Svi Srbi na Svetog Savu moraju imati ove perece na trpezi! Prave se po tradicionalnom receptu, a ukus je bogovski
27. januara proslavlja se Sveti Sava, narodski rečeno Savindan, najčešće kao školska slava
Sveti Sava je svetitelj o kom postoje mnoge priče, anegdote, verovanja i legende. Jedna od njih je da se urotio sa samim đavolom kako bismo danas imali svež hleb na stolu.
27. januara proslavlja se Sveti Sava, narodski rečeno Savindan, najčešće kao školska slava.
No, iako je uradio mnogo toga na prosvećivanju i lečenju stanovništva ovaj svetitelj zadužio je Srbe na još mnogo načina, od kojih su neki prerasli u pravu legendu. Pa je tako nastao i običaj da za ovog sveca jedemo perece.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Na Svetog Savu ova stvar se nikako ne prašta: Ako napravite sledeću grešku veruje se da neće biti napretka u vašoj kući
Sveti Sava je bio najveći srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, učitelja i đaka.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Na Svetog Savu ova stvar se nikako ne prašta: Ako napravite sledeću grešku veruje se da neće biti napretka u vašoj kući
Sveti Sava je bio najveći srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, učitelja i đaka.
Možda vas zanima:
Muslimani na dan Svetog Save obavezno jednu ovo jelo: Veruju da im čuva zdravlje tokom cele godina, ukus je neverovatan
Masenica je tradicionalno jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save.
Na Svetog Savu ova stvar se nikako ne prašta: Ako napravite sledeću grešku veruje se da neće biti napretka u vašoj kući
Sveti Sava je bio najveći srpski prosvetitelj, zaštitnik škole, učitelja i đaka.
Sveti Sava je za narod bio božanstvo koje putuje po srpskim zemljama, donosi red i blagostanje, uči narod kako se kopa, ore, kako se kresanjem dobija vatra, uči žene kako se kuva, mesi, tka, plete, pravi sir, uči kovače kovanju gvožđa, seljake gajenju loze i pravljenju vina. Ono na čemu posebno moramo da mu budemo zahvalni jeste to što nam je omogućio da što lakše meljemo žito.
Prema jednoj legendi, Sveti Sava je stupio u pakt sa đavolom kako bi se izborio da na svakom domaćinskom srpskom stolu bude hleb kao obavezan deo obroka.
Osim toga, u srpskoj tradiciji je usvojeno da se za Svetosavsku trpezu pripremaju perece. Evo zašto je to tako:
"U srednjem veku su perece najtešnje povezane s hrišćanskom simbolikom – od ruku sklopljenih u molitvi do tri prazna polja koje formira testo oblikovano u labav čvor, a koje predstavljaju Sveto trojstvo. Samo ime na nemačkom, „pretzl“, izvedeno je iz latinskog „bracellus“, za narukvicu, ili „bracchiola“, za male ruke, ručice".
Ova vrsta peciva dominira nemačkom pekarskom tradicijom, a prema predanju, Srbi u Banatu usvojili su je kad su se na to područje, kojim je sve do 1944. dominiralo nemačko stanovništvo, doselili nakon pada srpske srednjovekovne države.
"Predanje kaže da im je bilo zabranjeno da javno slave krsnu slavu, pa su posredovanjem pereca, koje su navodno odmenile slavski kolač, iako o tom procesu nema nikakvih sačuvanih istorijskih dokaza, našli način da tu tradiciju sačuvaju", ispričala je Tamara Ognjević istoričarka umetnosti.
Postoji verovanje i dokazi da perece potiču iz nemačke kunjinje, ali su usvojene kao deo naše tradicije.
"Čini se, ipak, mnogo verovatnijim da im se dopala praksa nemačkog stanovništva da perecama daruju najmlađe za Uskrs, pa su je „pozajmili“ i povezali sa sopstvenim verovanjima i običajima. Dodatno je zanimljivo da se sa ovim običajem darivanja dece perecama za Svetog Savu, 27. januara, najčešće srećemo u tradiciji banatskih Srba, dok je u Bačkoj i Sremu gotovo nema, baš kao što je nema ni u drugim delovima Srbije, s ove strane Save i Dunava.
Kada se ima u vidu da upravo Srbi tokom ustanka protiv Turaka u Banatu u 16. veku na svojim zastavama nose lik Svetog Save, te da su u znak odmazde upravo zbog ove bune spaljene svetiteljeve mošti na beogradskom Vračaru, onda priča o Svetom Savi i perecama dobija još jednu zanimljivu dimenziju. Kako god, praksa je lepa, a živo dopunjavanje legendi o najslavnijem srpskom svetitelju samo pokazuje koliko je njegov duh prisutan u narodu iz kojeg je potekao", rekla je Tamara Ognević.
Recept za perece koje se pripremaju za Svetog Savu:
Potrebni sastojci:
toplo mleko 2 dl brašno 500 g šećer prstohvat kvasac 25 g ulje o,5 dl žumance 1 so 1/2 kašičice Slani preliv brašno 1,5 kašika so 1/2 kašike voda po potrebi
Način pripreme:
1. U mlako mleko rastopiti kvasac, dodati šećer i 2 kašike brašna i ostaviti da se malo nadigne, oko 10 minuta. U nadošli kvasac dodati žumance, ulje i brašno, pa umesti fino glatko testo da se nelepi za ruke. Ostaviti testo na toplom da miruje 30 minuta.
Od naraslog testa kidati manje komadiće, rastanjiti prstima u dugačak štapić, a zatim oblikovati perece, pa slagati u pleh obložen pek papirom. Tako oblikovane perece ostaviti da još malo narastu taman dok se rerna ugreje na 200 stepeni.
2. Pre nego što se stave, premazati umućenim belancetom (četkicom je najbolje premazati). Perece peći 15 minuta da dobiju blago žutu boju. Za to vreme pripremiti slani preliv.
Pomešati so i brašno, pa dodavati vodu da se dobije gustina kao za palačinke, da nema grudvica. Pri kraju pečenja, čim pereci dobiju lepu boju, izvaditi iz rerne, išarati slanim prelivom i vratiti još 2-3 minuta da se preliv osuši.
Prijatno!
Uskršnja SLATKA POGAČA lepša je od svakog kolača i torte - Mekano testo punjeno čokoladom je poslastica koju niko ne propušta
Ako pored uskršnjih đakonija želite da napravite i slatku pogaču, ovo je pravi recept za vas
PORED JAJA, NA USKRŠNJOJ TRPEZI TREBA DA SE NAĐU I OVE NAMIRNICE: Veruje se da donose radost i blagostanje porodici
Ove godine, vernici koji poštuju julijanski kalendar, sutra slave Uskrs - jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. Za ovaj praznik koji slavi vaskrsnuće, tj. ponovno rođenje vezuju se lepi običaji, a neki od njih su vezani i za uskršnju trpezu.
Zavetna kaša od prosa i meda: Hrana za svece, decu i zahvalnost
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Tamjan pogača – zaboravljeni uskrsni hleb koji se ne jede, već "miriše kuću"
Mirisna pogača sa bosiljkom i cvećem, pečena na Veliki petak i čuvana kao zaštita doma
Najbolja uskršnja torta ''Spartak'': Domaćice je godinama prave za veliki praznik - recept sa kojim nema greške
Jedna od najčešćih gosti na uskršnjoj trpezi je svakako slojevita torta ''Spartak''
Komentari(0)