NAD NJENOM SUDBINOM PLAKALA JE CELA JUGOSLAVIJA: Bila je nestvarno lepa, staradala jezivo i prerano u 6. mesecu trudnoće! (VIDEO)
Ceo slučaj je i dan danas obavijen velom misterije
Film "Toma" vratio je uspomene na jednu epohu legendarnih pevača narodne muzike, a između ostalih, u filmu je prikazan i lik Silvane Armenulić. Silvanino ime je jedno od najčuvenijih kada je narodna muzika u pitanju, a poznato je da je s njom stradala i njena sestra Mirjana Barjaktarević. Mirjana je tada bila u šestom mesecu trudnoće.
Sa Silvanom i Mirjanom nastradao je i Rade Jašarević, a saobraćajna nesreća s tragičnim ishodom rasplakala je hiljade i hiljade Jugoslovena.
Život su izgubili na autoputu Beograd - Niš kod mesta Kolari vraćajući se iz Aleksandrovca gde je Silvana imala koncert. Neke okolnosti nikada nisu razjašnjene, kao i ta zašto su u tom trenutku bili tek na pola puta do Beograda kada je u to vreme trebalo da budu već kod kuće. Ostala je misterija i ko je vozio automobil... Sestra Dina nikada nije pročitala izveštaj obdukcije, dok braća jesu. Oni su joj rekli da ne čita.
Kao i Silvana, i Mirjana je bila kraljica narodne muzike i sevdalinki, a neke od njenih najpoznatijih pesma jesu Doleteće beli golub, Samo njega sanjam, Dođi, dođi, željo moja, Imala sam drugaricu...
Mirjana je bila veoma talentovana, a komponovala je i za sebe i za svoje kolege. Snimila je na desetine sevdalinki za arhiv Radio Beograda.
Treća sestra Silvane i Mirjane, Dina Barjaktarević Nikolić, ispričala je u potresnoj ispovesti da je vrisnula kada je čula da su joj najrođenije nastradale. Zapravo, ona je pukom srećom izbegla smrt tog dana. Mirjana kao da je naslutila nesreću, pa se vratila da poljubi sestru, a Dina je rekla da ju je izljubila kao nikad pre toga.
— Svi su dotrčali da me vide i pitaju zašto sam vrisnula. Kada su čuli, to je bio šok. Inače, ja sam trebala da idem sa njima u Požarevac, ali sam ostala da gledam film “Let iznad kukavičjeg gnezda”. Rekla sam im: “Ne mogu sada, ići ću drugi put”. Non-stop sam išla sa njima. Eto, izbegla sam smrt. Inače, pre nego što će krenuti njih dve, Mira se vratila sa drugog na naš treći sprat gde smo živele da me poljubi. Posle mi je to prošlo kroz glavu, kao da je osetila nešto. Izljubi me je kao nikad pre toga. Sećam se da me je u jednom trenutku te noći stomak toliko zaboleo da je komšinica koja je tada bila u stanu pored mene, htela da zove Hitnu. Grčevi su bili jaki. Kasnije sam saznala da su u to vreme one imale udes. Kao da sam predosetila.
I Mirjana je, poput Silvane, bila lepotica bez premca, a njena smrt bila je još tragičnija zbog trudnoće...
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)