Svi Srbi na Svetog Savu moraju imati ove perece na trpezi! Prave se po tradicionalnom receptu, a ukus je bogovski
27. januara proslavlja se Sveti Sava, narodski rečeno Savindan, najčešće kao školska slava
Sveti Sava je svetitelj o kom postoje mnoge priče, anegdote, verovanja i legende. Jedna od njih je da se urotio sa samim đavolom kako bismo danas imali svež hleb na stolu.
27. januara proslavlja se Sveti Sava, narodski rečeno Savindan, najčešće kao školska slava.
No, iako je uradio mnogo toga na prosvećivanju i lečenju stanovništva ovaj svetitelj zadužio je Srbe na još mnogo načina, od kojih su neki prerasli u pravu legendu. Pa je tako nastao i običaj da za ovog sveca jedemo perece.
Možda vas zanima:
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Evo što je zaista poturčeni Sinan Paša spalio mošti Svetog Save: Bio Srbin, zbog izdaje svog naroda Bog ga surovo kaznio
Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save spale.
Možda vas zanima:
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Evo što je zaista poturčeni Sinan Paša spalio mošti Svetog Save: Bio Srbin, zbog izdaje svog naroda Bog ga surovo kaznio
Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save spale.
Možda vas zanima:
Najlepše pesme o Svetom Savi: Ove stihove svako dete treba da zna!
Sveti Sava, rođen kao Rastko Nemanjić, je raški plemić, svetogorski monah, iguman manastira Studenica, prosvetitelj, književnik, diplomata i jedan od n ajznačajnije ličnosti srpske istorije.
Evo što je zaista poturčeni Sinan Paša spalio mošti Svetog Save: Bio Srbin, zbog izdaje svog naroda Bog ga surovo kaznio
Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save spale.
Sveti Sava je za narod bio božanstvo koje putuje po srpskim zemljama, donosi red i blagostanje, uči narod kako se kopa, ore, kako se kresanjem dobija vatra, uči žene kako se kuva, mesi, tka, plete, pravi sir, uči kovače kovanju gvožđa, seljake gajenju loze i pravljenju vina. Ono na čemu posebno moramo da mu budemo zahvalni jeste to što nam je omogućio da što lakše meljemo žito.
Prema jednoj legendi, Sveti Sava je stupio u pakt sa đavolom kako bi se izborio da na svakom domaćinskom srpskom stolu bude hleb kao obavezan deo obroka.
Osim toga, u srpskoj tradiciji je usvojeno da se za Svetosavsku trpezu pripremaju perece. Evo zašto je to tako:
"U srednjem veku su perece najtešnje povezane s hrišćanskom simbolikom – od ruku sklopljenih u molitvi do tri prazna polja koje formira testo oblikovano u labav čvor, a koje predstavljaju Sveto trojstvo. Samo ime na nemačkom, „pretzl“, izvedeno je iz latinskog „bracellus“, za narukvicu, ili „bracchiola“, za male ruke, ručice".
Ova vrsta peciva dominira nemačkom pekarskom tradicijom, a prema predanju, Srbi u Banatu usvojili su je kad su se na to područje, kojim je sve do 1944. dominiralo nemačko stanovništvo, doselili nakon pada srpske srednjovekovne države.
"Predanje kaže da im je bilo zabranjeno da javno slave krsnu slavu, pa su posredovanjem pereca, koje su navodno odmenile slavski kolač, iako o tom procesu nema nikakvih sačuvanih istorijskih dokaza, našli način da tu tradiciju sačuvaju", ispričala je Tamara Ognjević istoričarka umetnosti.
Postoji verovanje i dokazi da perece potiču iz nemačke kunjinje, ali su usvojene kao deo naše tradicije.
"Čini se, ipak, mnogo verovatnijim da im se dopala praksa nemačkog stanovništva da perecama daruju najmlađe za Uskrs, pa su je „pozajmili“ i povezali sa sopstvenim verovanjima i običajima. Dodatno je zanimljivo da se sa ovim običajem darivanja dece perecama za Svetog Savu, 27. januara, najčešće srećemo u tradiciji banatskih Srba, dok je u Bačkoj i Sremu gotovo nema, baš kao što je nema ni u drugim delovima Srbije, s ove strane Save i Dunava.
Kada se ima u vidu da upravo Srbi tokom ustanka protiv Turaka u Banatu u 16. veku na svojim zastavama nose lik Svetog Save, te da su u znak odmazde upravo zbog ove bune spaljene svetiteljeve mošti na beogradskom Vračaru, onda priča o Svetom Savi i perecama dobija još jednu zanimljivu dimenziju. Kako god, praksa je lepa, a živo dopunjavanje legendi o najslavnijem srpskom svetitelju samo pokazuje koliko je njegov duh prisutan u narodu iz kojeg je potekao", rekla je Tamara Ognević.
Recept za perece koje se pripremaju za Svetog Savu:
Potrebni sastojci:
toplo mleko 2 dl brašno 500 g šećer prstohvat kvasac 25 g ulje o,5 dl žumance 1 so 1/2 kašičice Slani preliv brašno 1,5 kašika so 1/2 kašike voda po potrebi
Način pripreme:
1. U mlako mleko rastopiti kvasac, dodati šećer i 2 kašike brašna i ostaviti da se malo nadigne, oko 10 minuta. U nadošli kvasac dodati žumance, ulje i brašno, pa umesti fino glatko testo da se nelepi za ruke. Ostaviti testo na toplom da miruje 30 minuta.
Od naraslog testa kidati manje komadiće, rastanjiti prstima u dugačak štapić, a zatim oblikovati perece, pa slagati u pleh obložen pek papirom. Tako oblikovane perece ostaviti da još malo narastu taman dok se rerna ugreje na 200 stepeni.
2. Pre nego što se stave, premazati umućenim belancetom (četkicom je najbolje premazati). Perece peći 15 minuta da dobiju blago žutu boju. Za to vreme pripremiti slani preliv.
Pomešati so i brašno, pa dodavati vodu da se dobije gustina kao za palačinke, da nema grudvica. Pri kraju pečenja, čim pereci dobiju lepu boju, izvaditi iz rerne, išarati slanim prelivom i vratiti još 2-3 minuta da se preliv osuši.
Prijatno!
Kuvani paradajz s belim lukom i peršunom: Letnje jelo koje su spremale naše bake
Lagan, osvežavajuć i neodoljivo mirisan, kuvani paradajz s belim lukom i peršunom nekada je bio nezaobilazno jelo u letnjim danima širom Srbije. Danas se retko priprema, ali svaki zalogaj vraća u vreme kada se znalo šta je dobar ručak po vrelom danu.
Dok proključa voda za kafu – sve ste obavili! KAFANSKA PROJARA puna sira umuti se za 5 minuta, a jede u slast danima
Ako ste ljubitelj domaće projare sa sitnim, slanim sirom, ovaj recept za sočno pecivo je nešto što morate da probate.
Hladovina i kašika: Letnja okrepa sa srpske trpeze
Kad bi sunce upržilo, a zapisi pružili najgušću senku, domaćice u srpskim selima posluživale su jednostavna, osvežavajuća jela — ono što rashlađuje telo i veseli dušu.
Meso u ćupu: Zaboravljena tehnika srpskih domaćinstava za čuvanje hrane bez frižidera
Kako su naši preci čuvali meso mesecima bez struje i tehnologije — uz pomoć masti, ćupa i znanja koje traje vekovima.
Najukusniji starinski kolač sa jabukama - naše bake su ga redovno pravile: Ne postoji bolji, a ni lakši recept
Lak recept za najukusniju starinsku lenju pitu
Komentari(0)