VEĆINU JELA SMO PRIMILI OD TURAKA S obzirom da smo vekovima bili porobljeni, logičan zaključak je ovo! (FOTO)
Kada se uzme u obzir da gotovo svi balkanski narodi imaju na svojim trpezama musaku, ćufte, pilav, burek, baklavu itd., a da su svi vekovima bili pod Turcima, onda samo jedan zaključak može da bude logičan: sva ta jela su primili od Turaka.
A da li su to čisto turska jela, ili potiču iz arapske ili persijske kuhinje, nije mnogo značajno – bitno je da su ih na Balkan doneli Turci.
vikipedija/Turska jela
Ovo je u uvodu za svoju knjigu „Grčka kuhinja“ napisao mašinski inženjer i šahovski majstor Mirko Janjić iz Beograda, koji već petnaestak godina ima nesvakidašnju pasiju – skuplja stare srpske kuvare i recepte, prevodi ih, prepisuje, sortira, koriči. Prvo je napravio svoju ličnu, unikatnu antologiju, a onda iz nje odabrao 5.182 recepta za odavno prodatu zbirku od sedam knjiga „Dva veka srpske kuhinje“. Trenutno sprema kapitalno delo „Stari srpski kuvari“.
Možda vas zanima:
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
ZABORAVLJENA SRPSKA JELA Ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni
Mnoga srpska jela iz prošlosti se i danas rado jedu, ali po nekim novim i modifikovanim receptima, dok su pojedini ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni, danas zaboravljeni
Možda vas zanima:
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
ZABORAVLJENA SRPSKA JELA Ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni
Mnoga srpska jela iz prošlosti se i danas rado jedu, ali po nekim novim i modifikovanim receptima, dok su pojedini ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni, danas zaboravljeni
Možda vas zanima:
MESTA GDE KAD "ZASADIŠ DUGME, NIKNE KAPUT" Kad dođe gost, dočekaj ga, ako se oblizuje, daj mu da pije, ako guta na prazno – daj mu da jede (FOTO)
Svaki kraj u Srbiji ima svoje tradicionalno jelo, a evo koji ima najoriginalniju kuhinju
ZABORAVLJENA SRPSKA JELA Ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni
Mnoga srpska jela iz prošlosti se i danas rado jedu, ali po nekim novim i modifikovanim receptima, dok su pojedini ukusni recepti koji su nekada bili omiljeni, danas zaboravljeni
vikipedija/Patin kuvar
Kuvarske knjige koje su se na srpskom jeziku pojavile u drugoj polovini 19. veka zapravo su prevedeni nemački i mađarski kuvari. Recimo, najstariji, „Srbski kuvar“ iz 1865. godine, Jerote Draganovića, jeromonaha manastira Krušedol, pa „Stara i nova kuina“ iz 1877. čuvene Katarine Popović-Midžine, zatim „Hristinin kuvar“ iz 1880...
Lot, olba, funta, satlik
– Sve je počelo tako što mi je prijatelj Dragan Milosavljević, Tanjugov dopisnik iz Afrike, svojevremeno dao tu „Staru i novu kuinu“ koja je bila prava kupusara. Jedva sam je dodirivao da se ne bi raspala, a kad sam video kojim je jezikom pisana, toliko sam se oduševio da sam je odmah prekucao. Kasnije sam pričao prijateljima šta imam, to se razglasilo i počeli su sa svih strana da me „kljukaju“ raznim starim primercima sa tavana, iz podruma i kojekakvih budžaka – priča Janjić.
vikipedija/Grčki kuvar, Mirko Janjić
Najstariji kuvar Jerote Draganovića preveo je Mirko Janjić sa slavenoserbskog zajedno sa svim arhaizmima. Tu se pojavljuju stare mere: lot (17,5 grama), olba (0,7 l), funta (560 g), satlik (280 g), a od „Stare i nove kuine“ počinju nove mere, s tim što se sve bukvalno množi, bez zaokruživanja. Recimo: ako nešto teži tri lota, piše da bi trebalo uzeti 52,5 grama.
Tek krajem 19. i početkom 20. veka pojavljuju se knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanović je 1896. objavio „Starinska srpska jela i pića“, a 1908. godine su se pojavile dve knjige: „Srpska narodna jela u Levču i Temniću“ Stanoja Mijatovića i „Srpska narodna jela u Hercegovini i u Bosni“ Luke Grđića Bjelokosića. U te tri knjige zabeležen je način pripreme jela u srpskim selima: posni i mrsni pasulj, posna i mrsna sarma od kiselog kupusa, punjene paprike, krompir i meso „na tepsiju“, udrobica, kavurma, piktije, piktije od boba, kačamak, gruvanica, kovrljan, gibanica, popara, cicvara, tikvenjak, česnica, prevrtača, varica…
vikipedija/Sima Trojanović
Kasnije, a naročito između dva svetska rata, pojavile su se mnoge vredne kuvarske knjige koje su uglavnom pisale žene: Sofija Mirković, Vida Totović, Leposava Gavrilović, Spasenija–Pata Marković, Aleksandra Rustanović… Jedini muški pisac u tom periodu je Dušan Slavić koji je 1929. objavio knjigu „Veliki učitelj kuvanja i narodnog zdravlja“.
