SVETI JUSTIN ĆELIJSKI: Šta je glavna briga svakog čoveka u ovome svetu po rečima velikog duhovnika
Bezbroj briga brine čovek u ovome svetu. Od kolevke do groba briga za brigom, muka za mukom, i život teče.
Sveti Justin Popović, rođen kao Blagoje Popović 1894. godine u Vranju, bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije i profesor Beogradskog univerziteta. Kanonizovan je kao svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Tokom Prvog svetskog rata Blagoje biva mobilisan u „đačku četu“ pri vojnoj bolnici u Nišu, a kasnije se zajedno sa vojskom i sveštenstvom povlače preko Albanije. Stigavši u Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za monaški postrig, patrijarh blagosilja i bogoslov Blagoje postaje monah Justin. Tadašnja vlast prebacuje jednim starim brodom bogoslove do Barija, a posle toga preko Pariza, bogoslovi stižu u London gde ih prihvata Nikolaj Velimirović. Iz Engleske gde je sa grupom bogoslova privremeno smešten, blagoslovom patrijarha srpskog Dimitrija, Justin prelazi u Duhovnu akademiju u Petrogradu. Zbog nemira koji su nadolazili, bogoslovi su 1916. godine povučeni nazad u Englesku.
U Engleskoj, Justin studira teologiju na Oksfordu i sam se izdržava. Svoju kritiku zapadnog sveta izložio je u svojoj doktorskoj tezi „Religija i filosofija Dostojevskog“, koja nije prihvaćena. Bez diplome se vraća u Srbiju 1919. godine.
Patrijarh Dimitrije ga ubrzo po povratku šalje u Grčku. Postao je stipendista sinoda SPC. Za vreme jednoga kratkoga boravka kući, biva promovisan u čin jerođakona. U Grčkoj upoznaje tamošnji svet. Na njega je posebno utisak ostavila jedna starija baka, Grkinja, kod koje je stanovao. Za nju je rekao da je od nje više naučio nego na celom Univerzitetu. Često je kao jerođakon sasluživao u grčkim hramovima.
U Atini stiče doktorat teologije 1926. godine.
Po izbijanju Drugog svetskog rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva. U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije. U Ćelije je došao 28. maja 1948. godine, prognan sa Bogoslovskog fakulteta. Preko trideset godina je proveo u Ćelijama, učinivši ih jednim od najpoznatijih srpskih manastira. Ćelije tada postaju mesto hodočašća za mnoge koji su želeli da ga vide i dobiju duhovne savete.
Među najznačajnije njegove učenike ubrajaju se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije Jevtić, episkop raško-prizrenski Artemije Radosavljević i episkop bački Irinej Bulović, koji su bili poznati kao Justinovci.
Otac Justin je se upokojio u isto vreme i u isti dan kada je i rođen — Upokojio se 7. aprila 1979. godine, na svoj rođendan, a njegov grob u manastiru Ćelije i dalje privlači mnoge poštovaoce. Srpska pravoslavna crkva ovog sveca proslavlja 14. juna.
Foto/SPC
Ovako je govorio Sveti Justin o brigama
"Završava se na zemlji. Šta, kraj? Zar je to kraj, zar je čovek stvoren samo za to da iz jedne brige ide u drugu, kao kroz tunel, i tako neprekidno: tunel do tunela, briga do brige, muka do muke, grob do groba i - smrt! Zar je zato Bog stvorio čoveka?
Ne! Bog je stvorio čoveka kao najozbiljnije biće, kao sveto biće. I današnje Sveto Evanđelje kazuje nam tu veliku tajnu, Evanđelje o najglavnijoj brizi čovekovoj u ovome svetu. Šta je Gospod postavio kao glavnu brigu svakog čoveka u ovome svetu, kao glavnu i najglavniju brigu i moju i tvoju i svakog ljudskog bića? Šta? Čuli ste danas iz Svetog Evanđelja: "Ištite najpre Carstva Božjeg i pravde Njagove i sve će vam se drugo dodati!"
Sve! I jelo i odelo, i hrana, zemlja, zvezde, nebesa - sve je to dodatak Carstvu Nebeskom, Carstvu Božjem. To je Bogočovek Gospod Hristos, Spasitelj i Promislitelj svakog čoveka, eto, postavio kao glavnu brigu i meni i tebi. "Ištite najpre, najpre Carstva Božjeg i pravde Njagove".
Gospode, u ovome svetu tako je mnogo potreba ljudskih oko tela, oko odela. - Sve to neka ne bude vaša glavna briga, te sitne brige i brigice uzeo je Bog na Sebe. Кo zagreva sunce, ko ispunjuje okean vodom? Кo zemlju daruje stvaralačkom silom da ona iz sebe proizvodi tolike useve, tolike voćke, tolike životinje? Кo vodi daje tu silu da ona bezbrojne ribe proizvodi u sebi? Кo? Te briga uzeo je Gospod na Sebe. Кo toplotu, ko zvezde, ko travice daje; ko stvara krotko i blago tele, ko stvara divnu lastu, ko brine o njima? On! Sve te brige uzeo je na Sebe Gospod. Nije to ostavio čoveku, meni i tebi nije ostavio da mi stvaramo vazduh, da sunce zagrevamo, da zemlji dajemo silu da rađa pšenicu i kukuruz i sve ostalo, da proizvodi krave. Sve to nije Gospod dao ni tebi ni meni. Sve te brige uzeo je na Sebe, a tebi i meni postavio kao glavnu brigu Carstvo - Carstvo Božje i pravdu Njagovu. Eto, to je cilj našeg života, to je glavna meta.Gospod je zbog toga došao u ovaj svet.
Izvor:Lepote Srbije/Fb/Serafim Protosinđel Petković
Danas je Sveti Jovan Zlatousti: Pridržavajte se OVIH PRAVILA DO PONOĆI, ako želite ono najvrednije
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora.
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Komentari(0)