Narodna pevačica imala skoro 50 dece, a kad je umrla kuća joj ostala pusta: Obrasla u korov, niko ni dvorište da pokosi
Životna priča Esme Redžepove prepuna je emotivnih detalja.
Makedonska pevačica romskog porekla Esma Redžepova ostala je upamćena kao jedan od najvećih humanitaraca na estradnoj sceni. Siromaštvo u kojem je odrasla naučilo ju je da se bori glasom i da tokom karijere duže od 50 godina i drugima pomogne u ostvarenju ciljeva.
Rođena je u Makedoniji 1943. godine, kao peto od šestoro dece. Njen otac je u bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, a Esma mu je pomogla da na dostojanstven način zarade za porodicu. Bio je čistač cipela, a malena Esma je radila dodatne poslove, nosila je mleko, čistila stanove...
- Moje detinjstvo je bilo jako teško, ali to sam iskoristila kao veliku školu. Zapravo, težu stranu života osetila sam u detinjstvu. Dok su mnogi rasli bezbrižno, ja sam radila razne poslove, nosila sam mleko, čistila stanove, čuvala psa jednom čuvenom skopskom doktoru Cipuševom, a zarađeni novac trošila sam ekonomično. Volela sam bioskop, pa bih svojom ušteđevinom kupovala karte. Borila sam se sa predrasudama u društvu, uvek sam se morala nekome da se dokazujem ali, kao što vidite, isplatilo se, ja sam zahvalna Bogu - rekla je jednom prilikom kraljica romske muzike.
Da joj uopšte nije bilo lako, svedoči i izjava koju je dala u jednom intervjuu.
Printscreen/Youtube
- Kad se ljudi u porodici vole, siromaštvo nije teško. Meni je najteže bilo kad sam krenula u prvi razred i kad su me svi nazivali "Ciganka". Niko nije hteo da sedi sa mnom u klupi. Tada sam prvi put shvatila da sam različita od druge dece i to mi je najteže palo - rekla je Esma.
Imala je samo 10 godina kada je počela da peva, a sa 13 je pobedila na jednom muzičkom takmičenju na kojeg je upoznala i Steva Teodosijevskog, poznatog harmonikaša i šefa orkestra. On je zatražio dozvolu od Esminih roditelja da im se pridruži i nastupa na turneji. Uz roditeljski pristanak, devojčica je počela da se profesionalno bavi muzikom i da nastupa sa orkestrom po mnogim mestima, kasnije i širom planete. Stevo je je bio njen učitelj, prijatelj i saradnik.
Vremenom se iz prijateljstva rodila ljubav, pa se Esma udala za Stevu, koji je bio 22 godine stariji. Nisu imali svoje dece, ali su pomogli drugoj deci. Usvojili su čak četrdeset sedam dečaka, koje su iškolovali, uglavnom su se bavili muzikom i nastupali u njihovom orkestru "Teodosievski". Sve svoje sinove Esma je podigla i finansijski zbrinula. Nakon velikog broja sinova, usvojila je i devojčicu.
– Mislim da smo imali skladan brak. Nikad se nismo ljutili jedno na drugo, voleli smo se i poštovali. Malih svađa ima svuda, ali to su samo sitnice koje smo u šali prevazilazili - rekla je za "Hello" svojevremeno Esma.
Život je posvetila pesmi i humanitarnom radu, i to je radila sa toliko ljubavi i uspeha, da je već dva puta nominovana za Nobelovu nagradu! Prvi put 1987. godine kao kandidat Crvenog krsta Jugoslavije, a drugi put na inicijativu Svetske organizacije Roma. Poznato je da se svim snagama bori za bolji status Roma u svetu.
Godine 1976. u Gandinagaru, Indiji, proglašena je za kraljicu romske muzike, što joj je dalo veliki motiv da neumorno radi i stvara. Stvorila je više od 580 umetničkih dela, što uključuje preko 100 singlova, 20 albuma i šest filmova.
Printscreen/Youtube
Testamentom iznenadila javnost
Interesantno je da je testament otvoren godinu dana nakon njene smrti - 2017. godine u Skoplju, a njena odluka iznenadila je potencijalne naslednike s obzirom da je navela da sav svoj imetak ostavlja državi Severnoj Makedoniji.
Opustošena kuća, obrasla u korov
Kuća Esme Redžepove, koja je posle njene smrti trebalo da postane svojevrstan muzej totalno je uništena.
Prizor deluje tužno i zastrašujuće jer sem golih zidova navodno ništa nije ostalo. Sve što se nalazilo u vili od 750 kvadrata je pokradeno, a čak fale i neka vrata i prozori. Čak i imanje koje se prostiralo na 1.300 kvadrata je totalno zapušteno, obraslo u korovu.
Razlog zbog kojeg je kuća u ovakvom stanu jeste spor koji postoji između republike Severne Makedonije i Esminih mnogobrojnih naslednika.
(Blic)
Nekada su ih koristili stari Srbi: 30 zaboravljenih reči o kojima retko ko danas zna značenje
Ovo su 30 zaboravljenih srpskih reči o kojima retko ko danas zna značenje.
Narodna pevačica imala skoro 50 dece, a kad je umrla kuća joj ostala pusta: Obrasla u korov, niko ni dvorište da pokosi
Životna priča Esme Redžepove prepuna je emotivnih detalja.
Srpski jezik je pun turskih reči, a evo kako bi zvučao bez njih: Srbima će se prevrnuti želudac od ovoga!
Iako se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama, više od osam hiljada, oni su se zadržali i danas u mnogim oblastima života
Protiv uroka, vradžbina i prokletstva, danas izgovorite ovu molitvu Svetog Kiprijana, život će vam krenuti na bolje
Obratite se svecu ovim rečima
SRPSKI MANASTIR VAŽAN MAKEDONCIMA Podigao ga je vizantijski car u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, evo zašto (FOTO)
Manastir Sveti Prohor Pčinjski je muški manastir, nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac, 30 km južno od Vranja.
Komentari(0)