Čuvena Pata, nepoznata Aleksandra
Pojava Spasenije–Pate Marković i Aleksandre Rustanović i njihovih knjiga „Moj kuvar“ (1939) i „Veliki narodni kuvar“ (1940) označava zlatno doba srpskog kuvarskog izdavaštva. Naš sagovornik priča kako je nastalo Patino delo koje je, pod izmenjenim naslovom „Veliki narodni kuvar“, doživelo čak dvadesetak izdanja:
– Gospođa Pata Marković bila je upraviteljica Domaćičkog tečaja u Beogradu i urednik ribrike „Dobra kujna dobrih domaćica“ koju je 1937. vodila u dnevnom listu „Politika“. Na njenu adresu iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije su pristizale hiljade i hiljade odličnih, proverenih recepata koje je ona, iako nije baš najbolje vladala kuvarskim umećem, probrala, stilski i jezički ujednačila i od njih načinila pomenuto kapitalno delo. Za to vreme Aleksandra Rustanović, „domaćica na glasu sa svoje kuvarske veštine“, skupljajući recepte svoje i svojih prijateljica i listajući stare kuvarske knjige, napravila je delo koje svojom upotrebnom vrednošću, prema mom mišljenju, prevazilazi sve naše poznate kuvarske knjige. Nažalost, štampana pred rat, 1940. godine, imala je samo jedno izdanje – kaže Janjić.
vikipedija/Spasenija Pata Marković
A kada ga, posle sveg tog sakupljanja, iščitavanja, prekucavanja i objavljivanja sopstvenih kulinarskih knjiga, upitamo šta je to, zapravo, srpska kuhinja, on sleže ramenima i odgovara:
– Naziv moje zbirke „Dva veka srpske kuhinje“ ne bi trebalo shvatiti bukvalno, jer je tipično srpskih jela relativno malo. Naš narod je vremenom prihvatao najpre uticaje orijentalne kuhinje, a zatim i uticaje kuhinja prvenstveno od naroda s kojima su Srbi zajedno živeli u Vojvodini i Slavoniji, odnosno u Austrougarskoj, a ranije u Austriji, odnosno Ugarskoj. Tako se danas na našim prostorima prepliću uticaji turske, nemačke i mađarske, a takođe i italijanske i francuske kuhinje... Eventualno čorbast pasulj može da bude srpsko jelo, možda i gibanica, podvarak, kiseli kupus…
vikipedija/Domaći podvarak
Ponarođena turska jela
Luka Grđić Bjelokosić je napisao 1912. godine: „Za četiri-pet vijekova svog gospodstva Osmanlije su ostavile na svijem granama narodnog nam života po neki trag. Ja bih rekao da se taj njihov trag ni na čem ne poznaje koliko po narodnijem jelima, a osobito na jelima koja se pripremaju po varošima. Velika većina narodnih jela se zove ili čisto turskom riječi, ili bar po korenu iz turskog jezika... te su ona kroz vijekove tako ponarođena da ih s pravom možemo nazvati narodna jela.“
vikipedija/Luka Grđić
Janjić za sebe kaže da nije sladokusac, ali kulinar jeste. Vitrine u njegovom stanu prepune su knjiga iz kulinarstva na osnovu kojih je sam napravio i slikao oko 800 raznih jela, a zatim objavio „Janjin praktični kuvar“, svojevrsnu zbirku najboljih recepata (1.453) od 1865. godine do danas, kao i seriju knjiga sa aktuelnim receptima: „Sve od pirinča“, „Italijanski kuvar“, „Naš najlepši mali kuvar“, „Jela sa vinom“, „Bosanski kuvar“, „Kuvar Panonske nizije“, „Mali srpski kuvar“...
Kupindo/Janjin praktični kuvar, Mirko Janjić
Recepti iz 1865. godine
Patlidžane preko cele zime zadržati
Odaberi od zreli manji okrugli patlidžana, koi da nigdi nisu zasečeni ili udareni; operi i metni na čaršav da se isuše od vode; onda uzmi čisto burence, kao i kod krastavaca, i redom poslaži patlidžane; na to 2 lota vina i 1 tal sirćeta, i sotim nali puno: metni na odušku krpu, preko krpe zaklopi, i odozgo pretisni lakim kamenom. Moraš svaki 10 dana odozgo oprati i uvek čisto držati. Tako se mogu dockan u proleće dugo zadržati. Pre koi sat nego što ćeš kuvati, metni u frišku vodu, posle izperi i kuvaj.
