ispunim tvoju želju, ali ne mogu samu sebe prisiliti, stoga ti kažem da mi se osvetiš ako misliš da sam zaslužila. Iz tvojih ruku smrt mi neće biti teška…
- Gajio si uvek preveliku ljubav prema svojoj otadžbini. I ja volim tvoju otadžbinu, jer volim tebe. Ali možeš i sam uvideti da ja u tvojoj otadžbini ne mogu da živim, naročito pod današnjim okolnostima, među ljudima koji govore drugim jezikom, imaju druge navike, običaje i veru…
- Moje se srce neće smiriti dok mi ne obećaš da me nećeš voditi u Tursku, čak i kad bi me tamo i knjeginjom načinio. Više volim da budem ovde, makar i među poslednjim ženama. Za sada jedino želim da krenem tebi na nekoliko meseci, radi dogovora o mnogim stvarima, ali te zaklinjem našom ljubavlju i vernošću, da mi u vreme mog porođaja dozvoliš da se vratim…
Posle ovoga, Vuk je odustao od nagovaranja, pa se prepiska vratila ustaljenim tokovima, sa novcem kao glavnom temom.
Од тринаесторо Караџићеве деце већина су преминула још као бебе или не стигавши ни до школског узраста. Током својих путовања, Вук је више пута писао Ани и изразио жељу да породица дође за њим у Србију, али она то није желела.
Један Вуков биограф израчунао је да је Вук чак 11 година био одвојен од породице. Колико је Ани било тешко и колико није желела да живи са Вуком у Србији, говори и сачувана преписка између Ане и Вука, нарочито она из 1830. и 1831. године.
У то време Караџићи су се привремено преселили у Земун. Требало је да се преселе у Београд, у коме се Вук затекао на дужем задатку, али Ана никако није желела да напусти аустријску окупациону зону и ступи на тло младе српске Кнежевине. Зато је Вук становао у Београду, а Ана са децом у Земуну. Вук је повремено наговарао Ану да пређе реку, али је она одбила то да учини следећим речима:
- По мом мишљењу, боље је да одустанемо од нашег пута за Београд ако је то скопчано с разним неприликама и потешкоћама. Новца немам више много и нећу имати довољно до краја септембра. Но не питај ме где сам тако много потрошила. Ако не верујеш мени, боље се распитај код других људи како је све скупо у Земуну и човек не може ни да добије шта хоће и шта жели…
Ово је део Аниног писма од 18. августа 1830. године. Као и сва друга њена писма објављена у сабраним делима Вука Караџића, знатно је измењено и исправљено. У оригиналу, свако Анино писмо чини једна реченица, без иједног знака интерпункције. Језик је нестандардан, са много грешака, тако да су преводиоци имали тежак посао.
Анино мишљење о Србији најпотпуније је изражено у писму од 12. марта 1831. године.
- Хтела сам још јуче да ти пишем, али нисам могла. Још на путу из контумаца дошло ми је да заплачем, а када сам стигла кући избио је мој бол, горко сам плакала, те сам већ мислила како ћу се угушити у сузама. Почела је да ме тресе јака грозница и била сам приморана да легнем у кревет. Тешко ми је кад помислим да треба са својом јадном децом да живим са оне стране; више волим да ме смрвиш скупа са овим плодом који носим под срце; згази ме ногама као црва који зна само да се грчи али не може да помогне себи! Знам да ће се твој бес на мени искалити, јер не могу да испуним твоју жељу, али не могу саму себе присилити, стога ти кажем да ми се осветиш ако мислиш да сам заслужила. Из твојих руку смрт ми неће бити тешка…
- Гајио си увек превелику љубав према својој отаџбини. И ја волим твоју отаџбину, јер волим тебе. Али можеш и сам увидети да ја у твојој отаџбини не могу да живим, нарочито под данашњим околностима, међу људима који говоре другим језиком, имају друге навике, обичаје и веру…
- Моје се срце неће смирити док ми не обећаш да ме нећеш водити у Турску, чак и кад би ме тамо и књегињом начинио. Више волим да будем овде, макар и међу последњим женама. За сада једино желим да кренем теби на неколико месеци, ради договора о многим стварима, али те заклињем нашом љубављу и верношћу, да ми у време мог порођаја дозволиш да се вратим…
После овога, Вук је одустао од наговарања, па се преписка вратила устаљеним токовима, са новцем као главном темом.
Tajna apartmana 144 u Sokobanji: Ovde se Ivo Andrić stalno vraćao, tu su nastali delovi "Na Drini ćuprije", a evo šta je tamo danas (FOTO)
Život našeg nobelovca bio je prepun avantura. O njemu se danas pričaju mnoge priče koje polako prerastaju u legende. Jedna od njih je i ona sa tajnom apartmana 144 u Sokobanji.
Zmije se jedino ovoga stvarno PLAŠE
A da li se vi plašite zmije?
OVAKO SU DORUČKOVALI NIKOLA TESLA, PATRIJARH PAVLE I VLADETA JEROTIĆ: Jedna stvar je ključna!
Minimalno hrane, maksimalno sreće
TRAGIČNA SUDBINA VELIKOG PESNIKA: Najpotresnijom pesmom dao podršku Srbima, drugom predvideo svoju strašnu sudbinu
1913. rođen je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih pesnika i tvorac potresne poeme "Jama".
Usled tuđeg greha decenijama trpeo gnev jedne žene: Zbog silovanja i ubistva nesrećne Dane, Andriću njena sestra nije mogla da oprosti jedan njegov potez
Jer ako je Kaja Milenković oslobodioce posmatrala kroz prizmu sopstvene traume, odnosno ubicu svoje sestre, kako je mogla da doživi Andrića i njegov posleratni angažman s oslobodiocima?
Komentari(0)