Shutterstock/Patlidžan
Čorba sa grisom valjuškice
U činiju 4 lota putera ili masti razbi (obtrajbuj), na to umešaj 3 čitava jajeta i 2 žumanceta; onda sajtljik grisa dodaj, osoli i sve jedno s drugim dobro razmešaj, posle kada treba, sa jedućom kašikom u vruću čorbu zakuvaj valjuškice.
Shutterstock/Čorba od griza
Paprikaš
Teleću ili jagnjeću crnu džigericu sitno iseci, u šerpenji masti ugrej, metni sitna isečena crna luka da porumeni, na to postavi džigericu, posoli i da se prži; dosipaj čorbe u prženo da ne zagore. Kad je džigerica mekana, dodaj nešto utučena bibera, dve kašike kajmaka, izmešaj, okolo goveđine složi i pošlji na trpezu.
Shutterstock/Paprikaš
Sarma od kisela kupusa
Uzmi jednu funtu krta mesa, malo parče slanine, iseci sve zajedno sitno, metni u činiju, na to punu šaku otrebljenog opranog pirinča, nešto soli i bibera, 2 cela jajeta, sve jedno s drugim dobro izmešaj; uzmi lišće od kupusa, odseci korenje; nadevaj drobcem u list, zavi čvrsto sarmu; složi sa ribancem kupusom u lonac, pristavi kvatri, da se nekoliko sati kuva; napravi tanku zapršku da požuti, izruči na to kupus, osoli i ostavi jedan sat da se kuva; onda nekoliko kašika kajmaka, isečene mirođije, i so tim je gotovo.
Shutterstock/Sarma od kisela kupusa
Prebranac pasulj
U lonac prestavi lepa tačkanca, pre pol sata nego što će biti kuvan, iseci dosta crna luka na debele kriške; potom red pasulja red luka i zejtina, malo osoli, bibera i šafrana, tako opet red pasulja red luka, soli, bibera i šafrana i zejtina, tako sve redom, dokle se ne smesti, onda da se lagano kuva, i onda je gotovo.
Shutterstock/Prebranac
Teleći – jagnjeći umokac
Od prednjeg čereka parče (ili ceo čerek) metni u vrelu vodu, da malo postoi, lepo iseci na parčad. Onda rastopi u šerpenji parče putera da vrelo bude, 2 kašike brašna samo malo proprži, ali da ne požuti; nali sa dobrom čorbom, položi meso na to, i nešto limunove kore, i od celog limuna sok toliko dugo kuvati valja, dokle mekano meso ne bude, onda je gotovo.
Shutterstock/Teleći – jagnjeći umokac
Gurabije
Koliko masti, toliko meda, n. pr. 1 funtu masti, 1 funtu meda, 6 žumanaca i 1 celo jaje, sve to sa finim brašnom smesi srednje testo; napravi kuglice kao ora, malo u sredu prstom ubodi, pospi tepsiju brašnom, poslaži gurabije i peci u furuni.
vikipedija/Gurabije
Izvor: blic, vikipedija
SELJAČKA PITA SA MESOM OD KUPOVNIH KORA: Starinski recept za najukusniji obrok koji se može zamisliti
Seljačka pita sa mesom pravi se brzo, nije komplikovana, ali je zato preukusna za jelo
DVA BRZA I ZDRAVA RECEPTA Posne poslastice sa medom, gotove za deset minuta, svi će ih OBOŽAVATI!
Bliži se kraj Vaskršnjeg posta. Cvetna nedelja je u toku i već se oseća radost Vaskrsa. danas donosimo dva brza i zdrava recepta da se zasladite.
3 STARINSKA JELA OD KOPRIVE: Srbi su vekovima verovali da JAČAJU TELO u proleće i da obavezno treba da se nađu na stolu
Kopriva u Srbiji ima status maltene svete biljke, dok naši stari obožavaju jela koja u sebi sadrže ovu biljku
ZDRAVA I UKUSNA Posna čorba od KOPRIVE, naberete je i za čas napravite ovo ODLIČNO jelo!
Posna čorba od kopriva je ukusno i zdravo jelo koje možete lako pripremiti, pogotovu što je sada vreme kada kopriva može lako da se pronađe i nabere, a veoma je bogata vitaminima.
OVO JE BIO OMILJENI DORUČAK U JUGOSLAVIJI ZA VREME USKRŠNJEG POSTA: Svi su obožavali taj ukus, a jeftin je i VEOMA ZDRAV
Ako ste se ikada pitali koji je bio omiljeni doručak mešu Srbima u Jugoslaviji, mi vam donosimo starinski recept!
Komentari(0)